Connect with us

Srbija

KOLIKO IH PLAĆAMO DA RADE SVOJ POSAO? Prosečan mito u Srbiji 74 evra

Published

on

Građani smatraju da su najpodmitljiviji političari, lekari i policajci, zatim službenici državne administracije, carinici i advokati

Prosečan iznos mita koji su građani davali tokom prošle godine iznosio je 74 evra, a Srbi kao profesije najpodložnije koruptivnim radnjama vide lekare i policajce, dok su iza njih službenici državne administracije i carinici, pokazalo je istraživanje urađeno u sklopu projekta „Prevencija i borba protiv korupcije”, koju finansira EU.

Istraživanje, urađeno prošle godine, pokazalo je i da su za 71 odsto građana političke partije i dalje korumpirane, dok 63 odsto njih to smatra za institucije pravosuđa, to jest zaposlene u njima. Polovina punoletnih ispitanika, od njih hiljadu, smatra da su i advokati korumpirani.

Što je medicinska usluga složenija to je, pokazalo je pomenuto istraživanje, percepcija korupcije veća. Tako se na prvom mestu nalaze klinički centri za koje 45 odsto građana kaže da su korumpirani u velikoj i veoma velikoj meri

Građani generalno osuđuju korupciju u zdravstvu i čak 70 odsto se slaže sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak-rana našeg zdravstva. Gotovo dve trećine građana (63 odsto) smatra da piće, kafa ili bombonjera koji se daju lekarima ili medicinskim sestrama nisu mito. Najkorumpiraniji među radnicima u zdravstvu su, prema urađenom istraživanju – lekari, dok su na drugom mestu radnici filijala RFZO“, navodi se u istraživanju koje je urađeno u sklopu projekta „Prevencija i borba protiv korupcije”.

Što je medicinska usluga složenija to je, pokazalo je pomenuto istraživanje, percepcija korupcije veća. Tako se na prvom mestu nalaze klinički centri za koje 45 odsto građana kaže da su korumpirani u velikoj i veoma velikoj meri. Potom slede opšte bolnice, rehabilitacioni centri (banje, lečilišta) i ustanove primarne zaštite.

Kada govorimo o obrazovanju, svaki treći ispitanik procenjuje da su profesori na fakultetima i višim školama korumpirani, dok je 29 odsto anketiranih koji veruju da među zaposlenima u Ministarstvu obrazovanja ima prilično ili veoma mnogo korupcije. Ovi podaci, međutim, predstavljaju poboljšanje u odnosu na istraživanje koje je rađeno dve godine ranije.

Najveći broj građana – 28 odsto ne bi prijavilo korupciju jer veruje da to ništa ne bi promenilo.

Kada se približavamo nižim nivoima obrazovanja, percepcija korupcije se smanjuje: za profesore u srednjoj školi iznosi 13 odsto, za nastavnike u osnovnim školama sedam odsto, dok je za učitelje osam odsto. Trećina građana smatra da je mito potreban da bi se položio ispit, a nešto manje (22 odsto) misli da je on neophodan za upis na višu školu ili fakultet.

Najveći broj građana – 28 odsto ne bi prijavilo korupciju jer veruje da to ništa ne bi promenilo. Drugi najčešći razlog za neprijavljivanje korupcije (21 odsto) jeste stav da je vrlo teško dokazati da je neko tražio mito, dok se 17 odsto ispitanika izjasnilo da korupciju ne bi prijavilo zato što ne poznaje procedure za njeno prijavljivanje niti zna koja je institucija zadužena za ove slučajeve.

Najčešće okolnosti u kojima je dolazilo do koruptivnih radnji jeste samoinicijativno davanje mita od strane građana kako bi im se izvršila neka usluga, to jest kako bi se izbegli problemi sa nadležnima.

Kao faktor koji ometa suzbijanje korupcije građani najčešće navode njenu rasprostranjenost u organima za sprovođenje zakona, dok se na drugom i trećem mestu nalazi uobičajena praksa da se problemi rešavaju mimo zakona, to jest neadekvatnom kontrolom državnih službi. Očekivanja građana pokazuju da borbu protiv korupcije treba da predvodi policija, Agencija za borbu protiv korupcije i izvršna vlast – navodi se u istraživanju.

Istraživanje koje je sprovedeno u sklopu projekta „Prevencija i borba protiv korupcije” pokazalo je da se broj građana koji su indirektno imali iskustvo sa korupcijom sa 20 odsto, koliko je zabeleženo u 2015. godine povećao na 25 odsto u 2018. godini. Kada je reč o direktnom iskustvu sa korupcijom, taj procenat je za isti period povećan sa osam na 11 odsto. Najčešće okolnosti u kojima je dolazilo do koruptivnih radnji jeste samoinicijativno davanje mita od strane građana kako bi im se izvršila neka usluga, to jest kako bi se izbegli problemi sa nadležnima.

Reč je o poslednjem istraživanju ovakve vrste obavljenom pre početka primene Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Kako saznajemo, uskoro će se raditi novo istraživanje koje bi trebalo da pokaže efekte primene pomenutog zakona.

Tekst: Politika Foto: Image by Alina Kuptsova from Pixabay

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement