„Deca mi samo za Božić i Vaskrs okuse meso. Nekad traže, ali nemam otkud. I rasplačem se onda, žao mi je što nemam mogućnosti da im pružim bolje uslove. Svako jutro se krste i Bogu mole da dobiju kuću!” – započinje priču Milan Jevtić iz Marenova kod Varvarina.
Dečaci Martin i Matija (12) žive u zaista teškim uslovima. Dok se druga deca igraju, oni s tatom idu u nadnicu, beru jagode i nose gajbice. Dok druga deca kupuju nove telefone, oni prikupljaju novac za kopačke i loptu. Dok druga deca bezbrižno odrastaju, oni spavaju u hladnoj sobi u istom krevetu sa roditeljima, pokrivajući se zbog zime sa što više ćebadi i posmatrajući ulegli plafon njihove oronule kuće.
„Plaše se. Kad je bio zemljotres, samo što se nije sručila. Sledeći malo jači potres i kuća ode. To je katastrofa. Ali vredni su, pomažu. Hoće sa mnom i u nadnicu. Sitna je to para, ali oni zberu, zberu, zberu i onda kupe patike” – nastavlja Milan.
Pored njih, tu su još majka Žaklina, Nikola (21) koji ima smetnje u razvoju, Nenad (20), Tamara (17) i Nemanja (15). Svi zajedno dele tri sobice stare kuće i svega dva kreveta.
„Najteže nam je za Nikolu. Bilo je problema na porođaju, neki živac u mozgu mu je oštećen i ostao je pod manu, ne može da zbori. Razume onako pomalo, ali ne zna da odgovori. Moramo stalno da smo uz njega, da ga kupamo, da ga hranimo. Ne daj Bože sam na put da izađe, skoro je bio negde i nije znao da se vrati. Kad ja radim supruga je tu, kad ona radi, ja ne mrdam i tako. Dok možemo, borićemo se za njega, sutradan će braća i sestra da brinu.”
„Odličan sam đak i želja mi je da upišem Ekonomski fakultet u Nišu. Ne znam da li će roditelji imati sredstva, ali trudiću se nekako sama da zaradim za dalje školovanje. Da olakšam i njima!” – istakla je Tamara.
Braća Nemanja i Nenad uveliko pomažu u izdržavanju porodice. Teške fizičke poslove obavljaju od svoje 13. godine!
„Ne idem na ekskurzije jer su moji roditelji u teškoj finansijskoj situaciji. Preče mi je da obezbedimo nešto što je potrebno za svakodnevnicu, nego da idem negde na dva dana. Nije mi to toliko bitno. Maštam da imam kupatilo i svoju sobu. Da ne budem na smetnji ni sestri, ni braći. A želja mi je da budem keramičar” – nadovezao se petnaestogodišnji Nemanja.
Što se tiče Martina i Matije, naših junaka s početka priče, osim što dele zajedničku želju cele porodice da imaju kuću i kupatilo, ispričali su nam nekoliko stvari:
„Ja bih voleo da budem stolar ili snimatelj, a Matija majstor. Nemamo auto, ali volimo da gledamo kada ih drugi popravljaju. Stanemo sa strane i posmatramo. Na Jutjubu ne možemo jer nam ne radi kompjuter. Voleli bismo i neke životinje da čuvamo, sada imamo samo kokoške. Drugari nam nikada nisu dolazili, sramota nas je da ih dovedemo jer nemamo kao ostala deca!”
Tužno je da šestoro dece živi ovako, strahujući za golu egzistenciju. Dugo vremena su bili pod svećom, odnosno bez struje, a i sad su dobili opomenu pred isključenje zbog duga od 16.000 dinara. Otac na to kaže:
„Ne znaš gde ćeš pre, je l’ ćeš nešto da kupiš decama ili za kuću, kad primim socijalno ne znam gde ću pre da ga razvučem. Živimo na krompiru, pasulju i čorbicama, nemamo ni glavne namirnice u kući. Sve je poskupelo!”
Skromna i čestita porodica u kojoj se svi bore, od najstarijeg do najmlađeg. Prerano odrasli, svesni u kakvoj su situaciji i ispunjeni nadom. Jevtići zaista zaslužuju podršku i vetar u leđa!
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće akciju pomoći s ciljem kupovine kuće porodici Jevtić. Pozivamo sve dobre ljude da svojim donacijama podrže i ovaj projekat, pružimo im šansu za bolji život!
Sve načine za doniranje možete naći na donatorskoj platformi.
PROČITAJTE VIŠE:
TUŽNA SUDBINA SRBA NA KOSOVU: Obijena još jedna srpska kuća!
VELIKO SRCE MLADIĆA IZ PRIBOJA: Za mesec dana skupili pola miliona i pomogli ugrožene pred Vaskrs!
Izvor: Srbi za Srbe
Foto: Srbi za Srbe
