Profesor Univerziteta u Čikagu dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju, zajedno sa još dvoje kolega.
Švedska kraljevska akademija odlučila je da Nobelovu nagradu za ekonomiju za 2022. dodeli Amerikancima Benu Bernanki, Daglasu Dajmondu i Filipu Dibvigu za “istraživanje banaka i finansijskih kriza.
Kako je Nobelov komitet naveo, istraživanja ovogodišnjih laureata iz ekonomije smanjuju rizik od finansijskih kriza koje se razvijaju u dugotrajnim depresijama sa ozbiljnim posledicama po društvo, što je od najvećeg značaja za sve nas.
U obrazloženju se kaže da je rad za koji su Ben Bernanki, Daglas Dajmond i Filip Dibvig nagrađeni bio ključan za kasnija istraživanja koja su unapredila naše razumevanje banaka, bankarskih propisa, bankarskih kriza i kako se finansijska kriza može rešiti.
Profesor Daglas Dajmond ima veoma impresivnu listu titula i dostignuća, uključujući i to što je profesor finansija na poslovnoj školi “Booth” pri Univerzitetu u Čikagu.
Dajmond, koji je 95. stipendista sa Univerziteta u Čikagu koji je dobio Nobelovu nagradu, pokazao je kako banke igraju važnu društvenu ulogu. Kao posrednice između štediša i pozajmljivača, one su poogodnije da procene kreditnu sposobnost pozajmljivača i osiguraju da zajmovi budu dobro uloženi, obrazložio je Nobelov komitet.
„Dajmond i Dibvig su predstavili rešenje za ranjivost banaka, u formi osiguranja depozita od strane vlade. Kada ulagači znaju da država garantuje za njihov novac, ne moraju više da trče u banku čim krenu glasine o bankrotu“, navodi se.
Dodaje se da su njih dvojica razvila teoretske modele koji objašnjavaju zašto banke postoje, kako ih njihova uloga u društvu čini ranjivima na glasine o njihovoj eventualnoj propasti i kako društvo može da smanji ovu ranjivost.
„Koristeći istorijske izvore i statističke metode, analiza Bernankija je pokazala koji faktori su važni u padu Bruto domaćeg proizvoda. Otkrio je da su faktori koji su direktno povezani sa propadanjem banaka činili lavovski deo pada“, navedeno je za trećeg dobitnika.
Dodaje se da je Bernanki analizirao Veliku depresiju iz tridesetih godina prošlog veka, najgoru ekonomsku krizu u modernoj istoriji. Između ostalog, pokazao je kako bankrot banaka bio od presudnog značaja za to što je kriza postala tako duboka i tako dugo trajala.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Serbian Times
Foto: Printscreen YouTube / The University of Chicago
