Connect with us

aktuelno

OTVORENO PISMO MINISTARKI: Da li se Vučić zakleo na falsifikatu Miroslavljevog jevanđelja i ko je potrošio 8 miliona evra državnih para na – ništa!

Published

on

Prošle nedelje ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, zajedno sa direktorkom Narodnog muzeja Bojanom Borić, predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimirom Kostićem i v.d. upravnikom Narodne biblioteke Srbije Vladimirom Pištalom, potpisala je Sporazum o digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja, o čemu je Serbian Times pisao.

Tom prilikom Gojkovićeva je najavila da će njeno Ministarstvo napraviti dokumentarni film kojim će biti predstavljena istorija Jevanđelja, ali i čitav proces digitalizacije. Usput, izjavila je i sledeće:

„U Srbiji se pre otprilike 30 godina pojavio falsifikat i ovo će biti pravi način da sprečimo tako nešto i prodaju jednog lošeg falsifikata za ogroman novac. Uložiću napore, ako treba i sudsku zabranu da uradimo, jer se taj izdavač ponovo pojavio na tržištu“, izjavila je ona tom prilikom.

Ubrzo je usledio odgovor “izdavača falsifikata”, Veljka Topalovića iz Narodnog poduhvata “Miroslavljevo jevanđelje”, organizacije koja se već nekoliko decenija bavi najvrednijim srpskim istorijskim spisom, i zahvaljujući kojoj je, između ostalog, Unesko 2005. godine uvrstio Miroslavljevo jevanđelje u Pamćenje sveta, među nekolicinu najvrednijih dokumenata u istoriji čovečanstva.

ODGOVOR MINISTARKI: Veljko Topalović sa ruskom umetnicom Ksenijom Simonovom (u sredini) drži faksimil Miroslavljevog jevanđelja

Ako sam dobro razumeo izjavu gospođe ministarke Maje Gojković o falsifikatu Miroslavljevog jevanđelja, koji se pojavio pre “otprilike 30 godina”, ispada da ona tvrdi da je predsednik Vučić položio zakletvu na falsifikatu, te da je isti poklonio papi, izjavio je Topalović, koji je ujedno priređivača fototipskog izdanja Jevanđelja koje je u negativnom kontekstu pomenula ministarka Gojković, a koje se danas nalazi u arhivama i bibliotekama najznačajnijih svetskih univerziteta i institucija.

Juče je Narodni pokret Miroslavljevo jevanđelje uputio i Otvoreno pismo Maji Gojković, u kojem piše:

“Poštovana gospođo ministarka,

Blago je rečeno da smo, kao ljudi koji se 30 godina bave Miroslavljevim jevanđeljem i faksimilima najvrednijih srpskih rukopisa, zapanjeni Vašim navedenim tvrdnjama, s obzirom na činjenicu da nemate nikakve veze sa izdavaštvom. O tome da li je naše izdanje falsifikat (ilegalna kopija), već je donelo odluku Vaše ministarstvo 1999. godine. O tome koliko je loš ili dobar, odluku su već doneli UNESKO, svetske biblioteke i kolekcionari, tj. stručnjaci, koji su ga kupili „za velike pare“, kako kažete. Srpske biblioteke i manastiri ga nemaju zato što je Vaše ministarstvo podelilo primerke drugovima političarima.

Upravo u vreme dok ste predsedavali Narodnom skupštinom Republike Srbije, 2017. godine, Aleksandar Vučić je položio predsedničku zakletvu na, kako vi tvrdite, „lošem falsifikatu“.

Isti „loš falsifikat“, prilikom posete Vatikanu, predsednik Vučić poklonio je papi Francisku kao zvanični državni poklon.

Istorijat tog „lošeg falsifikata“ izgleda ovako:

  • Objavio ga je AIZ Dosije u saradnji sa SANU. Knjiga je odštampana u Johanesburgu, kako je ne bi zaplenilo ministarstvo kulture;
    1. godine knjiga je zabranjena u Srbiji, navodno po usmenoj naredbi s najvišeg mesta, a naredne godine, opet po naredbi s najvišeg mesta, „loš falsifikat“ je legalizovan Sporazumom između AIZ Dosije i JP Službeni list, s jedne strane i ministarstva kulture, Narodne biblioteke Srbije i Narodnog muzeja s druge strane;
  • U periodu dok je „loš falsifikat“ bio zabranjen, otkupile su ga najveće biblioteke i univerziteti sveta (Kongresna biblioteka u Vašingtonu, Britanska biblioteka, Prinston, Harvard, Jejl, Oksford, Kembridž, Lomonosov…) i pohranile u specijalna odeljenja gde čuvaju najvrednije knjige. Koliko nam je poznato, nijednu Vašu knjigu ili knjigu koju su izdale institucije s kojima ste potpisali Sporazum o digitalizaciji (i izradi faksimila) nisu kupile strane biblioteke;
  • S druge strane, u periodu dok je „loš falsifikat“ bio zabranjen, ministarstvo kulture, Narodna biblioteka i Narodni muzej uzeli su iz budžeta Srbije 1.628.470 DEM za izradu fototipskog izdanja. Ovim sredstvima treba dodati još 1.600.000 DEM koji su prikupljeni u državnom Fondu Miroslavljevo jevanđelje 1992. godine. U današnjem novcu, kad se uračuna inflacija, to je više od 8.000.000 evra. Original je raskoričen, urađena je konzervacija, pa je pristupljeno snimanju, koje je trajalo 45 dana. Potom je urađena digitalizacija i rukopis je ponovo ukoričen. Rezultat – novac je nestao i ništa nije urađeno po pitanju faksimila;
  • Godine 2000, „loš falsifikat“ predstavljen je u prepunoj svečanoj sali SANU. Akademiju su tada vodili ljudi od integriteta, Dejan Medaković – predsednik, Miroslav Pantić – potpredsednik, Predrag Palavestra – sekretar odeljenja za srpski jezik i književnost… koji su rekli da je u pitanju: … velelepno izdanje, u svemu i do najsitnijih pojedinosti slično originalu;
  • Godine 2005, na osnovu „lošeg falsifikata“, UNESKO je uvrstio Miroslavljevo jevanđelje u Pamćenje sveta, među, tada, 120 najvrednijih dokumenata u istoriji civilizacije;
PAMĆENJE SVETA: Srpsko jevanđelje se našlo među najvrednijim dokumentima u istoriji civilizacije
  • Godine 2007, Ministarstvo kulture je povodom Dana evropske kulturne baštine, umesto najavljenog originala, izložilo „loš falsifikat“ u lažnoj klima komori u Hramu Svetog Save.Tako je institucija koju predstljavljate, pored evropske javnosti, prema procenama novinara, obmanula oko 300.000 ljudi koji su satima čekali da prođu, kako su mislili, pored najvrednije srpske knjige.

Kako prenose mediji, Vi ste najavili i snimanje dokumentarnog filma o istorijatu Miroslavljevog jevanđelja.

  • Ukoliko niste znali, 2007. godine, naš priznati reditelj i član ekipe koja je radila na „lošem falsifikatu“, Boško Savković, završio je snimanje dokumentarnog filma i serijala o istorijatu najvrednijeg srpskog rukopisa – pod nazivom “U početku beše reč”. Glavni junak filma je bio upravo „loš falsifikat“, kako ga vi nazivate. Ministarstvo kulture je u zvaničnom dopisu izjavilo da je snimanje tog filma najvažniji poduhvat u kulturi te godine i da će ga pomoći svim sredstvima. Savković nije dobio ni dinar od ministarstva, a film je osvojio 7 nagrada na svetskim festivalima. U više navrata ovaj film i serijal su emitovani na RTS-u, na nacionalnim servisima zemalja u regionu i na velikom broju kablovskih TV stanica u Americi i Australiji.

Film je pohranjen u Arhivu Jugoslovenske kinoteke, a i bezbroj puta je korišćen u diplomatskim predstavništvima Srbije širom sveta. Zbog brutalnog iskorišćavanja filma bez znanja autora, i kršenja svih pravila autorstva nad umetničkim delom, tokom obeležavanja dana državnosti Srbije 2017. godine u Madridu, ovog časa se vodi sudski spor pred Privrednim sudom u Beogradu.

  1. godine, u saradnji sa vodećim svetskim proizvođačima štamparskih mašina i upravnicimarukopisnih odeljenja evropskih nacionalnih biblioteka, izradili smo možda i najuspeliji faksimil na svetu. To je onaj, čiju zabranu najavljujete.
    Poduhvatu se pridružila Mitropolija crnogorsko-primorska.
MITROPOLIJA PODRŽALA PROJEKAT: Blaženopočivši mitropolit Amfilohije se priključio projektu Miroslavljevo jevanđelje

Našu izložbu o istorijatu rukopisa, koja kruži širom sveta, do sada je videlo više od 500.000 ljudi, dok Vi držite konferencije za štampu i pretite zabranom;

  1. Vi ste, gospođo ministarka, odlučili da pristupite, kako kažete, novom „raskoričavanju“(povređivanju) navrednijeg srpskog rukopisa i njegovoj digitalizaciji. Vaša prethodnica, dr Nada Popović Perišić, već je obavila (razvezivanje i) digitalizaciju u periodu 1998-1999. godine, a snimci iste nalaze se na sajtovima svetskih biblioteka. Potom, kako najavljujete, pristupićete (trećem nevidljivom) državnom izdanju faksimila Miroslavljevog jevanđelja i izradi dokumentarnog filma o istorijatu rukopisa, koji već odavno postoje i doživeli su svetska priznanja(?!).

Ukratko:

Državni poduhvat Miroslavljevo jevanđelje potrošio je, od 1966. godine do danas, 8.000.000 evra (u današnjoj protivvrednosti) državnih para na nevidljivo fototipsko izdanje.

Novi pokušaj poveren je iskusnom timu, koji već 40 godina, uz punu državnu podršku i sa neograničenim sredstvima, neuspešno radi na fototipskom izdanju Miroslavljevog jevanđelja i nema ijedan relevantan tekst o najvrednijem srpskom rukopisu. Isti tim već 70 godina radi na srpskoslovenskom rečniku jevanđelja i stigao je do radne verzije odrednica pod slovom A (??).

Narodni poduhvat Miroslavljevo jevanđelje, od 1994. do danas nije potrošio ni dinar državnih para, a napravio je dva vrhunska faksimila i pomenuti petočasovni dokumentarni serijal o istorijatu rukopisa. Izdanje iz 1998. godine urađeno je uz državnu zabranu i strane sankcije, sa samo 10% neophodnih sredstava – i to na drugom kraju sveta – u Johanesburgu.

Izdanje iz 2019. godine smatra se jednim od najuspelijih faksimila na svetu (po pitanju štampe, poveza, naučnih studija i prateće opreme) i strani distributeri su mu odredili cenu od 15.000 evra.

Zamislite šta bi bilo da su uloge bile obrnute – da je država Srbija uložila 8.000.000 evra u ovaj drugi tim?

KOLIKO ĆE JOŠ DRŽAVNOG NOVCA BITI POTROŠENO? Maja Gojković prilikom potpisivanja Sporazuma o digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja

Iskreno se nadamo se da ste se samo rukovodili lošim savetima svojih saradnika, te da Vam nije bila ideja da uradite novo nevidljivo državno izdanje, koje bi se, poput prethodnih, „završilo“ sa 100%, u novcu vidljive, nečije provizije.

Naša topla preporuka je da se izdvojena sredstva usmere u izradu faksimila najvrednijih srpskih i pravoslavnih rukopisa (Srpski psaltir, koji se čuva u Minhenu, Ostromirovo jevanđelje…), na kojima radimo u saradnji sa vodećim svetskim stručnjacima.

No, na osnovu višedecenijskog iskustva, predviđamo da će Vaši savetnici predložiti najgluplje rešenje, te s radošću očekujemo buduća suđenja i poređenja rezultata rada državnog i Narodnog poduhvata Miroslavljevo jevanđelje.”, piše u otvorenom pismu Maji Gojković koje su ispred Narodnog poduhvata Miroslavljevo jevanđelje potpisali Veljko Topalović i Boško Savković.

Piše: Serbian Times Foto: Privatna arhiva / Youtube / Reprint Politika

Advertisement