Connect with us

Amerika

NEPRAVDA DO NEBA: Mladen već 20 godina leži nevin u američkom zatvoru, jedina želja mu je da vidi majku živu!

Published

on

Priča Mladena Pećanca je jedna od najtužnijih i najtragičnijih koje sam čuo za 25 godina moje novinarske karijere.

Mladen je rođen 1968. godine u Zavidovićima, gradiću u centralnoj Bosni. Otac mu je umro kad je imao samo 4 godine. Odrastanje bez glave porodice nije bilo lako, a njegova majka je morala svakodnevno naporno da radi da bi obezbedila hleb za troje male dece.

Mladen je bio mladić o nekih dvadeset i kusur godina kada je počeo građanski rat u Bosni. Prilikom jedne bošnjačke ofanzive, dok je kao civil pokušao da uđe na teritoriju pod srpskom kontrolom, uhapsile su ga snage bosanskih muslimana. Zatvoren je, prvo u Zavidovićima, a potom i u Zenici, gde je mesecima držan u tamnici, izgladnjivan, mučen i zlostavljan, što je na njega ostavilo trajne posledice.

Rat, mučenje, doživotne traume

Kada je konačno pušten iz zatvora 25. decembra 1993., Mladen je imao konstantne zdravstvene probleme uzrokovane zatvorskim maltretmanom, uključujući bol u rukama, nogama i leđima od premlaćivanja, slabost, drhtanje ruku i stalne glavobolje.

Porodična kuća im je zapaljena, pa je godine 1997. zajedno sa majkom, bratom i sestrom, a zahvaljujući izbegličkom programu, preselio u Nevadu, SAD, gde je po dolasku živeo mirnim životom, radeći u kuhinji obližnjeg kazina. Tamo je upoznao i dvoje komšijske dece, braću koji su živeli bez prave roditeljske brige i nadzora. Žalili su mu se kako ih otac i majka često tuku i zlostavljaju.

Mladen se sažalio nad decom, prepoznao je u njima deo svoje muke, teškog detinjstva i odrastanja bez oca, maltretiranja u bošnjačkom kazamatu… Bio je ljubazan prema njima, pomagao im koliko je mogao, od crkavice koju je zarađivao.

Jednoga dana, braća su upitala Mladena mogu li da ostanu u njegovom stanu, da se tamo poigraju, kako bi izbegli zlostavljanje kod kuće. Mladen im je, dobroćudan kakav jeste, to dozvolio. Ostavio im je rezervni ključ i otišao na posao. Po povratku, dečaka više nije bilo. Mladen je odmah primetio da su stvari u sobi razbacane, da su sve fioke i ormari ispreturani. Shvatio je i da mu nedostaje i 50 dolara, koje je ostavio u stanu. Za nekoga možda malo, za njega u tom trenutku – mnogo.

Ipak, nije hteo da zove policije jer nije hteo da im pravi probleme, da im zagorčava ionako gorak život.

Pružio im utehu, zauzvrat dobio doživotnu robiju za zlostavljanje

Sledećeg dana Mladen je ponovo video dečake i zapretio da će pozvati policiju ako ne vrate novac. Obećali su da će mu sutradan vratiti 50 dolara. Međutim, sledećeg dana policija je pokucala na Mladenova vrata i uhapsila ga. Dečaci su ga optužili da je zlostavljao jednog od njih!

-Mladen je bio u čudu, njegova porodica takođe. Nisu imali novaca da plate advokata pa mu ga je država dodelila po službenoj dužnosti. Veliki problem je predstavljala činjenica da Mladen nije dovoljno dobro poznavao jezik, tako da je sa puno teškoća pokušavao da objasni šta se zapravio desilo. Mladen je imao dva suđenja te 2000. godine. Prvo je bilo fer, završeno je tako što je 10 porotnika poverovalo da je nevin, a samo dvojica da je kriv. Međutim, na ponovljenom suđenju Mladen je proglašen krivim i osuđen na doživotnu robiju sa mogućnošću uslovne slobode posle 20 godina! Od tada izdržava zatvorsku kaznu u sred pustinje, u zatvoru Lovelock, jednom od najtežih u Americi, kaže za Serbian Times Dejan Bujak, koji je se za Mladenov slučaj zainteresovao pre 8 godina, kada je prvi put i stupio u kontakt sa njim.

Po njegovim saznanjima, suđenje je prošlo bez ikakvog veštačenja, lekari nisu izvodili dokaze o tome da je Mladen zlostavljao dečaka. Bila je samo njegova reč protiv njihove. A sud je na kraju poverovao deci, koja su tada imala po desetak godina.

Sumnjiva uloga bošnjačke prevoditeljke

-Gospodin Džejms Grejdi, koji je od prvog dana kao istražitelj radio na slučaju, svedočio je u Mladenovu korist na prvom suđenju i nikad nije sumnjao u njegovu nevinost. (Na drugom suđenju ga Mladenov advokat po službenoj dužnosti iz nepoznatih razloga nije ni pozvao da svedoči). On je smatrao da je Mladen nastradao zato što nije imao novca da plati advokata, ali i zato što je slabo govorio engleski, pa nije mogao da prati suđenje, niti da u potpunosti bude upoznat sa svojim pravima. Takođe, prevodilac na sudu bila je žena iz Bosne, muslimanka. Gospodin Grejdi je sumnjao da ona nije dobro radila svoj posao, po govoru njenog tela i činjenici da je svo vreme izbegavala da pogleda u Mladena, zbog ličnih predrasuda prema Mladenu koji je bosanski Srbin, dodaje Bujak, koji podvlači da je Pećanac odbio ponudu da prizna zločin u zamenu za umanjenu kaznu.

-Njemu su još pre suđenja nudili da odleži 5 godina u zamenu za priznanje, ali on nije pristao. Iako su ga svi ubeđivali da to učini, on je samo odmahnuo rukom i rekao:

“Neću da lažem sud i priznam nešto što nisam učinio”.

NE ODVAJA SE OD BROJANICE: Mladen je među najprimernijim zatvorenicima u Lovelock-u

-Gospodin Grejdi je rekao da su porotnici na Mladenovom drugom suđenju imali kulturološki problem, nisu mogli da shvate kako je i zašto pustio u njegov stan dvojicu dečaka iako nisu članovi njegove porodice. Nešto što je uobičajena praksa u Mladenovoj, našoj, srpskoj kulturi, ali ne i u američkoj. Nisu razumeli da neko može da ima takvu dušu, naprotiv, iza tog postupka videli su njegovu zlu nameru…Kad je presuda pala, Mladen je imao pravo na žalbu, ali to nije znao. Nakon što je naučio dovoljno engleskog da to shvati, rok za žalbu je već prošao. Otišao je da služi 20 godina do doživotne iako pre toga u životu nije imao nijednu prijavu, čovek u životu bukvalno nije mrava zgazio, sa žaljenjem konstatuje Dejan Bujak, koji je u stalnom telefonskom kontaktu sa Pećancem, sa kojim je do sada razmenio bezbroj pisama.

U zatvoru sa O Džej Simpsonom

Zanimljivo da je u zatvoru “Lovelock Correctional Center” Mladen deset godina služio kaznu sa čuvenim ragbistom i glumcem O Džej Simpsonom, akterom jednog od najvećih sudskih sporova u istoriji, kada je optužen za ubistvo svoje supruge i njenog prijatelja. Nakon što je zbog nedostatka dokaza oslobođen optužbe, Simpson je u Nevadi osuđen na 33 godine zbog oružane pljačke i kidnapovanja i poslat na izdržavanja kazne u Lovelock, zatvor sa maksimalnim merama bezbednostima, u kome borave osuđeni za najteža krivična dela. Posle jedne decenije, Simpson je pušten na uslovnu slobodu, dok je Mladen Pećanac ostao iza rešetaka.

NAJPOZNATIJI CIMER: O Džej Simpson snimljen u zatvoru Lovelock, gde je služio 10 godina

On je svih ovih godina pokušavao da dokaže svoju nevinost, ali bez uspeha. Međutim, od nedavno je ta nada ponovo zaiskrila.

Na inicijativu protinice Ane Krošnjar iz Čikaga, Eparhija novogračanička-srednjezapadnoamerička, tačnije episkop Longin i otac Serafim, eparhijski sekretar i iguman manastira Nova Gračanica, organizovali su akciju da se Mladenu konačno omogući odgovarajuća pravna pomoć.

Stupili su u kontakt sa North Western univerzitetom u Čikagu, tačnije sa pravnicima iz njihovog projekta “Nevinost” (“Innnocence”) koji se upravo bavi ljudima poput Mladena, nevino osuđenim na višegodišnje zatvorske kazne. Posle nekoliko kontakata stigla je dobra vest, njihovi advokati su preuzeli Mladenov slučaj!

Još ranije je vladika Longin pisao molbu za pomilovanje predsednikua SAD, Baraku Obami, ali bez uspeha.

Nova nada na horizontu

– Prekjuče smo imali telefonsko saslušanje vezano za uslovno puštanje na slobodu i sada čekamo pismenu presudu, koja bi trebala da stigne za 2-3 nedelje, kaže otac Serafim Baltić, koji je nastupio u svojstvu Mladenovog prevodioca.

– Od velike pomoći bila je advokatica iz North Western programa, koja se argumentovano založila za oslobađanje Pećanca, kao i Džejms Barfield, pravoslavni sveštenik koji volontira u zatvoru i koji Mladena poznaje dugi niz godina, a koji je govorio o Mladenovoj poniznosti, ponašanju i veri. Nadamo se da će odluka na kraju biti pozitivna, a najveći problem bi mogao biti činjenica da Mladen, ni posle skoro 20 godina u zatvoru, ne želi da prizna delo za koje kaže da ga nije počinio, kaže otac Serafim.

Ukoliko Odbor za uslovnu slobodu pusti Mladena, on će biti zadržan u pritvorskom centru Imigracionog servisa, dok Imigracioni sud ne odluči o njegovoj daljoj sudbini, a to iz razloga što u trenutku presude nije bio rešen njegov pravni status u Americi.

Ima samo jednu želju – da vidi majku

Njegova porodica se nada da će, ukoliko ga puste na slobodu, uspeti da se izbore da ne bude deportovan u Bosnu, gde odavno više nema nikoga svog. Njegova majka i brat, koji žive u državi Ajdaho, su ga već pozvali da živi sa njima i dali sve potrebne garancije kao američki državljani. Za Mladena garantuje i njegova sestra, koja živi u Teksasu.

NADA SE DA ĆE VIDETI MAJKU ŽIVU: Mladen Pećanac (51)

Iz zatvora, Mladen Pećanac poručuje da ima samo jednu veliku želju u životu – da još jednom na slobodi vidi svoju majku, koja je teško bolesna i u poznoj dobi (86 godina).

Nadamo se da će mu ona biti ispunjena i da će, nakon toliko nepravde i nesreće koja mu je naneta u životu, dobiti priliku da bar svoju starost provede u miru, među svojim najbližima.

Zaslužio je to. I po zemaljskom i po nebeskom sudu.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Lovelock Prison

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement