RANIJE NA LISTI SNS, SADA SVAKO ZA SEBE: Manjinske stranke kao mogući „tas na vagi“ za Vučićevu većinu!

Do sada su proglašene četiri manjinske liste za vanredne parlamentarne izbore. To su Ljajićeva SDP – CDP, Savez vojvođanskih Mađara, Stranka pravde i pomirenja Usamea Zukorlića i Ruska stranka. Najavljeno je da će na izbore izaći i peta manjinska lista, SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina.

To ne bi bilo neobično da većina njih do sada nije na izbore izlazila na listi Srpske napredne stranke, pa se postavlja pitanje da li režim na čelu sa Aleksandrom Vučićem na ovaj način, u slučaju tesnog rezultata, planira da dođe do većine. Politikolog Dejan Bursać za Novu ističe da manjinske stranke tradicionalno žele da budu “tas na vagi“ i da se priklanjaju najjačem, jer od toga imaju i političku i materijalnu korist.

Prva predata manjinska lista je “Rasim Ljajić – Ljudski (SDP – CDP)“. RIK je utvrdio 8.053 pravno valjana potpisa podrške toj listi, više od 5.000 koliko je potrebno za liste nacionalnih manjina. Na glasačkom listiću nosiće broj četiri. Iako je nosilac liste, Ljajić neće biti kandidat za poslanika, već je prvi na listi direktor Kulturnog centra Novi Pazar Dženan Palamar.

Iste večeri, 15. septembra, pod brojem pet, RIK je proglasio i manjinsku listu “Savez vojvođanskih Mađara – Dr Balint Pastor“, čiji je nosilac predsednik stranke, koji je ujedno i prvi na listi. SVM je sakupio 9.531 overenih potpisa.

Obe liste imaju po 250 kandidata za narodne poslanike.

Dva dana kasnije, proglašena je lista “Usame Zukorlić (SPP) Pokret za ujedinjenje” i na glasačkom listiću će se nalaziti pod rednim brojem šest. Nosilac je predsednik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić. Ta lista je podnela 6.182 pravno valjana potpisa, dok se izborna lista sastoji se od 181 kandidata, a Zukorlić je takođe i prvi na listi.

Te večeri je proglašena i lista “Ruska stranka – Srbija u Briksu – Slobodan Nikolić“, sa 5.101 valjanim potpisom i 25 kandidata za poslanike. Nosilac liste Nikolić je ujedino i prvi među kandidatima za poslanike.

Samostalan nastup najavio je i predsednik SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin, a ta lista će nositi naziv „SDA Sandžaka – Čuvari Sandžaka“.

„Izlaskom na dve ili tri liste gube se desetine hiljada glasova. Izlaskom na jednoj listi ne bi se izgubio nijedan jedini glas i svi bi dobili najmanje po tri poslanika“, rekao je Ugljanin i dodao da je njegova stranka pozivala druge bošnjačke parlamentarne stranke na zajednički nastup, ali da taj predlog nije prihvaćen.

Na prvi pogled, radi se o legitimnom pravu manjinskih zajednica na sopstvene predstavnike. Međutim, sumnja se da je zapravo reč o borbi za prelazak cenzusa i rasipanju glasova, a da bi se te stranke na kraju, ukoliko SNS pobedi, priklonile toj partiji.

Manjinske stranke su “tas na vagi”
Dejan Bursać, viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, za Novu kaže da manjinske stranke uglavnom računaju na ovakav scenario.

“Nije tajna da manjine uvek traže da budu neka vrsta „tasa na vagi“, odnosno da će se privoleti onome za koga je izglednije da čini većinu u parlamentu, odnosno formira Vladu. Naš sistem je, nažalost, postavljen tako da manjine ostvaruju svoja prava, a delom i neke vrste materijalnih koristi iz toga što idu sa najjačim u zemlji. Ko će to biti, to je, naravno, drugo pitanje”, kaže Bursać.

Sagovornik Nove objašanjava i kakve šanse za ulazak u parlament imaju manjinske stranke.

“U slučaju Mađara, to je uglavnom SVM, mada ja očekujem da se jedan deo glasova te zajednice odlije ka studentima u ovom izbornom ciklusu. Isto se može reći za Bošnjačku zajednicu, mada znamo da tamo nema jedinstvene ponude, nego da oni idu u tri kolone. Albanska zajednica obično nađe koju stotinu ili hiljadu glasova iznad manjinskog tog cenzusa, odnosno prirodnog praga za manjine kakav imamo, sa velikom izlaznošću koju očekujemo. Njima bi možda mogao biti problem da pređu taj prirodni izborni prag na ovim dolazećim izborima, jer oni imaju manje-više fiksni broj glasova koji očekuju.

Ako se uporede nastupi pomenutih manjinskih stranaka na izborima iz prethodnih godina, najveći zaokret napravio je Ljajić. On je, inače, osnovao i Sandžačku demokratsku partiju (SDP) i Socijaldemokratsku partiju Srbije (SDPS), a iz SDPS je u međuvremenu izašao.

Te dve stranke su do sada uvek nastupale zajedno, a na izborima 2022. I 2023. godine, obe su bile na listi SNS. Od 2014. do 2023. SDPS je na svim parlamentarnim izborima nastupala na listama koje je predvodio SNS. Sada su se stvari promenile, pa SDP izlazi sa Crnogorskom demokratskom partijom. SDPS nastupa na listi sa Socijalističkom partijom Srbije.

Govoreći o svojoj ulozi na listi SDP i CDP, Ljajić je naglasio da nije kandidat i da neće biti na izbornoj listi, već da je samo njen nosilac.

„Ja sam tu stranku osnovao, naravno da bih povećao vidljivost toj stranci. Ljudi su me zamolili da budem nosilac liste. Rekao sam da ne mogu da budem na listi, jer čim sam izašao iz SDPS bilo bi nelogično da budem sada na ovoj drugoj listi. Ali hoću da budem nosilac, zbog povećanja vidljivosti toj koaliciji i davanja šansi da ostvari što bolji rezultat“, objasnio je Ljajić za Fonet 15. septembra.