Živojin Žika Gajić (70) iz Kruševca bio je poslednji osvajač najsprestižnije nagrade među frizerima socijalističke Jugoslavije.
Davne 1990, nadmetao se za titulu “Oskar kreativnosti” u motelu “Nais” u Nišu. Ukrstio je makaze sa još 70 vrhunskih frizera SFRJ. Pehar i plaketu doneo je u Kruševac, ali se ispostavilo da je to bilo i poslednje takmičenje u zemlji, koja je već naredne godine prestala da postoji.
Na sreću, to nije bio i moj kraj, jer sam nastavio da šišam, a to činim i danas u 70. godini – kaže legendarni Žika. – Draga mi je to uspomena, možda tu pobedu i najviše pamtim od svih, a bilo ih je mnogo. Nije bila mala stvar da se nad- mećete sa kolegama iz svih bivših jugoslovenskih republika. Velika zemlja, veliko i takmičenje.
Od te godine, majstor Žika dobio je nadimak Oskar, po priznanju koje je osvojio. Do nadimka, kao ni do titule, nije se stizalo lako. Stari jugoslovenski frizeri školovali su se dugo i vrlo ozbiljno.
Godinama su pekli zanat, a salona nije bilo na svakom ćošku. Zbog oštre konkurencije, opstajali su samo najbolji.
Nisam ja izabrao makaze, one su mene izabrale, već u prvim danima kada me posle škole otac odveo kod poznatog kruševačkog frizera majstor Lukića od koga sam učio dve godine – priseća se Gajić. – Potom sam otišao na zanat u Gradski salon. To je bilo društveno preduzeće, gde smo se školovali. Učio sam od 10 majstora. Svi su bili predratni, pravi.
To mi je bila i velika životna škola. Posle tri godine učenja krenuo sam na prvo takmičenje.
Gajić nam kroz osmeh priča da se baš i nije proslavio u tom debitovanju. Zato je, čvrsto rešen da uspe u poslu u koji se zaljubio, krenuo put Beograda kod jednog od najslavnijih frizera Jugoslavije, evropskog vicešampiona Dragana Cvetanovića.
Od majstor Dragana sam učio od 1972. godine i tek posle, čini mi se pet godina, počeo da osvajam medalje – kaže Živojin Gajić. – Učestvovao sam na 18 takmičenja, osvajao prva i druga mesta, jedno peto. Makaze su me vodile od Skoplja, preko Sombora do Sarajeva i Zagreba. Na svakom takmičenju sam se usavršavao. Učio sam i od kolega u Klubu frizera Jugoslavije, Beograda, Niša, u našem društvenom salonu, sve dok ga nisu prodali 2004. godine.
Posle privatizacije, Žika je sa još dvojicom kolega otvorio radnju, a nedavno je prešao u novi prostor, gde radi sam. U novom salonu nije usamljen. Kod Oskara se do- lazi i po novu frizuru, ali i po savet, priču, na kafu i sok, na “čašicu” razgovora. Tu redovno, “na frizuru” svraćaju pro- fesori, naučnici, automehaničari, konobari, šarolik svet koji voli da se druži, pa se desi da ih priča ponese i zaborave da su došli da se podšišaju.
Žika danas šiša i praunučiće svojih prvih mušterija.
Kao mlađi sam radio i složene ženske frizure, doduše i danas to znam, naravno, od šatiranja do lokni, farbanja, mini-vala, ali najviše volim da šišam i muškarce i žene – otkriva nam Žika. – Volim i da podučavam mlađe kolege. Radio sam i praksu, oko šest godina sa učenicima.
Ponosan sam što su postali dobri u svom poslu i što su i sami kasnije osvajali nagrade. Posle 55 godina provedenih u salonu, majstor Žika Gajić ostao je skroman. Mlađe savetuje da na vreme odaberu dobrog mentora.
Ovaj zanat se uči dok si živ, sve vreme dok radiš – priča Žika. – Kad ženi ne stoji lepo haljina, neće da je obuče. S kosom se tako ne može. Glavu ne možeš da ostaviš kod kuće. Zato je dobro podšišana kosa osnov dobre frizure i šišanje zapravo otkriva ko je istinski dobar frizer. To znaju svi koji se bave ovim zanatom.
PROČITAJTE VIŠE:
Izvor: Novosti
Foto: Novosti
