Amerikanac Frenk Etvud, koji je juče pogubljen zbog ubistva osmogodišnje devojčice 1984.godine, dan pred smrt se zamonašio po pravoslavnom obredu i napisao pismo grčkom mitropolitu Jeroteju.
Povodom njegove smrti oglasila se i Gerasima, igumanija manastira Svetog proroka Ilije, koja je na Fejsbuku napisala: “Iako nevin, danas je nad njim izvršena smrtna kazna. Od ovog sveta nepravedno stradao, od onog u kojem se sada njegova duša nalazi, duboko verujem, utešen i pomilovan. Nekad Frenk, umro za ovaj, a rođen kao monah Jefrem za večni život.”.
Njena objava izazvala je lavinu oprečnih komentara, u kojima su neki izrazili slaganje sa njom, a neki je napadali zato što brani “čoveka osuđenog za zločin”.
A evo šta su u prepisci jedan drugom napisali osuđenik Frenk Etvud i grčki mitropolit Jerotej.…
Dragi moj teološki učitelju
Mitropolitu Jeroteju,
Dobar raj!!!
O sudu. Saslušanje da tražimo pomilovanje (zahtev doživotnog zatvora) imali smo 24. maja. Sa optimizmom sam mislio da je verovatnoća uspeha 1%! Naravno, odbili su ovu milost.
S tim u vezi, slava Božija je pobednička!!! Ljubljeni starac Pajsije je doveo oko dvadesetak monaha i monahinja, kao i preko 150 vernika koji žive oko manastira.
Neki monasi su svedočili o velikom unutrašnjem preobraženju koje je Bog učinio u meni, pa što su se „milosrdni savet“ i vlast više trudili da izgledam loše, to je moje čudesno preobraženje izgledalo veće! Bog je odlučno pobedio! …
Mitropolit Atanasije mi je rekao da je, ako Bog dopusti moje pogubljenje, prihvatio moje pokajanje i ja sam spreman da idem u raj. Sara i ja se oslanjamo na ovu mudru reč. Lično, tužan sam zbog svog nemara u molitvi, a, naravno, za Saru bi bilo šokantno da bude sama bez mene. Molite se za našu snagu u Hristu!
Nastavljam bdenije, 2 sata, ali sam i dalje nemaran i ne nastavljam časove (službe časova) i ne izgovaram uvek molitvu. Probao sam “isihastičke” metode za molitvu (disanje, itd.) i jednom sam doživeo nešto za šta mislim da je Molitva u mom srcu. Кada se sada dobro koncentrišem, čini mi se da Molitva zna put do mog srca, ali je ubrzo oterana svetskim mislima (logismoi). Osećam da sam takav promašaj!
Divno je i ohrabruje me to što ste mislili da me posavetujete na Večernji Vaznesenja Hristovog. Slava Bogu! Vaše učenje je duhovni kiseonik, i molim se da moja duša nastavi duboko da udiše ovaj spasonosni miris!
Ponekad nađem utehu u savetima duboko duhovnih monaha i, tragično, mnogo puta izgubim fokus i budem uznemiren zbog događaja. Čini mi se veoma ružnim iskustvom da će me vlast vezati i dati smrtonosnu drogu.
To je, međutim, vozilo koje će me odvesti na put u raj! Sukob! Slediti savet mitropolita Atanasija čini mi se kao duhovni spas u ovom moru krajnjeg svetovnog bezumlja. Isto važi i za Tvoje savete i pozivanje na reči Svetih…
Pa, iznad svega, ponizno molim Tvoje molitve za moje Vaznesenje sa Hristom, ako budem ubijen 8. juna. Vi ste duhovno svetlo. Mnogo vam hvala!!! Ako možete ponovo da pošaljete e-mail do 7. juna, biću vam ponizno zahvalan. Molimo vas!
Molim se da budete spaseni zastupništvom Presvete Bogorodice.
Sa puno ljubavi u Hristu, Antonije (grešnik)
Mitropolit je odmah odgovorio, nakon čega je usledilo još jedno pismo.
Poštovani Mitropolite Jeroteje, želim da znate da sam veoma srećan što vam šaljem e-mail, i oduševljen sam što ću dobiti vaš odgovor! To me razveseli! Hvala vam!…
Starče, vidiš moj „dobar stav“ u imejlovima, a ne vidiš koliko puta se strašno borim sa Bogom. Neka mi Bog oprosti, ali to je i prema Gospodu Isusu Hristu i prema Bogorodici.
Da, priznao sam, pa čak i demoni šapuću da ne mogu da prođem kroz naplatnu rampu i čekaju me. Svi vide moju dobru stranu, a ja se plašim svoje loše strane. A sada se usuđujem da uđem u Veliku Šemu… Plašim se demona!
Ja sam najomraženiji zatvorenik u Arizoni. Put je bio veoma dug i težak. Кroz to me Bog nosi ljubavlju, i sada pristupam vratima smrti sa nadom, sa nadom na postriženje, na mučeništvo i na raj. Izgleda arogantno to reći! Ali počinjem da shvatam i prihvatam milost Božiju. Da, neka je blagosloveno!
Vaši napori za mene su me neverovatno ponizili. Da imam lanac molitve koji će me održati u životu čak i nakon mog pogubljenja (barem 40 dana). Ovo me strašno teši.
Sviđa mi se odlomak iz poslanice Rimljanima 8:35-39. Čak i kao protestant to je imalo mnogo smisla, a sada još više. Sada imam 5. tom Filokalije da me prati do moje smrti u sredu. Slava Bogu!
Posle ovoga Frenk je napisao neverovatnu stvar, što su ujedno i njegove poslednje reči:
Na kraju, dozvolite mi da podelim sa vama jedno nedavno iskustvo: posle mog ročišta 24. maja, porodica žrtve je prošla pored mog kaveza, a devojčicin ujak se osmehnuo i rekao: „Sada ćeš konačno dobiti iglu u ruku“. Sagnuo sam se i osmehnuo. 40 godina me je ovaj čovek prezirao, a sada ima priliku da me proklinje licem u lice. Кako se morao osećati dobro! Bio sam srećan! Ne slažem se sa njegovom mržnjom, ali mislim da razumem i žao mi je što on to mora da uradi da bi se osećao bolje.
Bio je to zanimljiv i ohrabrujući trenutak.
Volim te starče. Hvala Vam mnogo!
Sa puno ljubavi u Hristu,
Entoni
Na kraju, mitropolit je napisao:
Odgovorio sam mu o tome da ga ohrabrim na ovom putovanju.
Šta reći o mom voljenom Antoniju!
Jednog dana ću objaviti našu dugačku prepisku koja se proteže na sto stranica, a u osnovi je pastirsko bogoslovlje jednog Episkopa osuđenom na smrt i pokazaću ceo njegov unutrašnji svet duše.
Molim se da ima snage na ovom putu, da savlada sve svoje strahove silom Hristovom i da se sretne sa Hristom, koga je toliko voleo u zatvoru, uz značajnu pomoć svoje neverovatne supruge Sare.
Moramo se moliti za ovo teško vreme sa kojim se moj voljeni Antonije suočava, da hrabro i uz „Molitvu Isusovu“, kako sam ga savetovao, pređe težak prelazak iz biološkog života u večnu Svetlost.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Serbian Times
Foto: parembasis.gr
