U životu je sve moguće uz jaku volju i dečački duh. Na pravi smisao ovih reči ukazao je mladi Kraljevčanin Nemanja Radičević (25), koji je od rođenja prikovan za invalidska kolica. On je, uprkos teškom deformitetu kičme, uspeo da postane srpski pionir u ekstremnom sportu WCMX, poznatijem kao “hardkor siting”!

Reč je o sportu u kojem učesnici u invalidskim kolicima izvode trikove prilagođene skejtbordu i BMX-u, a koji se obično izvode u skejtparku.

Nemanja je prva osoba sa invaliditetom u Srbiji koja je počela da se bavi ekstremnim trikovima, a izvođenje vratolomija na točkovima za njega ne predstavlja samo avanturu ili hobi, već, kako kaže, “beskonačnu slobodu i način življenja”.

– U trenucima kada izvodim trikove sam “svoj na svome”. Osećam se kao riba u moru, a staze, stepeništa, parkovi i sva ostala mesta na kojima vežbam, postali su mi prirodno stanište – priča nam kroz osmeh ovaj smeli Kraljevčanin.

“Samo neka se okreće”

Prema njegovim rečima, on je od najranijeg detinjstva, kada WCMX još uvek nije kvalifikovan kao sport, izvodio “ludorije na točkovima”.

– Uvek sam voleo da živim život punim plućima, pod parolom “samo nek se okreće”. Tako, još kada sam imao 13 – 14 godina često sam se gurkao na kolicima, ispitivao sopstvene granice. To je bio uvod u 2012. godinu, kada sam otkrio jutjub snimak Arona Foteringama, začetnika WCMX-a, koji je danas profesionalni “vozač”.  Bio sam presrećan jer sam shvatio da je moja ljubav prema ludorijama, kako su do tog trenutka ljudi nazivali moje trikove, konačno dobila oblik i ime – priča nam on.

Od tada, Nemanja je redovni učesnik brojnih evropskim takmičenjima, a na nekoliko njih odneo je i prestižne nagrade.

– Takmičio sam se u Makedoniji na “Skoplje čelendž ekstrim festivalu”, gde sam upoznao ljude slične sebi. Učestvovao sam i u hamburškom takmičenju gde sam osvojio srebro, odnosno drugu nagradu. Takođe, u Kelnu 2019. godine sam bio na svestkom prvenstvu, a kada je reč o našoj zemlji, pokazivao sam trikove na “Viner of Belgrade” festivalu, ali kako sam jedini iz ove kategorije, ono nije bilo takmičarskog tipa – ističe Nemanja.

Težak početak

Za akrobacije na točkovima pripremilo ga je njegovo stanje, jer je hrabri dvadesetogodišnjak rođen sa rascepom kičmenog stuba.

Iako zbog toga nastaje zatvaranje kičmene moždine i gubitak kontrole nad ekstremitetima, Nemanja nije očajavao.

– Rodio sam se sa deformitetom kičme, tačnije bez jednog pršljena. Najranije dane detinjstva proveo sam u kolicima i na brojnim operacijama. Iako je imalo izgleda da se stvari popravljaju, jer sam u jednom trenutku stao na noge, i godinu dana hodao na štakama i uz pomoć aparata, poslednja operacija na koju sam išao vratila me je u kolica – priseća se on i objašnjava:

– Došlo je do greške, na kičmenoj moždini su mi probušili likvor i od tada sam definitivno na točkovima. Svoje stanje sam prihvatio lako, čak nisam želeo ni da idem na kineziterapiju – navodi on.

Iako se tokom školovanja plašio osude vršnjaka, vedar i avanturistički duh nije mu dozvolio da klone, a hardkor siting u tim trenucima bio mu je “pravo otkrovenje”.

Kolica iz snova

– Sve trikove na kolicima sam učio sam, neprestano gledao snimke svetskih vozača, međutim, u napredovanju su me sprečavala kolica koja sam tada koristio, a koja nisu bila opremljena za ovu vrstu ekstremnog sporta – kaže Nemanja.

Kako dodaje, 2012. godina sprijateljio se sa vlasnikom jednog skejt šopa, koji je odlučio da, uz pomoć Nemanjinih prijatelja, organizuje koncert kako bi sakupili dovoljno novca za izradu specijalnih kolica.

– Žurka je prošla uspešno i uspeli smo da sakupimo dosta novca. Razliku sam dodao i uskoro sam imao kolica izrađena po mojoj meri, sa specijalnim točkovima, amortizerima, aluminijumskim ramom i žicama od karbonskih vlakana – nabraja naš sagovornik.

Ulica, park i stepenice

U Kraljevu, dodaje on, kao ni u Srbiji, nema posebnih mesta na kojima bi mogao da izbrusi talenat. Nemanja se zato snalazi. Stepeništa, gradske terase, trgovi i podzemni prolazi su jedina mesta za trening u našoj zemlji.

– Za takmičenja se nisam posebno spremao, jedino sam znao da idem u Beograd kako bih osetio teren u skejt parku. Nije jednostavno otići na svetska takmičenja, a da pre toga nikada nisi video rampu ili sprave. U Kraljevu čak nemamo ni skejt park, ali prijatelji i ja se borimo da to promenimo. Imamo spreman projekat, ali smo finansijski slabi, pa smo sada u potrazi za sponzorom – naglašava Nemanja, koji je zaposlen i u jednoj kragjevačkoj firmi, pa svakodnevno putuje na relaciji Kraljevo-Kragujevac.

– Naučio sam da se borim, pa mi ništa u životu nije teško. Poručio bih svima, posebno ljudima u kolicima, da izađu napolje, ne stide se i uživaju u životu. Svi imamo pravo na to – zaključio je kraljevački “mali zmaj”.

Izvor: 24sedam Foto: Nemanja Radičević /Facebook