Connect with us

Dijaspora

NJUJORK, TEŠKE OPTUŽBE ČLANOVA CRKVE SV. SAVE: Otac Majstorović izdavao crkvu kao skladište, delio poslove prijateljima bez tendera i prisvajao novac!

Published

on

Sabornog hram Svetog Save u Njujorku, koji je izgoreo u požaru 2016., da bi proteklih nekoliko godina bio predmet nesporazuma i otvorenih sukoba parohijana, sveštenika i vladike istočnoameričkog Irineja, ponovo je u žiži posle odluke vladike da iz crkve isključi profesorku Radmilu Milentijević i još nekoliko članova.

U intervju koji je dala Serbian Timesu gospođa Milentijević je otkrila neke javnosti dosad nepoznate informacije vezane za paljevinu crkve na Uskrs pre pet godina, uključujući i i onaj najvažniji detalj, da joj je lično vladika svojevremeno poverio da je crkva zapravo namerno zapaljena napalmom.

Vladika Irinej je odbio da komentariše ove navode, ali je uskoro usledio odgovor sveštenika Đokana Majstorovića, koji je u to vreme bio paroh crkve, a koga je Milentijevićeva osumnjičila za dešavanja u hramu i oko njega.

U vezi s navodima koje je izneo sveštenik Majstorović, redakciji Serbian Timesa je stiglo otvoreno pismo upućeno parohijanima još u decembru 2013. godine, koje je potpisalo nekoliko uvaženih članova parohije i bivših članova Upravnog odbora, koji danas predstavljaju svojevrsnu opoziciju Eparhijskoj upravi na čelu sa vladikom, a među kojima je i Radmila Milentijević.

PREPISKA I TEŠKE OPTUŽBE: Otac Đokan Majstorović, bivši paroh crkve Svetog Save

Pismo, u kojem se ukazuje pažnja na sumnjive radnje sveštenika Majstorovića u vreme dok je bio paroh crkve na Menhetnu, prenosimo u celosti, uz redakcijsku opremu:

“Draga braćo i sestre,

        Mi, dolepotpisani članovi Srpske Pravoslavne Crkve Svetog Save, osećamo dužnost da se obratimo Vama, parohijanima naše crkve, i da sa Vama podelimo naše viđenje situacije u kojoj je naša crkva danas. Kao dugogodišnji članovi naše crkve godinama smo doprinosili njenom napretku i kao članovi Upravnog Odbora. Iskustvom i saznanjima koja smo sticali, svedoci smo da situacija u našoj crkvi nikada nije bila gora. Naša parohija je danas u velikim teškoćama jer nemamo sveštenika sposobnog da odgovori duhovnim potrebama naših parohijana. Otac Đokan Majstorović je zloupotrebio svoj položaj i umesto da služi Bogu i narodu, on je uneo razdor u parohiju.

      Naša parohija je velika, a mi nemamo crkveni hor u pravom smislu. Mi nemamo folklor. Naša dečja škola nema više od desetak đaka. Naše Kolo srpskih sestara se svelo na nekoliko starijih žena. Drskim i nepristojnim ponašanjem otac Đokan je odstranio mnoge naše parohijane koji više ne dolaze u crkvu zbog njega. 137 naših parohijana potpisali su Peticiju vladici Mitrofanu u kojoj su ukazali na mnoge poroke oca Đokana i mole vladiku da ga opozove sa dužnosti paroha naše crkve.

Otac Đokan je, kršeći zakon, plaćao Branka Zeca iz svog džepa, a potom zahtevao od Odbora da mu se taj novac isplati. Preko $20.000 je bilo isplaćeno tim kanalom Branku Zecu kroz privatni račun oca Đokana…Zec je primio više od $153.000 bez ikakvog ugovora i tendera i (u većini slučajeva) bez odobrenja Uprave!

       Mi smatramo svoju dužnost da Vam kažemo ono što mi znamo o zloupotrebi položaja i finansijkim malverzacijama od strane oca Đokana, koje su pogubne za našu crkvu, a o kojima naši parohijani znaju vrlo malo ili ništa. Te malverzacije uključuju direktno pomaganje ličnim prijateljima da kroz monopolisanje poslova za crkvu dobiju velike svote novca od crkve, izdavanje crkvenih prostorija trećim licima bez znanja Upravnog Odbora i bez ikakve nadoknade za crkvu, pomaganje susednom hotelu da dobije dozvolu za služenje alkohola kršeći zakon države Njujork i drugo.

1. DODELA GRAĐEVINSKIH  POSLOVA U CRKVI PRIJATELjIMA, BEZ TENDERA I BEZ ODOBRENjA UPRAVNOG ODBORA CRKVE

          Tokom 2009, otac Đokan je dodelio građevinske poslove svom prijatelju Branku Zecu, bez tendera i bez znanja i odobrenja od strane Upravnog Odbora i bez ikakvog pismenog ugovora. Ignorišući zahteve članova Odbora da se posao odmah zaustavi, otac Đokan je javno izjavio “Odbor nema nikakve važnosti” i nastavio sa radom. Otac Đokan je, kršeći zakon, plaćao Branka Zeca iz svog džepa, a potom zahtevao od Odbora da mu se taj novac isplati. Preko $20.000 je bilo isplaćeno tim kanalom Branku Zecu kroz privatni račun oca Đokana.

Godišnja Skupština od 2008. je odobrila svotu od 10.000 dolara u budžetu za projekt učionice u crkvi, ali otac Đokan na svoju ruku dozvoljava Branku Zecu da preduzme renoviranje koje daleko prevazilazi ovaj budžet, uključujući i izgradnju sobe na drugom spratu, sobe na spratu iznad crkvene kancelarije, kao i izgradnju novog kupatila. Branko Zec je uzeo $ 57,000 za ovaj rad tokom fiskalne godine 2009, koji Upravni Odbor nikada nije odobrio i za koji Odbor nije imao neophodnu dozvolu Skupštine.

NAJLEPŠA SRPSKA CRKVA U AMERICI: Pet godina posle požara crkva i dalje van upotrebe

U svom izveštaju za 2009, revizor za Crkvu, Jasmina Paprica, konstatuje i piše da “nije bila u stanju da potvrdi da su finansijski poslovi Odbora za 2009 u redu.” Dr. Aleksej Teslja, tadašnji blagajnik Odbora, detaljno je opisao ove nezakonite radnje u izveštaju na pet stranica koji je podneo Njegovom Preosveštenstvu Episkopu dr. Mitrofanu 23. decembra 2009.

Tokom 2010, dodatnih $52,000 je plaćeno Branku Zecu za renoviranje toaleta u prizemlju Parohijskog Doma. Te godine je šta više Branko Zec bio i član Odbora (na insistiranje oca Đokana), što predstavlja očigledan sukob interesa. Opet nije bilo tendera za projekt, niti pismenog ugovora.

2. RAD NA UNUTRAŠNjIM OLUCIMA U PAROHIJSKOM DOMU

Kao deo projekta krova Parohijskog doma (2010-2011), bilo je potrebno instalirati unutrašnje oluke u zgradi. Branko Zec je dao ponudu da instalira oluke za $40.000. Željko Đurđević, tadašnji drugi potpredsednik Odbora, menadžer velikog solitera na Menhetnu, koji ima veliko iskustvo u ugovaranju takvih poslova, kazao je na sastanku Odbora da bi taj posao mogao da se uradi za $18,500. Upravni Odbor, predvođen ocem Đokanom, Nenadom Milinkovićem i Aleksom Grimpasom, odbio je da razmotri ovaj predlog i dodelio posao prijatelju oca Đokana, Branku Zecu, za više od dvostruke tržišne cene za taj rad! Da ironija bude veća, kad je Branko Zec završio posao, on je tražio dodatnih $3.000, navodno za razni materijal koji je on ostavio u crkvi i koji će biti od koristi crkvi u budućnosti!! I to mu je isplaćeno.

Samo za radove navedene ovde Branko Zec je primio više od $153.000 bez ikakvog ugovora, bez tendera i (u većini slučajeva) bez odobrenja Upravnog Odbora!

Ibrahimu Salehu i njegovim suvlasnicima je otac Đokan dozvolio da skladište velike količine materijala nepoznatog sadržaja na trećem spratu i u podrumu Parohijskog doma. Otac Đokan je sakrio od Upravnog Odbora i članstva crkve da je on privatno izdao prostorije crkve na korišćenje trećim licima.

3. “POSLOVANjA” SA VLASNICIMA HOTELA “FLATAJRON”

Tokom 2009. i 2010. otac Đokan je razvio prisne odnose sa vlasnicima hotela “Flatajron,” koji se nalazi na 26-toj Ulici preko puta crkve. Ti vlasnici hotela, Ibrahim Saleh, Jakub Saleh i Ming Ču Vu Li su bili pod istragom i u sudskom procesu, a neki od njih su pobegli iz zemlje. 

Ibrahimu Salehu i njegovim suvlasnicima je otac Đokan dozvolio da skladište velike količine materijala nepoznatog sadržaja na trećem spratu i u podrumu Parohijskog doma. Otac Đokan je sakrio od Upravnog Odbora i članstva crkve da je on privatno izdao prostorije crkve na korišćenje trećim licima.

Upravni Odbor (predsednik Aleks Grimpas, potpredsednik Nenad Milinković) prema Zapisniku sa sastanka Odbora od 27-og aprila 2011 konstatovao je sledeće (doslovno):

“Članovi Odbora su tražili od oca Đokana  da što hitnije organizuje Arape da odnesu svoje stvari. Na opšte iznenađenje svih članova Odbora, otac Đokan je samovoljno, bez znanja članova Odbora, dozvolio da se te iste stvari prebace u podrum ispod same crkve.

Za rekord otac Đokan je samovoljno bez znanja članova odbora u toku 2009. do decembra 2010. dao na upotrebu arapskim vlasnicima hotela polovinu trećeg sprata crkvene sale za skladište, a u decembru preostali deo stvari je prebačen u podrum crkvene sale.

Otac Đokan nije prijavio nikakvu novčanu nadoknadu za izdavanje crkvenog prostora.”  

GAZDE HOTELA KORISTILE CRKVU KAO SKLADIŠTE: Dozvolu im navodno dao otac Đokan

Materijal je ostao u prostorijama crkve dve i po godine! Izdavanje ovako velikog prostora za skladištenje, na ovoj lokaciji i na dve i po godine, bi trebalo da donese crkvi desetine hiljada dolara od zakupnine, ali crkva nije dobila ni centa za korišćenje ovog prostora! Treba napomenuti da je crkva možda pomagala vlasnicima hotela u ilegalnom skrivanju materijala..

4. UKLANjANjE BRAVA SA CRKVE I KRŠENjE ZAKONA O ALKOHOLNIM PIĆIMA OD STRANE NOVOG VLASNIKA HOTELA

Godine 2011. hotel Flatajron je dobio novog vlasnika, sa kojim se otac Đokan sprijateljio i krajem juna 2011. zatražio od drugog potpredsednika Upravnog Odbora, Željka Đurđevića, da skine brave sa svih crkvenih vrata na severnoj strani, prekoputa hotela Flatajron. Pošto sveštenik nije dao nikakvo objašnjenje zašto to treba da se uradi, Željko Đurđević nije posumnjao da se radi o bilo čemu ilegalnom i skinuo je sve brave sa:

       –   ulaznih vrata u crkvu koja gledaju na 26-tu Ulicu;

       –   vrata koja vode do zvonika;

       –   duplih ulaznih vrata ka kancelariji i

       –   vrata na 26-oj ulici koja vode do učionice i podruma ispod crkve. 

          Ubrzo se ispostavilo da je otac Đokan tražio da se brave sa crkvenih vrata poskidaju kako bi ilegalno pomogao novom vlasniku hotela Flatajorn, Robertu “Toši” Čanu, da dobije dozvolu za služenje alkoholnih pića iako to zakon države Njujork (Section 64 of the ABC Law) izričito zabranjuje! Po zakonu, zabranjena je prodaja i služenje alkoholnih pića u objektima koji se nalaze u istoj ulici i bliže od 200 stopa od  škole, crkve,  ili sinagoge.

Otac Đokan je skidanjem brava pomogao Robertu “Toši” Čanu da obmane inspektora države da ne postoji ulaz u crkvu iz 26. Ulice kako bi se time zaobišao zakon. Dozvola za služenje alkohola na ovakvoj lokaciji ima vrednost na stotine hiljada dolara.

Otac Đokan je zatim ukinuo praksu slanja obaveštenja o plaćanju članarine crkvi i potpuno preuzeo kontrolu nad članstvom. Otac Đokan lično odlučuje ko je član crkve i ko može da glasa na izborima!

Kada je Upravni Odbor 2012 pokrenuo ovo pitanje, otac Đokan je priznao da su brave uklonjene kako bi se “pomoglo” vlasniku hotela Flatajorn da dobije dozvolu za služenje alkoholnih pića i tvrdio je da je prethodni Odbor to znao i odobrio. Na osnovu izjave oca Đokana, Predsednik Uporavnog Odbora Vladimir Višnjić obratio se predsedniku i potpredsedniku pređašnjeg Odbora, Aleksi Grimpasu i Nenadu Milinkoviću u nedelju, 26. februara, 2012 u 9:59 PM:

Dragi Aleks i Nenade,

sadašnji Upravni Odbor želi da zna kada je prošlogodišnji Odbor doneo odluku o pomaganju hotelu Flatajorn da dobije “liquor license.” Otac Đokan je izjavio da su brave na crkvi bile skinute da bi se izašlo u susret hotelu. Nije potpuno jasno kako skidanje brava pomaže hotelu da dobije tu dozvolu, ali treba imati u vidu da po zakonu države Njujork jedan lokal koji je manje od 200 ft. udaljen od jedne crkve, sinagoge ili škole ne može dobiti dozvolu za točenje alkohola, uslov koji hotel Flatajorn očigledno ne zadovoljava. Tri člana sadašnjeg Odbora koji su bili i članovi Vašeg Odbora ne mogu da se sete diskusije ili odluke po tom pitanju.

Naš Odbor traži informaciju (1) kada je ta odluka doneta i (2) u kom zapisniku se može naći tačna odluka. Molio bih Vas da nam pošaljete taj zapisnik kao i da nam tačno objasnite svrhu skidanja brava sa crkve.

Pozdrav, Vladimir Višnjić, predsednik Upravnog Odbora

Nenad Milinković je odgovorio odmah te večeri u 10:06 PM, dakle samo 10 minuta po prijemu pisma VladimiraVišnjića:

Dragi Vladimire,

Komentar na ovo moraju dati Aleks i Otac Đokan.

Hvala, Nenad

Aleks Grimpas je požurio za Nenadom Milinkovićem i svoj odgovor je poslao u 10:11 PM:

Ne znam ni ja, pitajte Fr. Đokan.

Kršenje državnog zakona bez sumnje je krivično delo koje je Otac Đokan počinio u ime naše crkve i parohije. Ovako koordinisani odgovori Nenada Milinkovića i Aleksa Grimpasa očigledno ukazuju da su oni bili potpuno upoznati sa ovim kriminalnim delom. Ali, umesto da su stali na put ovom kriminalu, oni su ga čuvali u tajni. Kada su pozvani da budu svedoci istine, oni su svoju odgovornost prebacili isključivo na Oca Đokana.

UMESTO VLADIKE ODGOVORIO NA INTERVJU RADMILE MILENTIJEVIĆ: Otac Đokan (desno)

5. PROMENA STATUTA CRKVE

Na Godišnjoj skupštini decembra 2007. otac Đokan i Nenad Milinković dali su predlog prema kome, između ostalog:

              (i) Upravni Odbor može da odobri izdatke do $ 40.000 bez odobrenja  Skupštine;

             (ii) predsednik Upravnog Odbora može da odobri izdatke do 10.000 dolara bez ičije dozvole.

Otac Đokan se veoma zalagao za ovaj predlog u Skupštini i Skupština ga je prihvatila. Ta novouvedena pravila otvarila su mogućnost da Odbor i njegov predsednik potroše velike svote novca bez saglasnosti, pa čak i bez znanja članova crkve.

Ove odredbe su ušle u Statut Crkveno-školske Opštine Svetog Save, i značajno povećale moć oca Đokana i predsednika Upravnog Odbora, Nenada Milinkovića.

Otac Đokan je zatim ukinuo praksu slanja obaveštenja o plaćanju članarine crkvi i potpuno preuzeo kontrolu nad članstvom. Otac Đokan lično odlučuje ko je član crkve i ko može da glasa na izborima! Tokom 2009, otac Đokan je ostvario visok stepen kontrole nad crkvenim poslovima, naročito u pogledu finansija i izdataka, i delovao bez obzira na Upravni Odbor.

Shvativši opasnost od potpunog gubljenja kontrole nad finansijama, Odbor 2009 je glasao da se gorenavedene dve stavke brišu iz Statuta i stavio predlog za rešavanje na dnevni red Godišnje skupštine. Otac Đokan se prividno složio, ali je na Godišnjoj skupštini insistirao na tome da je potrebno “više vremena za razmatranje,” i predložio da se sazove Vanredna Skupština da razmatra taj predlog, sa čime se Skupština složila. Vanredna Skupština nikad nije sazvana.

6. UPRAVNI ODBOR ZA 2012

U decembru 2011. parohija Svetog Save izabrala je novi Odbor za 2012 godinu u kome nisu bili puleni oca Đokana – Nenad Milinković, Aleks Grimpas i Branko Zec. Ovaj Odbor je uveo strogu kontrolu svih aspekata potrošnje i značajno poboljšao crkvene finansije. Najvažnija poboljšanja uključuju:

 –  Strogu kontrolu finansija;

–  Insistiranje na strogom pridržavanju tendera i ugovora za svaki projekt;

–  Obnavljanje uloge finansijskog sekretara u skladu sa Jednoobraznim Pravilima i Uredbama SPC;

– Obnavljanje članstva u crkvi u skladu sa Jednoobraznim Pravilima.

          Od samog početka, otac Đokan je sabotirao rad ovog Odbora. Na Godišnjoj Skupštini parohije 16-og decembra 2012, otac Đokan je protivzakonito preuzeo kontrolu izbora. On je gurnuo u stranu finansijskog sekretara, Dražu Višekrunu, proglasio njegov zvanični spisak članova crkve nevažnim, i objavio da će on sam odlučiti ko ima, a ko nema pravo glasa. On je lično delio glasačke listiće kome je hteo, uključujući tu i dobrom broju ljudi koji nisu ranije viđani u crkvi. Jedan broj parohijana je u znak protesta protiv ovakve samovolje i grubosti napustio Skupštinu. Tri člana tako izabranog Upravnog Odbora, prvi potpredsednik, blagajnik i finansijski sekretar odbili su da polože zakletvu i podneli ostavke.

Poštovani parohijani, Mi ćemo vrlo rado da razgovaramo sa vama o svemu što smo ovde napisali i da odgovorimo na sva Vaša pitanja.

S poštovanjem prilažu na vaše razmatranje:

*Vladimir Višnjić, Ph.D., član Upravnog Odbora 2006, predsednik Upravnog Odbora 2012

*Radmila Milentijević, Ph.D., Professor Emeritus, The City College of the City University of New York, član Upravnog Odbora 1991 i 2009

*Branislav Vujinović, arhitekta, MA, potpredsednik i predsednik Upravnog Odbora tokom mnogo godina od 1996 do 2012

*Željko Đurđević, diplomirani ekonomista, potpredsednik Upravnog Odbora 2011 i 2012

*Jovo Cvijić, građevinski preduzimač, član Upravnog Odbora 2012. 

Ovo piše u pismu koje je parohijanima crkve Sveti Sava u Njujorku poslato 5. decembra 2013. godine.

Tekst: Serbian Times Foto: Religion News Service / Milan Mitrović (Alo)

Advertisement