Chicago, IL
68°
Sunny
5:25 am8:08 pm CDT
Feels like: 68°F
Wind: 12mph NNE
Humidity: 52%
Pressure: 30.01"Hg
UV index: 8
2 pm3 pm4 pm5 pm6 pm
68°F
66°F
66°F
66°F
66°F
MonTueWedThuFri
84°F / 64°F
82°F / 64°F
73°F / 57°F
75°F / 57°F
70°F / 59°F

Published 1 year ago

By Serbian Times

POTPUNO JEDINSTVENA: Arheolozi u srcu Beograda otkrili neobičnu antičku rimsku grobnicu!

Arheolozi Muzeja grada Beograda pronašli neobičnu antičku grobnicu kvadratnog oblika kakva, do sada nije nađena u gradu. – U blizini zatečena i lobanja sa minđušom koja, najverovatnije, potiče iz četvrtog veka

Ispod slojeva zemlje koja je vekovima pokrivala deo između ulica Vlajkovićeve, Kosovske i sadašnjeg Trga Nikole Pašića, u parkiću kod Doma Narodne skupštine Srbije svetlost dana ugledali su ostaci baštine starog Rima. Arheolozi Muzeja grada su u slojevima zemlje koja bi trebalo da čuva zaostavštinu s kraja 16. i početka 17. veka našli neobičnu rimsku grobnicu, a nedaleko od tog mesta i lobanju za koju se pretpostavlja da je iz četvrtog veka.

Prema rečima Milorada Ignjatovića, arheologa iz Muzeja grada Beograda, u ovom, ali u nižim slojevima zemlje očekuje se da će se naći još artefakata i grobnica iz trećeg i četvrtog veka. Na tom prostoru od Trga republike do Vukovog spomenika nekada se prostiralo rimsko groblje. Groblje je jedan deo registrovanog arheološkog nalazišta „Antički Singidunum”, najvećeg na tlu današnje prestonice.

–Na ćošku Vlajkovićeve i Kosovske ulice pre tridesetak godina prilikom postavljanja toplovoda nađena je najveća koncentracija rimskih grobova. Na uglu ove dve ulice otkriven je sarkofag i dva skeletna groba. Sjajan nalaz je otkriven na mestu gde građena zgrada „Borbe”. Tu je nađena zidana grobnica sa zlatnim prilozima. Postoji legenda da je reč dečjim grobovima jer su bili visoki oko 1,60 metara. To je ipak pitanje jer su u to vreme žene bile te visine. Zbog tih otkrića mi na ovom prostoru u parku očekujemo značajne nalaze – ističe Ignjatović.

U rimskom periodu postojala su dva oblika sahranjivanja – kremacija i sahranjivanje pokojnika u grob. Zanimljivo da je su Rimljani imali dosta rituala posle sahranjivanja. Smatrali su da postoje duhovi koji sprečavaju duše mrtvih da odu na drugi svet i da te duše zbog toga lutaju po grobovima. Zato su nakon sahrane prinosili „tečne žrtve” i posle prosipanja posude u kojima su te „tečne žrtve” bile razbijali.

–Sada istražujemo nivoe zemlje koji odgovaraju 16. i 17. veku, odnosno lokaciju gde je bila Batal džamija. Već smo našli neke artefakte poput srebrnog novčića Leopolda Petog, kao i olovnu plombu kojom su se nekada pečatile pošiljke. U tom horizontu našli smo i ovu neobičnu rimsku grobnicu kakva za sada u Beogradu ne postoji. Ona se od ostalih grobnica iz tog perioda izdvaja po konstrukciji. Ima oblik kvadrata, ozidana je kamenom i sa unutrašnje strane premazana specijalnim malterom koji su Rimljani koristili za gradnju kupatila, a služi kao hidroizolacija. U grobnici su nađene dve fibule (kopča, broš) i ima dosta fragmenata keramike koja se koristila u ritualu posle sahranjivanja pokojnika. U blizini ove grobnice, odnosno u takozvanoj jami iz 17. veka, našli smo i lobanju sa minđušicom iz četvrtog veka. Uz nju smo našli češalj. Nadali smo se da ćemo naći još nešto, ali je izgleda jama iz mlađeg perioda to uništila – objašnjava Ignjatović.

Trenutno se na tom prostoru mogu videti ostaci kaldrme i temelja zgrada s kraja 19. i početka 20. veka.

–Postoje avio-snimci ovog prostora još iz doba nemačke okupacije. Tu su se, osim višespratne Panđeline kuće koja je bila na uglu ka Trgu Nikole Pašića, nalazila jednospratna zdanja. Ona su porušena u savezničkom bombardovanju 1944. godine. Jedan red stambenih objekata nalazio se do Vlajkovićeve ulice, a deo koji je sada vidljiv sa kaldrmom bliže Skupštini Srbije najverovatnije je predstavljao ekonomski prilaz tim kućama. Mislili smo da je taj deo sa kaldrmom deo unutrašnjeg dvorišta, a sada smo na nekim mestima uočili pukotine. Zbog toga smatramo da se ispod toga nalaze neoštećeni podrumi. Sada pokušavamo da nađemo prilaz do njih – priča Ignjatović.

U iskopanoj zemlji na prostoru gde je bila kaldrma i temelji zgrada arheolozi su našli delove bombi, ali i ostatke iz doba raščišćavanja parkića posle Drugog svetskog rata poput kesica američkog mleka u prahu. Ovde je nađen i izuzetno očuvan luksuzni tanjir od japanske keramike na kome se čak vidi i pečat radionice.

–Našli smo i znak sa nemačkog automobila „vanderer”, koji je proizvodila fabrika čiji je rad prestao krajem Drugog svetskog rata. Ovaj znak nas nije iznenadio jer je u obližnjim luksuznim zgradama bio i prvi salon automobila. Moguće da je su automobile na ovom prostoru koji istražujemo čuvali i prali i da su te niske zgrade bile deo ekonomskog prostora salona. Ono što mi u dokumentaciji grada imamo, gde postoje i fotografije, jeste da je u Kosovskoj ulici bila prodavnica keramičkih cevi. Odnosno, da je čitav taj blok koji se nije video sa trga bio ekonomske prirode. Otkrili smo u toku istraživanja da je sva cigla, koja je bila u zidovima tih zgrada, posle Drugog svetskog rata izvađena. Postoji priča da je upotrebljena za gradnju železničkih stanica širom Srbije – kaže Ignjatović.

PROČITAJTE VIŠE:

Batal džamija najverovatnije bila ispod Narodne skupštine

Još pre početka istraživanja u parku u Vlajkovićevoj ulici postojalo je mišljenje da će arheolozi ovde naći ostatke Ejnehen-begove džamije, odnosno Batal džamije, kako su je Beograđani nazvali nakon što je napuštena.

–Za sada nismo otkrili njene ostatke niti delove Ejnehenove mahale koja se formirala uz nju. Smatramo da se Batal džamija nalazila na mestu gde je sada Skupština Srbije i bliže Glavnoj pošti. Radili smo geofizička istraživanja na polovini prostora koji iskopavamo i nismo našli nešto što bismo mogli da vežemo za takvu građevinu. Na snimku georadara vidi se nešto što liči na grupu zidanih grobnica, ali za sada ne možemo da kažemo iz kog je perioda. Reč je o dubinama na 2,80 metara i 3,20 metara do kojih nismo još došli – kaže Ignjatović i ističe da im je velika podrška bio profesor Aleksandar Ristić, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Ovaj fakultet ima georadar sa dve antene. Jedna se koristi da utvrdi stanje instalacija, a ova druga može da „snimi” i veće dubine pod zemljom.

POVEZANE TEME:

ŠTA JE JEO CAR DUŠAN SILNI: Tri omiljena recepta sa srpske carske trpeze!

RAKIN PODVIG SE PAMTI I DANAS: Pre više od 100 godina, Srbin je oborio prvi avion u istoriji ratovanja! (FOTO)

IZLIVENA OD RUČKE KARAĐORĐEVOG TOPA: Evo kako izgleda jedina sačuvana kruna srpskih kraljeva!

Izvor: Politika
Foto: Politika

YOU MAY LIKE