Connect with us

sport

SKANDAL, ISPOVEST AMERIČKE ATLETIČARKE: Kako sam izgubila medalje zbog dečaka koji se predstavljaju kao žene – transeksualci!

Published

on

Od svoje osme godine, uz pomoć roditelja, trenera i saigrača naporno sam trenirala kako bih postala šampionka u sprint trčanju. Do druge godine srednje škole, tokom 2018. godine, bila sam među prvih pet ženskih atletičarki u Konektikatu. Ali jednog dana, sve se promenilo!

Na državnom prvenstvu koje se održavalo te godine, u toku trke dve takmičarke” su me je prestigle i završile trku sa odličnim rezultatom, zauzevši prvo i drugo mesto.

Da li su bili motivisanije? Da li su intenzivnije trenirale? Ni jedno ni drugo…

Ostvarile su neuporedivu prednost, koja se nije mogla dostići. Obe takmičarke su zapravo bile biološki dečaci koji su se izjasnili kao transrodne devojke.

Da li mislite da je to pošteno i ravnopravno – muškarci koji se se takmiče protiv žena?

Pre nego što donesete svoj sud, dozvolite mi da Vam kažem detaljnije opišem put koji sam treba preći kako bih postala vrhunska atletičarka.

Svakodnevni višečasovni treninzi, rana ustajanja, zapostavljanje druženja sa prijateljima kao i svih aktivnosti koje bi me mogle smetnuti sa puta koji me je vodio do mog krajnjeg cilja, činile su moj period odrastanja.

Predstaviću Vam i činjenicu o dva biološka muškarca koja su “otela” prve dve medalje devojčicama u državi Konektikat, jer njihova prolazna vremena nisu bila dovoljno dobra da bi se kvalifikovali za takmičenje u muškoj konkurenciji na državnom prvenstvu!

Ali dve godine zaredom osvojili su prvo i drugo mesto takmičeći se protiv devojčica. Sve u svemu, ova dva biološka muškarca osvojila su 15 titula “DRŽAVNIH PRVAKINJA”, odnosno otela mesto devojčicama koje su se pošteno borile za svoje mesto na državnom prvenstvu.

Neki u medijima su me optužili da sam gubitnica, ali biološke promene kroz koje muškarci prolaze tokom puberteta su toliko značajne da stiču nepremostivu prednost u snazi i brzini u odnosu na žensku konkurenciju.

Američka trkačica Alison Feliks mi je inspiracija. Ona je najbrža sprinterka na svetu. Njen najbolji ostvareni rezultat na 400 metara je 49,26 sekundi i na osnovu podataka iz 2018. godine, skoro tri stotine srednjoškolaca samo u Sjedinjenim Državama bi moglo da obori postavljeni rekord.

Dakle, ono o čemu govorimo nisu samo dečaci koji prisvajaju ženske trofeje, moramo imati na umu da oni uzimaju i ženske atletske stipendije. Kada je biološkim dečacima dozvoljeno da se takmiče protiv devojčica u sportovima kao što je trčanje, gde su razlike u performansama tako velike, za rezultat ćemo imati neravnopravnost i nemogućnost ženske populacije da ostvari neki bolji rezltat na takmičenjima.

Kada su mi dva biološka dečaka “otela” zasluženo prvo mesto na državnom prvenstvu 2019. godine, izgubila sam priliku da učestvujem na prvenstvu Nove Engleske a samim tim i šansu da sarađujem sa vrhunskim trenerima.

Trenutno je biološkim dečacima dozvoljeno da postavljaju rekorde u ženskom timu, da poništavaju dostignuća devojčica i postavljaju standard koji verovatno nijedna devojka nije u stanju da postigne bez obzira na uloženi trud i rad.

Možda najgore od svega: Kada devojke pokušavaju da se usprotive – kada ukažemo na istinu da su biološke razlike u snazi i brzini između dečaka i devojčica masovne i stvarne, nastavnici, treneri i drugi studenti nam sugerišu da okrenemo glavu na nanetu nepravdu i da je prihvatimo.

Ne želimo biti ućutkane! Mi uzvraćamo. Sa još dve vrhunske trkačice u Konektikatu, podnela sam saveznu tužbu radi zaštite prava žena i devojčica koje imaju pravo na pošteno takmičenje pod jednakim uslovima.

Ameriko, ne okreći nam leđa! Ovde se ne radi o rodnom identitetu.

Radi se o fer-pleju.

Izvor: Prageru Foto: Instagram / Printscreen

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement