Connect with us

Srbija

PLANETA UMIRE, SRBIJA ĆUTI Opstanak čovečanstva ugrožen, a nas kao da nije briga

Published

on

Na Šumarskom fakultetu predstavljen međunarodni izveštaj o najvećem odumiranju biljnih i životinjskih vrsta u ljudskoj istoriji, na čijem sastavljanju je tri godine radilo na stotine stručnjaka iz 50 zemalja.

U toku je najintenzivnije odumiranje biljnih i životinjskih vrsta, kakvo nije zabeleženo u ljudskoj istoriji. Ako se trendovi nastave, rezultat će biti nestanak čak milion vrsta. Opstanak čovečanstva je ugrožen kao nikada ranije.

Ove tri rečenice su siže izveštaja Međuvladine platforme za biodiverzitet i eko-sisteme (IPBES), nezavisnog međunarodnog tela u čijem su članstvu 132 države. Stotine stručnjaka iz 50 zemalja tri godine su radile na najsveobuhvatnijem sagledavanju stanja prirode i perspektiva opstanka živog sveta. Analizirano je 15.000 naučnih radova i zvaničnih dokumenata o ovoj temi, od 1970. do danas. Na osnovu svega toga nastao je izveštaj – svojevrsna optužnica protiv ljudskog roda, za udruženi zločinački poduhvat protiv planete Zemlje.

Namera organizatora je upravo bila da šok-terapijom prene ovdašnju javnost, uglavnom flegmatičnu i prema lokalnim, a kamoli globalnim ekološkim temama. I, naravno, da mobiliše donosioce odluka u ovoj oblasti. Ali, od stotinak planiranih gostiju iz državnih resora, u čijem su delokrugu „zelena” pitanja, nije se pojavio gotovo niko.

Očekivano, uznemirujući zaključci našli su se u udarnim naslovima priloga i članaka svetskih medija. Kod nas su pak prošli manje-više nezapaženo. Srbija nije članica IPBES-a, pa se verovatno lagodno zaključilo da se sve to na nas – ne odnosi.

Zato je gotovo kuriozitet da se jedno od prvih predstavljanja ovog izveštaja u svetu dogodilo baš u Beogradu, krajem prošle sedmice. Zaslugom Šumarskog fakulteta, koji je u saradnji s Programom ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Francuskim institutom u Srbiji upriličio konferenciju čija je centralna tema bila prezentacija izveštaja o planeti na izdisaju. Namera organizatora je upravo bila da šok-terapijom prene ovdašnju javnost, uglavnom flegmatičnu i prema lokalnim, a kamoli globalnim ekološkim temama. I, naravno, da mobiliše donosioce odluka u ovoj oblasti. Ali, od stotinak planiranih gostiju iz državnih resora, u čijem su delokrugu „zelena” pitanja, nije se pojavio gotovo niko. U radu konferencije učestvovale su jedino Jasmina Jović, pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine, i Jelena Dučić, načelnica resora za biodiverzitet.

Zato ne čudi što je Žarko Petrović iz UNDP-a jetko zaključio da skup liči na „propoved već preobraćenima”, dok je dekan Šumarskog prof. dr Ratko Ristić poručio da „nema boljeg indikatora nemara” od toga što su se nadležni oglušili o poziv za konferenciju.

A kako izgleda apostolska posvećenost opstanku planete, okupljenima je svedočio prof. dr Jozef Setele, kopredsedavajući IPBES-a. Plan organizatora bio je da se profesor Setele uključi u rad skupa putem video-linka, međutim, kada su mu objasnili o kakvoj je konferenciji reč, poručio je da će doći u Beograd – o svom trošku. Profesor Setele je tako „uživo” objasnio zašto bi za Srbiju bilo dobro da se pridruži IPBES-u:

„Imali biste iz prve ruke uvid u aktivnosti na planu borbe protiv klimatskih promena, zagađenja, neracionalnog korišćenja resursa, uništenja staništa raznorodnih živih vrsta, od kojih zavisi i opstanak čoveka. Kao članovi velike odgovorne porodice, mnogo od toga biste mogli i da primenite. Vaš glas bi se snažnije čuo, a svaki glas u ovoj borbi se broji.”

Gost iz Nemačke svojski se potrudio da duhovitim i slikovitim opaskama, desetinama slajdova, ilustracija i grafikona, barem odškrine riznicu činjenica, analiza i preporuka, koju njegov tim stavlja na raspolaganje osvešćenom delu čovečanstva. Samo sažetak izveštaja zaprema 44 gusto kucanih strana (petnaestak stranica „Politike”, bez ilustracija) a to je tek 2,5 posto ukupnog materijala. Armija istraživača i saradnika u ovaj posao uložila je 156.000 radnih sati – hipotetički, da se toga latio jedan čovek, trebalo bi mu 17 godina danonoćnog rada.

“Derivacione MHE imaju beznačajnu energetsku korist, a prouzrokuju nemerljive biološke štete. Pogubno utiču upravo na biodiverzitet, odnosno raznolikost živog sveta.”

Upravo dok je trajala konferencija, ulicama Beograda hodila je povorka mladih učesnika marša protiv klimatskih promena. Sličnih skupova bilo je tog 20. septembra od SAD do Australije, s istim zahtevom vladama svojih zemalja: da se odgovorno odnose prema ekološkoj budućnosti planete. U tom buntovnom žamoru zabrinute i na akciju spremne savesti čovečanstva, možda se beogradski glas nije daleko čuo. Ali se – broji.

MALE HIDROELEKTRANE, VELIKA ŠTETA

Deo konferencije bio je posvećen i mini-hidroelektranama, ovdašnjem gorućem ekološkom problemu. Jasmina Jović je poručila da Ministarstvo životne sredine smatra da MHE „iscrpljuju prirodne resurse, degradiraju reke i uništavaju riblji svet” te da ne smeju da budu u zaštićenim područjima (osam posto teritorije Srbije).

„Derivacione MHE imaju beznačajnu energetsku korist, a prouzrokuju nemerljive biološke štete. Pogubno utiču upravo na biodiverzitet, odnosno raznolikost živog sveta”, istakao je je dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić i upozorio da ćemo usled klimatskih promena imati sve manje padavina od jula do oktobra.

„Već sada su vodni resursi na granici izdržljivosti, podjednako kada su u pitanju potrebe stanovništva, privrede, biodiverziteta. A pustošimo najkvalitetnije, planinske reke, zarad dobiti interesnih grupa i investitora”, rekao je, između ostalog, profesor Ristić, koji je svoje stavove i zaključke ilustrovao obiljem gotovo forenzičkih fotografija nasilja nad prirodom u rejonu Stare planine, Goča, Golije, Krepoljina…

Tekst: Politika Foto: Image by Pete Linforth from Pixabay

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement