Connect with us

Dijaspora

ODGOVOR SVEŠTENIKA MAJSTOROVIĆA: Gospođa Milentijević ne govori istinu o paljenju crkve u Njujorku

Published

on

Radmila Milentijević, profesorka Kolumbija univerziteta u Njujorku, nedavno je zatalasala javnost kada je u svom intervjuu za Serbian Times iznela niz optužbi na račun vladike istočnoameričkog Irineja, ali i Đokana Majstorovića, bivšeg paroha crkve Svetog Save na Menhetnu, koja je izgorela u požaru na Uskrs 2016.godine.

Te optužbe najviše su se odnosile upravo na okolnosti pod kojima je crkva izgorela, a Milentijevićeva je iznela sumnju da svetinja nije planula sama od sebe, te da joj je razlog da sumnja dao upravo vladika Irinej, koji joj je u jednom razgovoru poverio da je uzrok požara bio napalm postavljen na pet mesta u hramu.

Vladika koga smo kontaktirali tim povodom nije želeo da daje komentare, ali je zato reagovao sveštenik Đokan Majstorović, sada paroh crkve Jovana Krstitelja u Patersonu (Nju Džersi), koji je poslao pismo redakciji našeg portala. Prenosimo ga u celosti…

ODGOVOR NA INTERVJU PROFESORKE MILENTIJEVIĆ: Sveštenik Đokan Majstorović

Radmilu Milentijević sam prvi put sreo 1992. godine u crkvi Sv. Save u Londonu. Bila je član srpske delegacije povodom konferencije o Bosni. Tom prilikom ostavila je na mene utisak sposobne i požrtvovane osobe, koja je veliki patriota i primeran vernik. Moj utisak o Radmili iz Londona potvrđen je 1999. godine, kada sam došao u njujoršku parohiju. Potvrdila ga je svojim aktivnim učešćem i pomaganjem projekata naše crkve, naročito promene krova, gde je dala ogroman novac i postala najveći donator. Za ovu žrtvu i ljubav prema crkvi Sv. Save u Njujorku mi smo joj dali pohvalnu plakatu, odavali počast i priznanja kad god i gde god bi se ukazala prilika, kaže sveštenik Majstorović, pa dodaje:

-Odbor i ja smo je zdušno podržali i dobila je prestižnu Medalju časti “Elis Island Medal of Honor”. Ja sam joj uvek bio na usluzi. Organizovao sam promocije njene knjige o Milevi Marić, vozio je gde god je trebalo, pa čak i do Vašingtona, Pitsburga itd. Međutim, stariji parohijani, od kojih su neki i danas živi, mnogo su mi zamerili zbog pohvala Radmili. “Ne znaš ti šta je ona radila u mladosti? Odkud njoj tolike pare?”, govorili bi i roditeljski me upozoravali da budem oprezan i da se pazim od Radmile, jer je ona vrlo lukava. Ja nisam naročito obraćao pažnju na njihove komentare, čak sam Radmilu branio i hvalio pred njima, da je ona veliki patriota, vernik, humanista itd. Oni su samo ponavljali: “Mlad si i naivan oče. Čuvaj se od Radmile!”

A sada želim da odgovorim na Radmilin intervju dat Serbian Times-u Chicago, IL, marta 20. 2021.

Odluka Eparhijskih vlasti EUO o odlučenju Radmile iz članstva u njujorškoj parohiji:

– Ja ne razumem kako mene Radmila povezuje sa njenim odlučenjem iz članstva njujorške parohije. Ja sam već pet godina sveštenik u drugoj parohiji. Nisam član EUO-a, i nemam nikakvog uticaja na njegov rad i odluke, ali znam da arhiv Eparhije istočnoameričke obiluje informacijama i dokumentima o Radmilinim aktivnostima u njujorškoj parohiji.

“Sveštenik i bivši predsednik Odbora 2011. na nečuven način “oteli” parohiju”…

-Tačno je da je u decembru 2011. parohija oteta, ali ne od strane sveštenika i Predsednika, nego je oteta od strane Radmile i njenih pet saradnika, kako ih je ona zvala “stubova crkve”. Radmila se dobro organizovala za skuštinu. Delila je listiće pred skupštinu, sa imenima, svojih kandidata i tačno odredila ko će koji posao vršiti u odboru. Članstvo je izglasalo baš kako je Radmila planirala. Iako nelegalno, ja sam prihvatio volju članstva. Međutim, Radmila preko “svog odbora” tokom cele 2012. godine vrši pritisak na mene u nameri da me diskredituje i omalovaži. Njen odbor je pokušao da bez mog znanja i blagoslova vladike instalira veliku ploču u crkvi, na kojoj piše da je ona najveći donator crkve.

-Na godišnjoj skupštini 2012. godine Radmila je pokušala isti sistem, ali ovaj put njen kandidat nije dobio većinu glasova za Predsednika. Prihvatio je poziciju potpredsednika. Nažalost, sutradan, pod pritiskom Radmile, morao je da podnese ostavku. Eparhijske vlasti su potvrdile Skupštinu i novoizabrani Odbor. Nakon toga Radmila po parohiji širi dezinformaciju da sam ja falsifikovao potpis vladike Mitrofana na eparhijskom dokumentu koji potvrđuje odbor i skupštinu.

Njen odbor je pokušao da bez mog znanja i blagoslova vladike instalira veliku ploču u crkvi, na kojoj piše da je ona najveći donator crkve.

Imejl koji je kružio parohijom: “Ovo je još jedna od brojnih manipulacija našeg sveštenika oca Đokana Majstorovića da falsifikuje potpis vladike Mitorfana da bi potvrdio nelegalne izbore. Moraće se suočiti sa činjenicom da on nije iznad zakona. Mi nismo locirani u bosanskim planinama (verovatno aluzija na to što sam ja iz Bosne) nego u Njujorku”.

U nastavku pisma Majstorović kaže:

– Tokom 2013. godine Radmila i njenih pet saradnika su na adresu Eparhijskog Upravnog odbora Mars, PA, poslali brojna pisma, žalbe i kritike mog svešteničkog rada i rada Odbora. Eparhijske vlasti su nas sredinom avgusta pozvali u Eparhijski centar na razgovor. Prvog dana saslušali su optužbe, a drugog dana smo mi odgovarali na optužbe. Eparhijski Upravni odbor je pažljivo analizirao dobijene informacije i zaključio: “Zadivljeni smo slikom sveštenika, kako nam ga je predstavio Odbor crkve sv. Save, ljudi koji su godinama sa njim sarađivali i nastavljaju da sarađuju. Svedočenje Crkvenog odbora i sveštenika Đokana bilo je ubedljivo pri obrazloženju problema i optužbi”. Na kraju su jasno poručili svima: “da molitveno gradimo mir, jedinstvo i međusobno poštovanje među svim parohijanima, parohije Sv. Save”.

“Ova dvojica profesora krše sve zakone i crkvene i građanske na putu da zauzmu vlast u crkvi i kontrolu nad velikim parama koje mi sakupljamo za obnovu crkve…”

Radmila Milentijević

Nakon odgovora eparhijskih vlasti svi smo odahnuli. Na slavi Kola sestara, sredinom oktobra, pred brojnim vernicima sam se poljubio sa Radmilom u znak javnog praštanja i izmirenja. Nažalost, to je trajalo kratko. Radmila početkom decembra nastavlja kampanju. Sve optužbe dostavljene eparhijskim vlastima, prevodi na srpski jezik i šalje ih po parohiji u vidu otvorenog pisma. U svojoj imejl poruci piše da je: “sveštenik počinio kriminalno delo”, a saradnike bodri francuskom izrekom: “ovo je: “tour de force” našeg rada”. Sa ovim je otvoreno pokazala da ne poštuje odluke eparhijskih vlasti i javno vređa dostojanstvo svog nadležnog sveštenika. Zbog ovoga prestupa, Radmilu sam odlučio od svete tajne pričešća dok se ne pokaje. Odluka o zabrani svetog pričešća je i dan-danas na snazi.

Odmah nakon slanja otvorenog pisma parohiji, Radmila i njeni saradnici su uputili tužbu građanskim vlastima, tužiocu Okruga Njujorka (“District Attorney of New York”). Tužilac je odbacio tužbu kao neosnovanu.

Nije ovo prvi put…I ranije je Radmila pokušala da određuje ko je podoban za odbor, a ko nije. Tako je 2006. pokušala da diskredituje dvojicu svojih kolega, uglednih profesora univerziteta i požrtvovanih članova tadašnjeg odbora. Ovako je pisala Vladici Mitrofanu: “Ova dvojica profesora krše sve zakone i crkvene i građanske na putu da zauzmu vlast u crkvi i kontrolu nad velikim parama koje mi sakupljamo za obnovu crkve. Ja imam jedan čvrst predosećaj, da je ovde u pitanju neka sekta, koja se uvlači munjevitom brzinom na čelo naše crkve. Ili nešto još gore. Oni su veoma pametni, obrazovani i ljigavi manipulatori. Otac Đokan jednostavno nije na njihovom nivou. On je za njih malo naivno dete. Oni su ga obgrlatili i  on obožava jednog od njih”, a baš će taj kasnije postati Radmilin glavni saradnik u kampanji protiv mene.

Odnos sa Nenadom Milinkovićem

-Od 2000. do 2016. Nenad Milinković je 12 godina služio u raznim funkcijama na odboru, a od toga sedam godina je bio predsednik odbora. Sa Nenadom i članovima odbora u njegovo vreme imao sam najbolju saradnju i divne uspomene zajedničkog rada. Nikad nismo imali nikakvih nesporazuma, a još manje optuživanja i slično. Članovi odbora i članovi Crkve mogu da posvedoče našu najbolju saradnju, hrišćansku ljubav i međusobne odnose, koji nas, hvala Bogu, krase i danas.

Vazdušna prava – Air Rights”

Na ovo pitanje Radmila je dala nepotpune i nejasne informacije. U stvari, prva kompanija koja je dala ponudu za naša vazdušna prava bila je Madison Equity.

Dali su nam $250 hiljada kako bismo mogli da odaberemo advokate i druge stručnjake koji bi nas vodili kroz komplikovan proces iznalaženja načina kako bi Developer mogao da iskoristi naš vazdušni prostor i eventualno ga otkupi. Dakle, radilo se o istraživanju bez ikakve obaveze i za to nije bilo potrebno odobrenje Skupštine. Međutim, Developer se, iz sebi znanih razloga, povukao iz ugovora i tražio da mu vratimo novac. Mi smo u ugovoru imali odredbu da novac ne moramo vratiti i čvrsto smo se držali toga. On nas je tužio i sud je odbio tužbu kao neosnovanu, sa pravom žalbe. On se žalio i ponovo je bio odbijen.

VELIKI NOVAC U IGRI: Od prodaje vazdušnih prava očekuje se oko sto miliona dolara

Ponuda developera W-G25:

Nakon odustanka Madison Equity, mi smo tražili druge kompanije koje bi se zainteresovale da iskoriste naša veoma vredna vazdušna prava. Već smo znali da je to veoma složen i zahtevan proces. Pojavila se kompanija W-G25, koja je, isto kao i prethodna kompanija, dala određenu sumu da unajmimo advokate i druge stručnjake iz ove oblasti koji će predstavljati crkvu i voditi pregovore. Ja nisam prisustvovao ovim sastancima jer ne razumem tu tematiku, a to svakako i nije posao sveštenika.

Stabilnost zidova crkve:

Nakon požara, svakodnevno su se u crkvenoj sali okupljali relevantni gradski i državni stručnjaci i savetovali se kojim putem krenuti vezano za saniranje zgarišta. Bojazan svih bila je nesigurnost i nestabilnost zidova, naročito posle pada neizgorele krovne konstrukcije, koja je celom dužinom pala u unutrašnjost crkve. Niko nije mogao garantovati stabilnost zidova, pogotovu u vreme vetrova i drugih vremenskih neprilika. Ovlašćena lica predložila su arhitektama da naprave crtež kako da se sruše zidovi i mi smo to objavili u nedeljnom buletinu i na vebsajtu. Pošto je zgrada od visokog istorijskog značaja, Building Department i Zavod za zaštitu istorijskih spomenika (Landmark Commission), angažovali su nekoliko inženjera da temeljito ispitaju situaciju. Nakon pregleda, inženjeri su utvrdili da zidovi ne moraju da se ruše, s tim što se na njih pod hitno moraju postaviti specijalni monitori koji će meriti pomeranje zidova, instalirati metalne grede koje će vezivati i držati zidove i pokriti vrhove zidova gumenim pokrivačem da ih vremenske neprilike ne oštećuju.

Večernja služba na Vaskrs

Na Vaskrs 1. maja uveče 2016. godine nikakva služba nije bila zakazana u crkvi, niti je ikad služena vaskršnja večernja služba. Nju uglavnom služi više sveštenika. Radmila tvrdi da su vernici koji su bili ispred zaključane crkve i čekali sveštenika da otvori crkvu radi molitve, pričali: “kako se odjednom čula strašna eksplozija, da su svi prozori na crkvi porazbijani i vatra je iz crkve buktala na sve strane”. Ovo svedočenje, kao i sve drugo što je rečeno u vezi sa tim uopšte nema utemeljenje, to jest nije istina.

POŽAR NA USKRS: Crkva Svetog Save u Njujorku

Uzrok požara

“Sveće su uzrok požara jer je gas iz cevi u priprati crkve procureo i zapalio sveće”, kaže Radmila i potvrđuje da sam ja to govorio drugima, pa i njoj. Sveštenik je: “to stalno tvrdio, meni (Radmili) rekao, i u to se verovalo”.

Za zadnjih skoro pet godina od požara, čuo sam od raznih ljudi razne pretpostavke u vezi uzroka požara, a ovo Radmilino svedočenje nikad ranije nisam čuo, a još čudnije, ona to pripisuje meni. Međutim, mi upućeni dobro znamo da u crkvi i oko crkve nema nikakvih plinskih instalacija. Kad se zapalila crkva, vatrogasci su prvi stigli i na zgarištu su ostali nekoliko nedelja. Oni su nam dostavili dokumenat, gde piše da nemaju drugog uzroka požara, osim da je krenuo od sveća, a kako je krenuo, nisu objašnjavali.

Ja nisam nikakav ekspert za požare i njihove uzroke i nemam potrebu da govorim o onome što ne znam. Ko god je mene pitao u vezi požara, pa i danas kad me ljudi pitaju, moj odgvor je bio i ostao taj kojeg su nam dali vatrogasci. Dakle, ovo tvrđenje, isto kao i prethodno, nema utemeljenje, nije istinito.

Tekst: Serbian Times Foto: Privatna arhiva

Advertisement