Connect with us

Istorija

SEĆANJE NA VELIKOG BATU ŽIVOJINOVIĆA: Šest godina od smrti legendarnog srpskog glumca! (VIDEO)

Published

on

Bio je Valter, Stole u bici na Neretvi, trgovac perjem Mirta, balkanski alfa mužjak Trokrilni, koji „ne voli da mu se tetke muvaju po stanu dok radi”, oficir JNA Gvozden, koji je „drugu Titu išao na sahranu 350 kilometara peške”.

Bio je narodni poslanik u četiri skupštinska saziva i kandidat Socijalističke partije Srbije na predsedničkim izborima 2002. pod sloganom „Znamo se”.

Politička parola je bila tačna, jer je bio najpopularnija filmska zvezda u bivšoj Jugoslaviji i glumac koga su voleli milioni Kineza.

Velimir Bata Živojinović, glumac koji je odigrao najviše uloga u jugoslovenskom filmu, preminuo je 22. maja 2016. godine.

„Bata je bio od one retke sorte glumaca koji ulazi u kadar kao Bata Živojinović, a mi gledaoci mu istovremeno verujemo da je on lik koji igra,” opisuje ga reditelj Rajko Grlić, koji je s njim snimio film U raljama života.

Dečko s Krsta stupa na scenu

Rođen je 1935. godine u Jagodini, otac Dragoljub je bio sudski izvršitelj, a majka Tioslava domaćica. Detinjstvo je proveo u selu Koraćica na Kosmaju.

Sa 15 godina počeo je da radi kao scenski radnik u Akademskom pozorištu u Beogradu, a Pozorišnu akademiju uspeo je da upiše iz trećeg pokušaja.

U Beogradskom dramskom pozorištu je prvo statirao, a zatim dobijao manje uloge.

U prvoj filmskoj ulozi u Pesmi s Kumbare (1955) reditelja Radoša Novakovića nije progovarao.

„Bata je okupljao nas klince iz kraja, vodio na predstave, bio je naš idol”, kaže advokat Radoslav Lale Vujadinović.

Vujadinović je o druženju na Crvenom krstu s poznatim glumcem „uvek spremim za šalu i avanturu” pisao u monografiji Valter, pre Valtera.

Seća se kako ga je Živojinović vodio na snimanje filma Subotom uveče (1957) Vladimira Pogačića u kojem je igrao boksera.

Prema prijateljima je imao zaštitnički odnos, kaže Vujadinović, sećajući se kako je Živojinović rekao čuvenom glumcu Pavlu Minčiću: „Čuvaj mi ovog klinca”.

Veće uloge je ostvario u filmovima Veljka Bulajića Vlak bez voznog reda (1959) i Uzavreli grad (1961), što je bio uvod za ratne spektakle koje će snimiti s ovim rediteljem šezdesetih godina 20. veka.

Das ist Valter

„Posle Tita, najveći narodni heroj Drugog svetskog rata,” napisali su autori Leksikona JU mitologije objavljenog 2004.

„Ima filmova u kojima od početka do kraja samo ubijam Nemce,” pričao je Bata Živojinović u dokumentarnom filmu Cinema Komunisto Mile Turajlić.

Za ulogu u filmu Kozara (1962) Veljka Bulajića, Živojinović je dobio Srebrnu arenu na Filmskom festivalu u Puli.

Bitku na Neretvi snimao je 18 meseci, a u najskupljem filmu snimljenom u Jugoslaviji igrale su svetske zvezde poput Jula Brinera, Orsona Velsa i Sergeja Bondarčuka pored Milene Dravić, Borisa Dvornika i Ljubiše Samardžića.

Narodno oslobodilačka borba je osnivački mit Jugoslavije, ali ne u smislu da predstavlja lažni mit, već je priča o nastanku te države, smatra dokumentaristkinja Mila Turajlić.

„Za Jugoslaviju kao političku tvorevinu bilo je neophodno da se ta priča priča iznova svakoj generaciji, zato je partizanski film od suštinskog značaja za političke temelje Jugoslavije,” kaže ona.

Živojinović se pojavljuje i u drugom filmu ove rediteljke, Druga strana svega, u arhivskom snimku ulaska roditelja vojnika u Sloveniji u junu 1991. u Narodnu skupštinu, a on pokušava da ih umiri.

Posle filmova autora koji su učestvovali u ratu i spektakla sa holivudskih zvezdama poput Ričarda Bartona, 1970-ih godina partizanski film postaje deo akcionog žanra.

Za to je zaslužan reditelj Hajrudin Šiba Krvavac, u čijim filmovima Most, Diverzanti, Partizanska eskadrila i Valter brani Sarajevo je igrao i Živojinović.

Partizani nisu bili blatnjavi, izmučeni i gladni ratnici, već su prikazani kao moderni akcioni heroji.

Film Valter brani Sarajevo je prvi inostrani film prikazivan u Kini posle kulturne revolucije i videlo ga je više stotina miliona ljudi.

Njegova popularnost u ovoj zemlji ne jenjava decenijama – radnici na mostu Zemun-Borča iz Kine poželeli su 2012. da Kinesku novu godinu provedu sa čuvenim Valterom.

Tokom trodnevne posete Srbiji 2016, predsednik Narodne republike Kine Si Đinping sreo se sa Lulom Živojinović, udovicom čuvenog glumca, pisali su tada mediji.

O „nepobedivom junaku kome se ne zna ni ime, ni poreklo, ali i o čoveku koga su svi, svesno ili nesvesno zaboravili – Vladimiru Periću Valteru”, reditelj Andrej Aćin je snimio film 2012.

Posle uspešne premijere filma u Beogradu, Valter je prikazan u Torontu, a Aćin se seća kako je film prekidan nekoliko puta zbog dojava o postavljenoj bombi u bioskopu.

Oni najhrabriji i najuporniji su odgledali film do kraja, kaže on, dodajući da je taj film pokazao da je duh bivše Jugoslavije i dalje živ.

„Kada su se svetla upalila pokazalo se da je najveća snaga filma bila emocija koju su osetili i oni koji su rasli van okvira naših istorijskih i kinematografskih tekovina.”

Partizanski filmovi se danas drugačije gledaju u republikama bivše Jugoslavije, ali se najemotivnije doživljavaju u Bosni, gde su snimani i gde su se ofanzive tokom Narodno oslobodilačke borbe i desile, objašnjava Mila Turajlić.

Poredeći različite partizanske filmove u kojima je glumio Živojinović, Turajlić smatra da ovaj žanr treba posmatrati kao neku „vrstu spomenika koji učestvuju u pravljenju pejzaža sećanja na istorijske događaje”.

„Greška je otpisati partizanski film kao čistu propagandu, pogotovu kad se gledaju oni koje su pravili učesnici NOB-a, tu se oseti složenost ljudskih odnosa, oni nose zrno istine,” tvrdi ona.

U više partizanskih filmova, Živojinoviću je partner bio hrvatski glumac Boris Dvornik, s kojim se godinama družio.

Svađe u javnosti kolega i velikih prijatelja tokom ratnih sukoba devedesetih rastužile su mnoge njihove ljubitelje.

Živojinović i Dvornik pomirili su se u televizijskoj emisiji 2006, ali se nikada nisu sreli uživo.

Junak Crnog talasa

Iako je najpoznatiji po ulogama u partizanskim blokbasterima, Živojinović je ostvario zapažene uloge kod čuvenih reditelja jugoslovenskog Crnog talasa.

Igrao je u prvom dugometražnom filmu Žike Pavlovića Neprijatelj (1965) nastaloj po priči Dvojnik Fjodora Dostojevskog.

Izjavio je da mu je rad s Aleksandrom Sašom Petrovićem doneo „najlepše i najčudnije stvari u životu”.

Vlastimir Sudar, filmski reditelj i profesor na Univerzitetu Kingston, napisao je knjigu Portret umjetnika kao političkog disidenta: Život i djelo Aleksandra Petrovića.

Podsećajući da je Živojinović za jednu od retrospektiva u Kinoteci od deset filmova odabrao tri filma Saše Petrovića, Sudar tvrdi da je u filmovima ovog autora ostvario najznačajnije uloge.

Rajku Grliću i Mili Turajlić najdraža je Živojnovićeva uloga je Miloš Bojanić u filmu Tri, suočavanjem sa besmislom rata kroz tri priče.

Film je nominovan na nagradu Oskar 1966. u kategoriji Najbolji film van engleskog govornog područja.

Sledeći Petrovićev film Skupljači perja je oduševio publiku u Kanu, a sa Bekimom Fehmijuom, Bata Živojinović igra glavnu ulogu.

Portret Mirte, trgovca perjem u jednom vojvođanskom selu, predstavlja složenu ulogu, koja se protivi mnogim važećim stereotipima u Romima, a Živojinović je ostvario širinu ovog lika na zapanjujuće dobar način, objašnjava Sudar.

Po njemu, film Skupljači perja predstavlja „pravi glumački tango”, jer tu „Bata Živojinović ne glumi, već odražava šta rade njegove kolege, on je sposoban za iznijansiran spektar karakteristika, kompatibilan s drugim glumcima”.

Igrao je i u filmu Majstor i Margarita po romanu Mihaila Bulgakova, a zatim i u adaptaciji knjige Hajnriha Bela, Grupni portret s damom.

Pred kraj Petrovićevog života, dvojica saradnika su se našli na različitim političkim stranama.

Živojinović je bio kandidat Socijalističke partije Srbije na izborima 1992, a Petrović je iz Demokratske stranke prešao u Liberalnu stranku Nikole Miloševića.

Dok je tokom jednog sučeljavanja Saša Petrović pokušavao da predstavi opozicioni program, Bata Živojinović je govorio: „Ovaj čovek mi je kao otac i ja ga volim i poštujem”, seća se uz osmeh Vlastimir Sudar.

Predsednik komisije za predstavke i žalbe

O članstvu u Socijalističkoj partiji Srbije, Živojinović se različito izjašnjavao.

U intervjuu sarajevskim Danima 2010. godine, rekao je da je „želeo da pomogne pravu stvar” – u drugim razgovorima je izjavljivao da je „pristupnicu potpisao gotovo slučajno” .

Skoro deceniju pre snimanja filma Cinema Komunisto, Mila Turajlić je upoznala Batu Živojinovića, kad ju je kao studentkinju Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) angažovala 2002. godine da uradi analizu skupštinskih procedura.

U to vreme, Živojinović je bio predsednik Komisije za predstavke i žalbe, a njoj se činilo da je iskreno voleo kontakt sa građanima koji su dolazili da iznesu najrazličitije primedbe.

Nekadašnji skupštinski izveštači se sećaju da je Živojinović bio među retkim poslanicima tadašnje vladajuće stranke koji je održavao dobre odnose i sa političkim suparnicima.

Tokom rata, nudio je prijatelju Šibi Krvavcu da mu pomogne da izađe iz opkoljenog Sarajeva.

Veljko Bulajić, koji je prekinuo kontakt s njim devedesetih, u intervjuima datim posle 2000. godine, govorio je kako zna da je Bata Živojinović mnogim ljudima tokom rata pomogao.

„Politika je možda bila nepotrebna stavka u njegovom životu, ali verujem da je, kao i na filmu, sve radio iz čvrstih ličnih uverenja,” kaže Andrej Aćin.

Kandidovao se za predsednika Srbije 2002, ali je Slobodan Milošević, tada u pritvoru u Haškom tribunalu, podržao Vojislava Šešelja.

Na izborima je dobio 120.000 glasova i sledeće godine se povukao iz politike.

Trokrilni i jaka profesionalna etika

Među stotinama uloga, jedna odskače od onoga što se od ovog glumca očekuje, a replike se citiraju skoro 40 godina kasnije – uloga Trokrilnog u filmu U raljama života.

Rajko Grlić nije imao dilemu – ovaj lik je mogao da igra samo Velimir Bata Živojinović.

„U Jugoslaviji nije postojao glumac koji bi tačnije mogao oživotvoriti balkansku verziju mačo mena od Bate Živojinovića. Zračio je ponosom i snagom, a istovremeno mogao biti grub i sirov,” kaže ovaj reditelj.

Trebalo je nagovoriti glumca da iskorači iz svog tipičnog repertoara, a nedostatak novca bio je prepreka, pa je Grlić osećao tremu kad je pozvao Batu Živojinovića.

„Posle nepuna tri minuta me je prekinuo i rekao. ‘Ne moraš dalje. Dolazim. Kad snimamo?’.

„Da stvar bude gora tu scenu smo morali kompletno da ponovimo, jer je bio neki problem s objektivom. Došao je bez reči prigovora i u milimetar ponovio scenu. Bio sam mu beskonačno zahvalan,” kaže Grlić.

Čuvene replike iz filma originalno u romanu Dubravke Ugrešić su napisane na zagrebačkom slengu, ali je Grlić odlučio da uz pomoć prijatelja, reditelja Srđana Karanovića „posrbi” rečenice koje izgovara Trokrilni.

„Tako je nastala toliko citirana rečenica ‘A sad ću da te ka*am!’ koja je, ako se tačno sećam, u originalu glasila ‘Sad bum te ševil!'”

Lale Vujadinović kaže da je njegov drug iz detinjstva nije odbijao poslove.

„Red i pravila su mu bili veoma važni, uvek je bio spreman da uradi sve što treba za reditelje i scenariste,” kaže on.

„Od običnih, prizemnih i smešnih ljudi do tragičnih heroja, ne postoji tip čoveka koji Bata ne može da odigra.”

Još na studijama na Fakultetu dramskih umetnosti, Mila Turajlić je čula da Bata Živojinović ne odbija uloge ni u studentskim filmova.

Darežljivost mladim ljudima i „nezajažljivu ljubav prema filmu” osetila je tokom rada sa njim na filmu Cinema Komunisto, gde je „sportski prihvatio sve što sam predložila”.

Na premijeri filma, sedeo je pored nje i pre izlaska na sceni za poklon publici šapnuo joj je: „Ovaj trenutak nikada nećeš zaboraviti”.

Ne čudi što je imao skoro 300 filmskih i televizijskih uloga, smatra Andrej Aćin, ali podseća da je Živojinović stvarao u trenutku kada je država podržavala kulturu i film.

Profesionalizam velikog glumca na njega je ostavio jak utisak.

„Bata je bio retko autentična pojava, bilo da su kamere isključene ili uključene. Nije se lako davao zavesti, na pitanja je uglavnom imao unapred spremne odgovore koje je skoro svima davao poput neke već dovoljno puta odigrane uloge,” kaže on.

Aćin je snimao scene s Živojinovićem za film Valter na Kubi, gde se glumac lečio od posledica gangrene.

Posle nedelju dana provedenih sa njim, Aćin tvrdi da je uspeo da upozna „Batu u njegovoj punoj veličini”.

„Nisu ga slučajno zvali jugoslovenskim Džonom Vejnom, to je bio isti pristup glumi. Obojica su bili veći od života, a istovremeno su igrali sam život,” zaključuje Rajko Grlić.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: BBC
Foto: Wikimedia Creative Commons

Advertisement