„NAJVEĆA EMISIJA U ISTORIJI“: Srbija se zadužila tri milijarde evra preko oveznica, oglasila se Narodna banka!

Narodna banka Srbije saopštila je da je naša zemlja u utorak na međunarodnom finansijskom tržištu „po prvi put u svojoj istoriji“ realizovala emisiju evroobveznica u tri tranše (tzv. triple tranche), prodajući međunarodnim investitorima dve evroobveznice u evrima i jednu evroobveznicu u dolarima.

„Uspešno je izvedena najveća ikada emisija državnih evroobveznica (ukupne protivvrednosti oko 3 milijarde evra), a to je ujedno i prvo viševalutno (multicurrency) izdanje od eskalacije sukoba na Bliskom istoku“, istakli su u saopštenju.

Smatraju i da je „realizacija navedenih transakcija u samo jednom danu potvrda je izuzetnog finansijskog kapaciteta koji naša država poseduje i investitori prepoznaju“.

Detalji emisije

Emitovane su dve evroobveznice u evrima, ročnosti pet i dvanaest godina, u iznosu od 1,0 milijarde evra i 900 miliona evra, respektivno.

Petogodišnja obveznica prodata je uz kuponsku stopu od 4,25%, dok je dvanaestogodišnja evroobveznica u evrima prodata uz kuponsku stopu od 4,875%.

Desetogodišnja dolarska evroobveznica realizovana je u iznosu od 1,25 milijardi američkih dolara.

„Ova hartija je privukla najveću tražnju investitora“, kažu iz Narodne banke i navode da su oni dostavili ponude u iznosu preko 3,2 milijarde dolara, odnosno dva i po puta više od obima prodaje.

„Nakon emisije dolarske evroobveznice Republika Srbija je, vrlo odgovorno, upotrebom instrumenata za zaštitu od valutnog rizika (valutnog svopa), obaveze u američkim dolarima prebacila (svopovala) u evre, čime će ostvariti uštedu u troškovima kamata, s obzirom na to da je postignuta kuponska stopa u evrima od 4,66%“, ističu u saopštenju.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je ovim povodom da su, uzimajući u obzir globalne geopolitičke okolnosti, navedene transakcije „od ogromnog značaja i predstavljaju još jednu potvrdu da međunarodni ulagači našu zemlju prepoznaju kao sigurnu investicionu destinaciju, bez obzira na globalne sistemske rizike koji se prelivaju iz eksternog okruženja“

SAZNAJTE VIŠE:

JOŠ JEDNA SRPKINJA JE ŠAMPIONKA AMERIKE! Jelena Šarac osvojila NCAA titulu u vaterpolu sa svojim univerzitetom!

Za šta će se koristiti novac?

Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da će prva tranša obveznica, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25% biti iskorišćena za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine.

Druga tranša, u iznosu od 900 miliona evra, sa dospećem 2038. godine i kuponskom stopom od 4,875% predstavlja, kako je naveo, još jednu u nizu „zelenih“ obveznica Srbije.

„Sredstva prikupljena ovom emisijom koristiće se isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, za nabavku vozova, projekat beogradskog metroa i drugo“, najavio je Mali.

Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije „Srbija 2030“, istakao je prvi potpredsednik Vlade.

Kada je reč o poslednjoj tranši u iznosu od 1,25 milijarde dolara, ona dospeva 2036. godine.

„Prateći politiku aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija je danas realizovalo operaciju finansijskog hedžinga čime je dolarsku kuponsku stopu zamenilo kuponskom stopom u evrima od 4,66%“, naveo je Mali.

“Prevremenim otkupom obveznica koje dospevaju 2027. godine aktivno upravljamo javnim dugom i dodatno jačamo stabilnost javnih finansija. Osim toga, ne stajemo sa projektima za razvoj zemlje jer oni donose još novih radnih mesta, i dalji rast BDP-a. Posebno smo posvećeni ulaganjima u ʹzeleneʹ projekte koji podstiču održivi i inkluzivni ekonomski rast”, zaključio je Mali.

Visina javnog duga

Emisija je, kako je istakao, u skladu sa planiranom dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, a takođe i u skladu sa projekcijom javnog duga, koja za kraj ove godine iznosi 44,5 %.

„Naša projekcija će biti ispoštovana. Striktno vodimo računa o nivou javnog duga jer nam je stabilnost javnih finansija neophodna u aktuelnim svetskim krizama. Naš javni dug je na kraju februara iznosio 41,5% BDP-a, što je duplo manje u odnosu na javni dug evrozone koji se kreće na nivou od oko 89%”, istakao je Mali u saopštenju.