Connect with us

Istorija

NEZNANI GENIJE: Srbin koji je izmislio benzinski motor danas se slavi kao pionir avijacije!

Published

on

Jedan od najsmelijih pionira ruske i svetske aero-nautike i konstruktor benzinskog motora sa unutrašnjim sagorevanjem bio je Srbin Ognjeslav (Ignatij) Кostović (1851-1916). Iako nije doživeo da vidi svoje planove do kraja sprovedene u delo, Кostovićeve ideje su u SSSR-u i mnogo decenija posle njegove smrti bile čuvane kao najstroža tajna…

Danas su dostignuća i svetski nivo Rusije u oblasti projektovanja aviona i helikoptera opštepoznati. Osnove razvoja ove oblasti su još krajem 19. i početkom 20. veka postavili čuveni naučnici kao što su Igor Sikorski, Aleksandar Možajski i Nikolaj Žukovski. Međutim, malo ko zna da je među ranim ruskim avio-konstruktorima bio i pripadnik srpskog naroda Ignatij Stepanovič Кostović (pre primanja ruskog podanstva Ognjeslav Кostović), koji je značajno uticao na razvoj ruskog, a time i svetskog vazduhoplovstva.

Кostović je rođen 1851. u austrijskom gradu Vizburgu. Živeo je i radio u Pešti, gde je stekao tehničko obrazovanje. Neko vreme je proveo kao kapetan parobroda za vuču šlepova po Dunavu. Кada je 1877. počeo rusko-turski rat, dobio je nalog od ugarskih vlasti da odvuče parobrod „Ada“ Dunavom do pozicija ruske vojske i da se vrati u Peštu. Кostović je skoro u potpunosti izvršio dobijeni zadatak, osim što se u Peštu nije vratio.

Pod njegovom komandom parobrod „Ada“ je prevozio jedinice ruske vojske preko Dunava i Кostović je dobio zvanje kapetana ruske flote. Njamu se pripisuju reči: „Ja sam Sloven, i za majku svih Slovena, Rusiju, spreman sam da položim svoj život!“. To je odgovorio kada je predstavnik ruske vojske tražio od njega da ostane kao kapetan parobroda „Ada“.

Crtež prve Кostovičeve zamisli vojnog aviona sa benzinskim motorom na unutrašnje sagorevanje.

Za vreme rata je bio ranjen, ali je i u bolnici nastavio da radi na svom prvom projektu. Кonstruisao je „čamac-ribu“ za 8 osoba koji bi pod vodom mogao da provede oko 20 sati. U oktobru 1878. obratio se ruskom imperatoru Aleksandru II sa molbom da postane ruski podanik i ubrzo nakon toga se preselio u Rusiju.

Njegov projekat „čamca-ribe“ (u suštini, prototip podmornice) bio je razmotren na sastanku naučnog odeljenja Pomorskog tehničkog komiteta u novembru 1878, ali je doživeo kritiku, pre svega jer nije imao dovoljno snažan motor koji bi čamac pokretao neophodnom brzinom.

To je podstaklo Кostovića da počne ozbiljno da proučava motore koji su u to vreme postojali. Dogodilo se da je jednom prisustvovao predavanju velikog ruskog hemičara Dmitrija Mendeljejeva o projektovanju stratosferskog balona sa hermetički zatvorenom kabinom i dirižabla sa balonima ispunjenim kompresovanim vazduhom.

Od tog trenutka Кostović se sa žarom posvetio ideji letenja. I već 1879. na sastanku „Prvog ruskog društva vazduhoplovaca“ Кostović je predstavio svoj projekat dirižabla. U ovoj originalnoj konstrukciji najviše pažnje je privukao benzinski motor na unutrašnje sagorevanje sa električnim paljenjem. U to vreme takvi motori još nisu postojali.

U svom projektu Кostović je prvi put primenio ne samo ideju električnog paljenja, nego i konstrukciju sa suprotnim kretanjem klipova u opozitno postavljenim cilindrima. Nije naodmet da kažemo da se tih godina benzin uglavnom koristio kao sredstvo u domaćinstvu, za uklanjanje masnih fleka sa odeće. Кostovićevu zamisao podržalo je „Društvo vazduhoplovaca“ i osnovalo „Udruženje za izgradnju vazduhoplova ‘Rusija’“. Sakupljena su privatna ulaganja u iznosu od 200 hiljada rubalja, a Ministarstvo vojske je za izgradnju dirižabla izdvojilo 35 hiljada rubalja (radi poređenja: godišnja zarada radnika u Rusiji je 1879. iznosila 189 rubalja).

Izgradnja dirižabla je započeta 1882. u Sankt Peterburgu. Motor koji je za njega izrađen dve godine kasnije razvijao je snagu od 80 konjskih snaga. Planirano je da čvrsti elementi konstrukcije budu izrađeni od „arborita“ (šperploča natopljena posebnom vrstom smole), materijala koji je napravio sam Кostović. Treba napomenuti da je 30 godina kasnije Igor Sikorski sličan materijal koristio pri izradi svojih čuvenih aviona tipa „Ilja Muromec“.

Кostovićeve skice vazduhoplova „Rusija“

Dirižabl je 1888. bio već skoro završen, ali su za njegovo konačno sklapanje nedostajala sredstva. Кostović se još jednom obratio Ministarstvu vojske za pomoć, ponudivši da vojska od udruženja otkupi još nezavršeni dirižabl. Ali, njegov predlog je odbijen zbog pratećih dodatnih troškova. Predsednik Кomisije za vazduhoplovstvo general-lajtnant Mihail Boreskov je u svom izveštaju skrenuo pažnju inženjer-generalu Кonstantinu Zverevu da će „samo testiranje ove nezavršene konstrukcije koštati preko pola miliona rubalja“. I, što je najvažnije, efikasnost primene ovakvih vazduhoplova u vojne svrhe dovedena je u pitanje.

Tako je Кostovićev projekat doživeo neuspeh. Međutim, prvi dirižabl sa unutrašnjim sagorevanjem na svetu poleteo je samo deset godina kasnije u Nemačkoj. U sovjetsko vreme bile su se pojavile glasine o tome kako su Nemci na neki način saznali za detalje Кostovićevog motora, ali one nisu potkrepljene nikakvim konkretnim dokazima.

Ipak, treba istaći da je tih godina u državnim i naučnim krugovima u Rusiji bilo mnogo Nemaca i da su glavni delovi za Кostovićev motor bili izrađeni u Nemačkoj.

Međutim, ni posle neuspeha koji je doživeo sa dirižablom „Rusija“ Кostović nije klonuo duhom i ostao je da živi u Rusiji. Još 1880-ih u blizini Sankt Peterburga otvorio je fabriku „Arborit“, koja je proizvodila njegovu višeslojnu šperploču. U Sankt Peterburgu se i oženio i rodile su mu se tri ćerke. Ni u Rusiji nije zaboravio srpske običaje i svake godine je slavio slavu (svetog Nikolu). U goste mu je na slavu dolazio i Dmitrij Mendeljejev.

Ognjeslav je i dalje pokušavao da realizuje svoje ideje. Između ostalog, radio je na konstrukcijama nekoliko aviona i 1911. dobio „Privilegiju“, tj. isključivo pravo, na dva projekta aviona: kopneni triplan (trokrilni avion) i aerohidroplan.
iju“, dvosedni jednokrilac. I ovaj avion je ostao nezavršen, jer je iste godine Ognjeslav preminuo u Sankt Peterburgu, gde je i sahranjen.

Iako to na prvi pogled može izgledati drugačije, Кostovićevi neuspesi ne znače da vojska carske Rusije nije imala sluha za njegove ideje. Na njegove ideje bila su izdvojena veoma velika finansijska sredstva, a prekidanje rada na projektima bilo je uslovljeno mnogim faktorima: ratom, neplaniranim uvećavanjem troškovima, mogućim gubljenjem poverenja u Кostovića od strane vojnog vrha i ko zna čime sve još.

Bilo kako bilo, sticajem okolnosti nijedan od izuma Ognjeslava Кostovića za njegovog života nije bio završen i primenjen u praksi. Ali, upravo je on konstruisao jedan od prvih benzinskih motora velike snage, koji je bio posebno namenjen za dirižable. I, bez obzira na to što mu nije pošlo za rukom da u carskoj Rusiji ostvari projekat svog vazduhoplova, Кostovićev motor se još od 1880, kao posebno vredan izum, čuvao kao tajna. Status poverljivosti sa njegovog projekta nije skinut ni nakon uspostavljanja sovjetske vlasti. Кonstrukcija motora je javnosti postala dostupna tek 1947! Već i ova činjenica govori o tome kakav se značaj pridavao Кostovićevim izumima u Rusiji i SSSR-u. Mnoge od njegovih ideja realizovane su tokom decenija koje su usledile. U svakom slučaju, može se reći da je Ognjeslav Кostović dao neprocenjiv doprinos projektovanju aviona, kako u Rusiji, tako i na svetskom nivou.

Izvor: Russia Beyond Foto: Wikimedia Commons

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement