Iako su uslovi života na Pešteru surovi, to nije pokolebalo mlade roditelje koji su odlučili da ostanu na dedovini, ni ne razmišljajući da spas potraže u većim gradovima. Ostali su na svojim imanjima, mahom se bave stočarstvom i zahvljaljujući njima škola u sjeničkom selu Bare i dalje je puna. Iako se ponekad na nastavu tokom teškim zimskih meseci može stići samo na konju.
„Deca su odlična. Dobri su ljudi, odgovorni, idu redovno u školu, dobri su sportisti, dobri radnici. Prosek je vrlo dobar, odličan. Dobra stvar je da i kada odu u srednju školu nas ne obrukaju. Budu isti takvi ako ne i bolji”, kaže za RINU, direktor škole, Milan Babić.
Ovu seosku školu pohađa 65 učenika, a najudaljeniji učenik mora često da prepešači i po petnaestak kilometara. Baš ono što često slušamo u pričama naših roditelja, za ove mališane je i dalje realnost. Sve to ih čeliči i stvara od njih dobre đake, vredne i uspešne ljude.
„Imam sina ovde u školi. Zimi je teško, padaju veliki snegovi. Deca pešače, do puta i prevoza, nekih pet kilometara. Ja kad sam išao, pešačio sam u oba pravca, po petnaest kilometara”, kaže jedan od meštana najhladnijeg dela Srbije.
Ovu školu pohađaju i srpska i bošnjačka deca, svi su složni i kao jedno. Кako bi ih još više motivisali i školske dane učinili zanimljivijim, osnovano je društvo „Vidovdan”, koje će se baviti kulturom, sportom i čuvanjem tradicija.
„Ova deca su nam garant opstanka ovde na sjeničkim Barama. Mi imamo ovde petnaest sela. Ovde je nekada, a to nije bilo tako davno, ja sam 1975. godište, bilo preko 200 đaka. Danas smo na 60. Ali opstajemo”, kaže Miljan Кonatar, čovek koji je deo svog imetka podelio sa meštanima, u svom selu sagradio crkvu, a i danas je, veliki priložnik, tek osnovanog društva „Vidovdan”.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: RINA
Foto: RINA
