Tog 15. februara 1804. godine, pre tačno 220 godina, ponosni i hrabri ustanici predvođeni Karađorđem, ogorčeni janičarskim terorom u Beogradskom pašaluku, započeli su pobunu protiv osmanlijskih dahija, a ovaj događaj istorija beleži kao početak srpske revolucije, to jest početak borbe za oslobođenje i rađanje srpske moderne države!
Upravo ova nezaustavljiva potreba srpskog naroda za slobodom, boljim životom i identitetom je tema umetničke izložbe “Borba za srpsku državnost i slobodu srpskog naroda”, koju su organizovali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo odbrane u Galeriji Doma vojske Srbije u Beogradu, povodom 220 godina od Prvog srpskog ustanka, a koja je izloženim delima – slikama Nebojše Đuranovića i vajarskim modelima Zorana Ivanovića – na umetnički uobličen način prikazala svu borbenost i hrabrost srpskog naroda u nameri da sačuva svoju državu i slobodarski plamen.
Vatrena borbenost
Slika Nebojše Đuranovića “Prvi srpski ustanak” na vrlo realističan način upravo dočarava tu vatru kod Srba, prepoznatljivu kroz vekove, pa i dan-danas…
-Slika simboliše taj trenutak, to jutro, kad je Marićević (Teodosije, prim. aut.), kako bi zavarao Turke, pozvao sve viđenije srpske glave navodno na svadbu svoje ćerke – jer Srbi tada nisu imali prava da se okupljaju u većem broju, i kada je narod doneo konačnu odluku da se digne i pobuni. Karađorđe je izabran za vožda, narod je bio odlučan da se izbori za slobodu, iako su bili nenaoružani, maltene goloruki. Pobunjenici su krenuli peške kroz Srbiju i tako je krenula jedna velika revolucija, koja se, eto, desila tek nekoliko decenija posle francuske – priča Đuranović.
Despot Stefan osnovao prvu stajaću vojsku
Despot Stefan Lazarević je takođe bio istaknuta ličnost u istoriji Srbije, a on je, kako kaže slikar Nebojša Đuranović, i formirao jednu od prvih stajaćih vojski u Evropi. Ta vojska prikazana je i u njegovom spektakularnom delu “Despot Stefan pod bedemima Beograda”.
-Na slici je predstavljena istočna kapija Beograda s pogledom na Dunav i Despotov gornji grad. Tu je i Nebojša kula, koja je kasnije srušena, pa se danas na tom mestu nalazi Meštrovićev Pobednik. Srbija je u tom periodu doživela malu renesansu. Ojačala je vojno, finansijski i kulturno. Despot je obnovio prestonicu i napravio ogroman grad, koji je bio na nivou svih prestonica. Ekonomija je napredovala, imali smo jaku i moćnu državu, a napravljena je i stajaća vojska, jedna od prvih. Za razliku od vojnika angažovanih od feudalaca, ova vojska je bila stalna sila koja je mogla da odoli raznim pritiscima – kaže on.
Inače, posetioci izložbe moći će da vide impresivnu reprodukciju ove slike, a original se nalazi u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.
Slična slika je nedavno, u manjem formatu, bila izložena u Bugarskoj na velikoj internacionalnoj izložbi, gde je i nagrađena. Otkupljena je, ali su, uvažavajući njen značaj i lepotu, srpska ministarstva kulture i odbrane zatažila od Đuranovića da uradi veću predstavu.
Međutim, kako kaže ovaj slikar, borba za srpsku državnost i slobodu srpskog naroda predstavlja kontinuitet i pokriva čitavu jednu epohu – praktično od 13. do 20. veka, tako da se pored same tematike Prvog srpskog ustanka na izložbi nalaze i brojne druge teme i ličnosti bitne za razvoj srpske države – od predstave juriša srpske konjice u Boju na Kosovu, Stefana Lazarevića koji osvaja turnir u Ugarskoj, do slika Kraljevića Marka i impresivnog dela “Krunisanje Stefana Prvovenčanog”.
Uspon državnosti
-Sveti Sava je krunisao Stefana Prvovenčanog u Žiči i ova slika bi trebalo da dočara početak tog uspona srpske srednjovekovne države, koji će se ponajviše ogledati u vladavini cara Dušana. Inače, slika se originalno nalazi u Predsedništvu Srbije na Andrićevom vencu i kad strani državnici dolaze u posetu, oni prolaze pored ovog dela – kaže Đuranović i dodaje da ova izložba ima značaj jer je nakon Drugog svetskog rata prekinut kontinuitet kulture sećanja, koji se tek poslednjih godina ponovo uspostavlja.
Na ovoj izložbi mogu se videti i spektakularna dela vajara Zorana Ivanovića – od neverovatno izražajnog portreta Karađorđa, despota Stefana Lazarevića i kralja Petra, pa sve do modela spomenika kralju Aleksandru I Karađorđeviću, čiji se original realizuje za grad Sombor.
Ivanović kaže da je značajan deo njegove umetničke prakse upravo memorijalna, monumentalna skulptura, posvećena značajnim istorijskim ličnostima.
-Mi smo našom ukupnom istorijom, a svakako Prvim srpskim ustankom, to jest revolucijom od pre 220 godina, još jednom potvrdili da smo istorijski narod. Iskustvo, pa čak i intuicija mi govori da postoji deo naše istorije koji tek treba da se otkrije, deo koji još uvijek nije dovoljno osvetljen, i to ne samo srednjovekovne Srbije već i iz prethodnog perioda. Upravo to i treba da bude imperativ – osvetljavanje istorijskih događaja, događaja u kojima smo se kao narod oblikovali i formirali. Ti istorijski događaji svakako mogu da predstavljaju i putokaz za našu perspektivu – kaže on i dodaje da mu je drago što poslednjih godina u Srbiji postoji veća svest za bavljenjem srpskim identitetom, duhovnošću i kulturom.
POVEZANE TEME:
Izvor: Kurir
Foto: Kurir
