Connect with us

Srbija

NJUJORK TAJMS: Srbi slave Putina zbog ‘kulta žrtve’ i ogorčenja prema Zapadu!

Published

on

Svestan teških rana koje je izazvalo NATO bombardovanje Srbije pre više do 20 godina, ukrajinski ambasador Oleksander Aleksandrovič se pojavio na srpskoj televziji nakon što je Rusija izvršila invaziju na njegovu zemlju u nadi da će izazvati saosećanje, piše Njujork Tajms u tekstu koji prenosimo u celosti.

Međutim, umesto da dobije vremena da objasni situaciju u kojoj se Ukrajina našla, ambasador je morao da napade proruskih analitičara i da gleda snimke na kojima se vidi kako ruski predsednik Vladimir Putin proglašava Ukrajinu za leglo nacista.

Emisija koju je emitovala provladina televizija trajala je tri sata, a više od polovine tog vremena potrošeno je na Putina. Ljut zbog zasede u etru, ambasador se požalio producentu na propagandnu vežbu Kremlja, ali mu je rečeno da to ne shvata lično i da je Putin „dobar za njihov rejting“.

To što ruski lider, kojeg mnogi na Zapadu, uključujući predsednika SAD Džoa Bajdena, smatraju ratnim zločincem, služi u Srbiji kao mamac za gledaoce, podseća da Kremlj i dalje ima obožavaoce u Evropi, piše Njujork tajms.

Dok Nemačka, Poljska i nekoliko zemalja EU pokazuju solidarnost sa Ukrajinom tako što postavljaju zastave te zemlje na svoje ambasade u Beogradu, obližnje ulice u srpskoj prestonici odaju počast Putinu.

Mural naslikan na zidu u Beogrdu prikazuje lik ruskog vođe uz reč “brat”. Deo privlačnosti Putina leži u njegovom imidžu moćnog čoveka, privlačnog modela za predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana. Suočeni sa izborima u nedelju, srpski i mađarski lideri takođe gledaju na Rusiju kao na pouzdan izvor energije za svoje birače. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će pobediti i jedan i drugi.

Zatim, tu je istorija, ili barem mitologizovana verzija prošlosti koja u slučaju Srbije predstavjla Rusiju, slovenski i pravoslavni hrišćanski narod, kao nepokolebljivog prijatelja i zaštitnika kroz vekove.

Ali, možda je najvažnija uloga Putina to što ga pojedine nacije vide kao sigurnu luku i čija se politika vrti oko kulta žrtve koje su negovane ogorčenjem i negodovanjem prema Zapadu.

Arijan Đan, psihoterapeut iz Beograda, rekla je da je bila šokirana nedostatkom empatije među mnogim Srbima za stradanje Ukrajinaca, ali je shvatila da mnogi i dalje nose ožiljke i traume iz prošlosti koja je izbrisala svaki osećaj za bol drugih.

“Pojedinci koji trpe traume sa kojima se nikada nisu suočili ne mogu da osete empatiju”, rekla je ona. Društva u kojima pojedinci vuku traume i ožiljke, prema njenim rečima, samo ponavljaju iste priče o sopstvenoj patnji iznova i iznova. Takav narativ “briše svaku odgovornost” za ono što su oni uradili drugima.

Osećaj žrtve je duboko ukorenjen u Srbiji, obzirom zločine koje su počinili entnički srodnici tokom balkanskih ratova devedestih godina prošlog veka. Slično tome, Putin svoju invaziju na Ukrajinu prestavlja kao pravedni napor da zaštiti progonjene etničke Ruse, koji pripadaju “ruskom svetu”.

“Putinov ‘Ruski svet’ je tačna kopija onoga što naši nacionalnisti zovu ‘Velikom Srbijom'”, rekao je novinar i kolumnista Boško Jakšić. Oboje se hrane delimično zapamćenim istorijama prošlih nepravdi i izbrisanim sećanjima na sopstvene grehe, ocenjuje novinar.

Narativ o žrtvama je toliko jak u Srbiji da je “Informer”, provladin tabloid koji često odražava razmišljanja predsednika Vučića, prošlog meseca izvestio o pripremama Rusije za invaziju na Ukrajinu sa naslovom koji je Moskvu branio: “Ukrajina napada Rusiju”.

Vlada Srbije od tada je gurala novinske kuće da zauzimaju neutraliniji stav, rekao je Zoran Gavrilović, izvršni direktor “Birodija”, nezavisne monitornig grupe za medije u Srbiji. Rusiju gotovo nikada ne kritijuju, rekao je on, ali je zloupotreba Ukrajine splasnula.

Aleksandrovič, ambasador Ukrajine u Srbiji, rekao je da pozdravlja promenu tona, ali da se dalje bori da natera Srbe da pogledaju dalje od svojih patnji koje vuku od NATO bombardovanja 1999. godine.

“Zbog trauma onoga što se dogodilo pre 23 godine, šta god loše da se desi u svetu, krivica pada na Ameriku”, rekao je on.

Mađarska, u savezu sa gubitničkom stranom u dva svetska rata, takođe neguje ogroman kompleks žrtve ukorenjen u gubitku delova njene teritorije. Orban je godinama nestrpljivo isticao tu ogorčenost, često se svrstavajući na stranu Rusije zbog Ukrajine, koja kontroliše deo nekadašnje mađarske zemlje i koja je istaknuta u nastojanju da se predstavi kao branilac entničkih Mađara koji žive izvan granica svoje zemlje.

U susednoj Srbiji, Vučić je želeći da izbegne otuđenje proruskih birača uoči izbora 3. aprila, odbio da uvede sankcije Rusiji i obustavi letove između Beograda i Moskve. Ali Srbija je glasala za rezoluciju UN 2. marta kojom se osuđuje ruska invazija.

To je bilo dovoljno da Vučić dobije pohvale od Viktorije Nuland, američke podsekratarke, koja je zahvalila Srbiji “na podršci Ukrajini”. To nije sprečilo ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da predloži Beograd kao mesto za održavanje mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva.

Srbi koji žele da njihova država uđe u Evropsku uniju i pristanu da plešu između Istoka i Zapada, optužuju Vučića da igra dvostruku igru.

“Događaju se tektonske promene i mi pokušavamo da ih prespavamo”, rekao je Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta Srbija, lobističke grupe koja se zalaže za članstvo u EU.

“Srbija nije toliko proruska koliko mrzi NATO. Umesto da se kreće ka Evropi, još uvek pričamo o onome što se dogodilo 1990-tih. To je beskrajna petlja. Zaglavili smo da pričamo o istim stvarima iznova i iznova”, rekao je on.

Dok je veliki deo svetkih medija bio fokusiran na opsadu ukrajinskog grada Marijupolja, Srbija je obeležila godišnjicu početka NATO bombardovanja. Naslovne strane su bile oblepljene fotografijama zgrada i železničkih pruga koje je uništio NATO.

“Ne možemo zaboraviti. Znamo šta je živeti pod bombardovanjem”, piše u naslovu jednog provladinog medija.

Mala grupa demonstranata okupila se ispred ambasade SAD, a zatim se pridružila mnogo većim proruskim demonstracijama, sa demonstranima koji su mahali ruskim zastavama i transparentima ukrašenim slovom “Z”, koje je postalo simbol podrške ruskoj invaziji u Ukrajini.

Damnjan Knežević, lider Narodne patrole, ekstremno desničarske grupe koja je organizovala skup, rekao je da oseća solidarnost sa Rusijom, jer je na Zapadu prikazana kao agresor.

Rusija je imala dužnost da štiti etničke srodnike u Ukrajini, kao što je to činila Srbija u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, rekao je Knežević.

Boško Obradović, lider “Dveri” rekao je da žali zbog civilnih žrtava u Ukrajini, ali je insistirao da “NATO ima ogromnu odgovornost” za njihovu sudbinu. Obradović je u nedelju okupio pristalice na predizbornom mitingu u Beogradu. Ispred ulaza u salu prodavale su se srpske padobranske beretke, vojne kape i ruske zastave.

Predrag Marković, direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, rekao je da istorija služi kao temelj nacije, ali da iskrivljena političkim agendama “uvek nudi pogrešne lekcije”. Jedini slučaj da je država u Evropi u potpunosti priznala svoje prošle zločine, dodao je, bila je Nemačka posle Drugog svetskog rata.

“Svi ostali imaju priču o viktimizaciji”, rekao je Marković.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Nova.rs
Foto: Printscreen Twitter

Advertisement