Novak Đoković je ispunio važan preduslov da jednog dana postane predsednik Srbije ili već neke druge balkanske državice – proveo je noć u zatvoru!
Šalu na stranu, ali tih 24 sata u bajboku, iako zvuči kao oksimoron, zapravo su najveći dokaz Đokovićeve slobode. Da radi onako kako misli da je najbolje za njega, njegovo telo i duh. I da je spreman da to skupo plati – deportacijom, dvadeset prvim Gren slemom, a ko zna, kako je krenulo, možda i krajem karijere.
Fatalisti će to nazvati porazom i tragedijom, konformisti suvišnom glupošću u situaciji kada je sa dve igle mogao da reši problem i uđe u istoriju…
Ako mene pitate, ovo je klasična pobeda karaktera nad Matriksom. I to u nezgodnim vremenima kada Matriks doživljava klimaks i kada se, više nego ikad, forsira slepa poslušnost, bez puno konsultacija sa mozgom i logikom.
Ah da…ima tu i ona nauka na koju se mnogi pozivaju, i zbog koje tri puta vakcinisani po drugi-treći put obolevaju. Eksperimentalna vakcina, kažu. Sve mi ovih dana liči na eksperiment. Pa i ova Đokovićeva avantura…
U situaciji gde se ceo svet pretvorio u globalno teledirigovano selo, jedan Novak, da se izrazim rečnikom Kristijana Golubovića, je morao biti ubiven. Za primer, na očigled svih, da bi se zaplašio i prestravio onaj ostatak zemljana koji još nisu legli na rudu. Videćemo vrlo brzo koliko su u tome uspeli…Čim stigne komanda za obaveznu četvrtu vakcinu, pa onda petu…
Ne bih se sada ovde upuštao u sve te igre oko Novakove vize, pogrešno popunjene prijave, dokumentacije koja je jednim doktorima dobra i dovoljna a drugima nije, itd, ali mi logika i nemalo životno iskustvo nameću zaključak da se radi o brižljivo pripremanoj i dobro organizovanoj zasedi. Ambush, što bi rekli Ameri.
Uostalom, ajmo logički…Ne pozivate u goste čoveka koga nemate nameru da pustite u kuću. Osim ako ne želite da ga ismejete i omalovažite tako što ćete ga strpati u svinjac da prenoći, a sutradan ujutru stočnim vagonom poslati kući.
A upravo to se desilo Novaku u Australiji… Dobio je poziv, obećana mu je viza, medicinsko izuzeće, pičke materine, jer što bi inače drugačije dolazio, nije indijanac, padobranac pa da upada na žurku.
Pogotovo ne na žurku u zemlji koja mu je pre samo par godina organizovala grandiozni doček, pošto je donirao pozamašnu sumu ugroženima od katastrofalnih poplava.
Sada je, eto, dočekao da ga tretiraju kao poslednjeg krimosa, da mu oduzmu telefon i strpaju ga u aerodromsku ćeliju, da njemu, najboljem sportisti sveta 2021. prirede poniženje kakvo nije doživeo nijedan sportista u istoriji.
Čak je i Hitler dozvolio Džesiju Ovensu, iako je boja njegove kože bila nezakonita u naci Nemačkoj, da uzme četiri zlata na Olimpijadi u Berlinu 1936, usput perfidno organizujući rasno svesnu publiku da mu aplaudira i skandira (Džesiju), naravno sve u nameri da naci režim prikaže u što boljem svetlu pred sportašima i novinarima iz celog sveta.
Postavlja se pitanje: Da li je Australija 2022. gora od Trećeg rajha 1936?
Ako pitate otprilike polovinu njenog stanovništva, dobićete pozitivan odgovor. Ona druga polovina je poverovala u priču o tome kako država u kojoj policija na ulicama pendreči sopstvene građane (pogledaj snimak dole) koje zatekne bez maske samo brine o njihovom zdravlju. Australija je, valja i to imati na umu, zemlja koju su Britanci naseljavali žandarima i robijašima. Očito se dosta od te genetike zadržalo i do dana današnjeg.
Negde u tom grmu leži i istina o Novakovoj deportaciji…Naravno da to veze nema sa zakonima, pravilima, bla bla…
To se, rođaci, zove politika i viši interes.
Dogodine su izbori u Australiji a rejting tamošnjeg Brnabića (premijera Morisona) je u dramatičnom padu. Razlog tome leži upravo u rigidnom lokdaunu u koji je zaključao ljude. Gde ćeš bolji razlog da uz vatromet i fanfare zašiljiš onu stvar na velikom Đokoviću kad ti se već nacrtao na zicer, te tako apsorbuješ negativne reakcije naroda koji već godinu i po dana čami u kućnom zatvoru. Pravda i vakcina za sve!
Ipak, ne misle svi Aussie-ji tako, o čemu svedoči i grafit na autoputu (slika dole) a koji je, zanimljivo, osvanuo na društvenim mrežama samo dva dana pre Đokovićevog dolaska. Da li ga je premijer Morison video? Sumnjam da jeste…
Idemo dalje sa spiskom potencijalnih Đokovićevih dželata …
Farmaceuti štancuju vakcine koje 2/5 čovečanstva ne želi da primi. Ko je najpoznatiji antivakser na svetu, ko ih košta milione dolara dnevno? Pa, Novak, naravno.
Tu je zatim i belosvetska teniska korporacija ATP, kojoj je Nole osnivanjem paralelne organizacije tenisera stao na kurje oko, ušao u šesnaesterac i kasu.
A onda se setiš čija je kompanija Rio Tinto (australijska, fakat) i sve ti se nekako razbistri. Đoković je pre nekoliko nedelja javno, na očigled miliona, podržao ekološke proteste i bacio rukavicu u lice Rio Tintu, koji je bio i najveći razlog što su ljudi izašli na ulice.
A osveta se najbolje servira hladna. Naročito u Australiji, u kojoj je sad dugo toplo leto pod maskama…
I kad bi na kladionicama postojala kvota na temu “Ko je smestio Đokoviću?”, brat bratu nisam baš siguran na koga od ova tri gorepomenuta favorita bih odigrao “keca”. Svi mi nekako podjednako smrde. A možda su i svi skupa učestvovali u ovom cirkusu u Melburnu…Ne bi me čudilo, po onoj logici: Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj.
Kako god, ostaje nam samo da nagađamo i logički zaključujemo, pošto pravu i punu istinu verovatno nikada nećemo saznati.
Epilog: Đoković je preživeo šta je preživeo, nadam se da će ga sve ovo očeličiti, pošto ga već nije ubilo. Kući se vraća kao heroj, ne samo Srbije, već pomenute 2/5 čovečanstva koja u njemu vidi nadu u svetliju budućnost, u hepiend sa zalaskom sunca, u kome ovo što već dugo traje u jednom trenutku može i da nestane.
S druge strane, tužno je da otprilike trećina Srbije i čovečanstva Novaka danas smatra, možda ne magarcem kao onaj vepar od Nenada Čanka, ali se na listi epiteta kojim ga čašćavaju nalaze: neodgovoran, neozbiljan, bahat, sebičan, zatucan…
A suštinski se priča svodi na nekoliko reči…PRAVO NA IZBOR!
Pravo na izbor lečenja koje je garantovano u američkom, australijskom, srpskom i Ustavu svake pristojne zemlje na svetu. Pravo koje koriste milioni ljudi na ovoj planeti kada umesto pilulica i praškića koje im prepisuju i nameću lekari korumpirani od strane farmaceutskih kompanija, koriste ono što im zaista čini dobro. Pravo koje i lično koristim kada umesto citostatika i steroida u lečenju moje bolesti koristim ulje kanabisa.
Pravo zbog koga je sinoć najpoznatiji američki sportista antivakser, košarkaš Kajri Irving, posle duže pauze i pravnog natezanja njegovog advokatskog tima sa čelnicima NBA lige, dobio izuzeće da nastupi bez vakcine. Za to pravo Irving je žrtvovao, obrati pažnju: 13 miliona i 335 hiljada dolara (35 utakmica x 381.000 dolara). Ali je na kraju izgurao svoje.
Kao uostalom i Novak, koji je platio i veću cenu, sve skupa sa javnim poniženjem koje se, mimo očekivanja onih koji su ga priredili, pretvorilo u povelik trijumf u očima pristalica.
Za neke ljude, bez obzira kako to pojedinci videli i tumačili, sloboda nema cenu. Ako to ne možete da prihvatite, okrenite glavu na drugu stranu. Setite se da danas-sutra i Vaša sloboda, Vaše pravo na izbor može biti ugroženo. I zapitajte se, da parafraziram sveštenika Martina Nimelera “…da li će, kada dođu po Vas, kao što su došli po Đokovića, preostati još neko da se pobuni”.
Za one, pak, kojima su u svemu ovome najbitnije cifre i priznanja, pehari, na kraju da dodam…
Taman i da nikad ne osvoji taj 21. grand slem, Novak će ostati najveći svih vremena, što bi ljubiteli apokrifa rekli – GOAT.
Ne zbog perifernih statistika, broja nedelja na vrhu liste, broja setova, trica i kučina, nego zbog toga kako su reagovala druga dva pretendenta na večni teniski presto dok je Novak juče prolazio kroz golgotu.
Alo, bre, majstori, Federeri, Nadali… Gde se dede empatija, viteštvo, kolegijalnost? Taman da si i najzagriženija pristalica vakcinacije, ne možeš ćutati i gledati kako ti rivala drže u zatvoru i tretiraju kao narko dilera, sa dva pandura pred vratima. U stvari, možeš, ako nemaš ni muda ni obraza, kao pomenuta dvojica.
I zato su oni za mene od danas Jadal i Pederer. Mrlje od ljudi, izduvane teniske loptice.
A postoji i onaj treći, najveći.
Piše: Antonije Kovačević Foto: Twitter
