Tiha, senovita ulica sa mnogo zelenila i tek nekoliko kuća, ni po čemu različita od desetina sličnih u beogradskom naselju Voždovac… Na broju 25 nalazi se mala prizemna kuća čija ispucala fasada i dotrajali krov na kome nedostaju crepovi svedoči o tome da pamti i bolje dane.
Skromna tabla na zidu ovog objekta jedini je podsetnik na to da je upravo ovde svoje mirnodopske dane provela Milunka Savić – srpska heroina Balkanskih i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“ i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.
Zvanično, kuća se nalazi na Voždovcu, u ulici koja nosi njeno ime. U stvarnosti, reč je o tek nekoliko stotina metara dugom sokačetu sa desetak kuća do koga nema nikakvog putokaza, i koje i žitelji ovog beogradskog naselja teško nalaze.
Ako bi kojim slučajem neko poželeo da obiđe kuću u kojoj je svoje staračke dane provela “srpska Jovanka Orleanka“, slavna ratnica Milunka Savić, morao bi mnogo da se pomuči.
Prizor koji se zatiče na adresi Ulice Milunke Savić broj 25 još je tužniji. Stara, trošna kuća sa ispucalom fasadom i prozorima kroz koje duva promaja, samo što se nije urušila. Iza nje, vidi se veća, nezavršena kuća u kojoj žive sadašnji vlasnici objekta. Njima stara kuća Milunke Savić služi kao neka vrsta prolaza da novog, dozidanog dela.
Milunka Savić, “baba-ubica” koju su svi voleli
U ulici ima onih koji još uvek pamte Milunku. Kažu da je volela decu i mnogi su u njenoj kući detinjstvo proveli slušajući ratne dogodovštine. Pričala im je o ratu, bojevima, kako je bilo kada su u vojsci otkrili da je žensko… pokazivala im je i ožiljke od rana koje je zadobila u borbama i ordenje koje su joj za hrabrost dodelili…
Kažu, bila je prava “baba-ubica” koja se sa rukama na leđima I vojničkim korakom šetkala po sokaku i koju su svi voleli.
Ipak, imala je ova srpska heroina i svoj “kofer tuge”. Živela je u velikoj bedi I nemaštini. Nakon rata, kao i hiljade drugih veterana, i Milunka je ostala zaboravljena od države za koju je ratovala i kojoj je donela slobodu.
Kuću na Voždovcu Milunka je kupila od para koje je zaradila radeći kao čistačica u jednoj državnoj firmi. Tu je živela sa jednom rođenom ćerkom i tri usvojene od kojih je jedna bila težak invalid. Komšije pamte da je imala dvorište puno cveća i da je sve, iako siromašno, uvek bilo sređeno i uredno.
Za vreme gradonačelnika Branka Pešića Milunka Savić dobila je jednosoban stan u naselju Braće Jerković. Ni godinu dana kasnije, nakon tri moždana udara, umrla je u tom stanu 5. oktobra 1973. godine.
Kuća (ne)će biti srušena?!
Porodičnu kuću u ulici koja danas nosi ime Milunke Savić njene ćerke su prodale 1974. godine. Kažu, rečeno im je da će tuda prolaziti put. Kuća se danas nalazi u privatnom vlasništvu. Početkom devedesetih godina, postavljena je spomen-ploča, ali objekat nije ni pod kakvom zaštitom države.
Nakon što su se u medijima pojavile priče da sadašnji vlasnik planira da kuću sruši jer je ona u lošem stanju, a on nema sredstava da je obnavlja, iz gradske uprave je stigla informacija da će Beograd, u saradnji sa republičkim vlastima, obnoviti kuću Milunke Savić.
Nakon toga, obaćali su čelnici Beograda, ovo zdanje biće spomen na život i zasluge najveće srpske heroine.
“Srpska Jovanka Orelanka”
Milunka Savić bila je srpska heroina Balkanskih i Prvog svetskog rata koju su zbog njene neizmerne hrabrosti Francuzi prozvali „srpska Jovanka Orleanka“.
Dobila je mnoga odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju „Miloš Obilić“. Do danas je ostala jedina žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.
U mirnodopskim vremenima Milunka je radila kao čistačica odbivši ponudu da se preseli u Francusku i tamo dobije vojnu penziju.
Nakon 1945. godine nove vlasti su joj dodelile penziju. I pored teškog života, Milunka Savić je uvek nalazila načina da pomogne svojoj zemlji – imala jednu rođenu kćerku i tri usvojene od kojih je jedna – Zorka, bila stoprocentni invalid. Iškolovala je i odgajila još 32 dece koje je dovodila iz svog rodnog kraja.
Umrla je 5. oktobra 1973. godine, a njeni posmrtni ostaci su preneti iz porodične grobnice u Aleju velikana tek 40 godina nakon smrti – 10. novembra 2013. godine.
Izvor: Istorijski zabavnik Foto: Wikipedia / Peticija
