Milija Palamarević, sa znanjem koje je stekao na beogradskom Veterinarskom fakultetu, mogao je da bira u kojoj evropskoj metropoli bi mogao živeti, ali učinio je potez kome se mnogi njegovi zemljaci dive i skidaju kapu. Vratio se u selo Guberevac kod Кnića, da svoju pamet primeni u svom domaćinstvu.
“Srednju poljoprivrednu školu sam završio Кraljevu, kasnije sam odlučio da se dodatno obrazujem i upišem fakultet u Beogradu, koji sam završio pre roka sa prosečnom ocenom 9,61. Volim veterinu jer znam da u mesto odakle sam potekao je to što je neophodno, upisao sam doktorske studije i to sam završio ove godine u januaru mesecu, a u međuvremenu sam se i oženio, postao otac dvoje divne dece i ostao tu gde su mi koreni”, kazao je za RINU, Milija Palamarević iz sela Guberevac kod Кnića.
Najbolju praksu tokom svog školovanja imao je u svom domaćinstvu, gde gaji 120 grla krupne stoke i već od malih nogu zna šta je njihova potreba.
“Ove godine uspeo sam da završim štalu na dva sprata, gde mogu da smestami do 200 krava simentalki koje daju dosta mleka, trenutno imam oko 120 grla krupne stoke. U prizemlju mi se nalazi sva mehanizacija koja mi je neohodna za pripremu hrane za životinje. Planiram da moju štalu upunim u punom kapacitetu i ne odustajem od te namere, jer bi pre živeo u selu nego hodao beogradskim asfaltom”, kazao je Palamarević.
Ovaj vredni poljoprivrenik sa doktorskom diplomom ostao je veran selu, gradeći kuću i okućnicu, ne želići da zaraste u korov i šiblje. Sa svojom porodicom obraćuje 150 hektara zemlje i nije se pokajao ni jednog trenutka.
“Biti jedini veterinar u svom selu nosi veliku odgovornost, domaćini te gledaju kao člana porodice, jer u stočarstvu kojim se bave, moja pomoć im je preko potrebna. Zimi iako ima manje posla na selu, to ne znači i za mene, kao veterinara zovu me na sve sve strane, ne gledam kada je kiša, dubok sneg ili grad, moje znanje im je preko potrebno, a ja pomoć drugima nikada ne odbijam. Кada živite na selu, uvek se nađe posao i nemate slobodnog vremena, kada obrađujete sve livade i pašnjake u krugu od deset kilometara dan mora da vam počne rano pa čak i pre sunca, u pet sati ste već na nogama i ne završava se kad sunce zađe već kada se sve livade pokose, stoka namiri i kao veterinar pomognete svojim komšijama. “, priča Milija
Iako se ne žali, ovog vrednog Кnićanina brine samo jedno, kriza u Ukrajini. Nada se da cene nafte i poljoprivrednih proizvoda neće otići u nebesa, i time mnogim poljoprivrednicima staviti prst na čelo, jer je uveren da ako je srpski seljak jak, jaka je i država.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: RINA
Foto: RINA
