INTERVJU, BIVŠI MINISTAR RADE BASTA: „Studenti su pobedili jer je narodu dosta straha i pritisaka, Vučić se neće oporaviti od ovoga!“

Rade Basta svojevremeno je zagovarao i zalagao se za to da Srbija sa SAD i EU izgradi nuklearnu elektranu. A onda je, posle kratkog poslaničkog staža, postao ministar privrede u trećoj vladi Ane Brnabić (od 2022. do 2023.) i to kao član Jedinstvene Srbije (JS).

Iz stranke i vlade biva izbačen godinu dana kasnije, na predlog šefa partije Dragana Markovića Palme i lidera SPS Ivice Dačića, a zbog toga što se zalagao za uvođenje sankcija Rusiji. Pre toga, pružio je podršku masovnim protestima koji su počeli u maju 2023. godine. Ubrzo nakon toga osnovao je pokret „Evropski put“ i danas živi na relaciji Vašington – Beograd.

Bivši ministar privrede Srbije za Serbian Times govori o studentskoj pobedi, svom sukobu sa vlašću, ruskom uticaju, energetici i budućnosti Srbije u Evropi.

Gospodine Basta, pre tri godine upozoravali ste Nemačku da pogrešno procenjuje situaciju na Balkanu. Studenti su sada pobedili na izborima. Da li ste očekivali ovakav ishod?

-Verovao sam da će doći trenutak kada građani više neće prihvatati politiku straha, pritisaka i kontrole institucija. Studenti su pokazali da Srbija ima snagu da traži promenu. Njihova pobeda predstavlja ozbiljan poraz političkog modela koji je Aleksandar Vučić godinama gradio. Sada je najvažnije da se izborni rezultat pretvori u stvarne promene institucija i života građana.

Da li smatrate da je Vučić definitivno izgubio, poluge vlasti su još uvek u njegovim rukama, veći deo medija, kapitala, tajkuna, službe?

-Politički, ovo je jasan poraz njegove politike, odf koga se sigurno neće oporaviti. Nijedna vlast ne može beskonačno da ignoriše nezadovoljstvo građana. Međutim, pobeda na izborima i promena sistema nisu isto. Pravi test tek dolazi: da li će institucije postati nezavisne, da li će ugovori biti transparentni i da li će zakon važiti jednako za sve.

KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Vaša svetosti, „cvetnaja revolucija“ je pobedila, vreme Vam je za manastir…

Vi ste bili ministar u toj vlasti. Zašto bi građani danas trebalo da vam veruju?

-Ne tražim od građana da zaborave gde sam bio i šta sam radio. Bio sam ministar privrede i pre toga rukovodilac u energetskom sektoru. Moj politički put treba procenjivati na osnovu konkretnih odluka i javnih izjava. Kada sam se javno založio za sankcije Rusiji, iako to nije bila politika Vlade, znao sam da će postojati političke posledice. Nisam želeo da ćutim samo zato što je ćutanje bilo lakše. Govorio sam tada isto ono što govorim sada.

U decembru 2023. upozoravali ste da Moskva ima prevelik uticaj na Srbiju. Da li ste do danas promenili taj stav? Putin je podržao Vučića, a ovaj je ipak izgubio izbore…

-Ne, nisam promenio stav. Kremlj je imao i dalje ima veliki uticaj na sve strukture vlasti i moći. Građani su glasali protiv toga, pa očekujem da se taj uticaj vremenom smanji. Srbija mora samostalno da odlučuje o svojoj budućnosti. Energetska zavisnost ne sme da postane politička zavisnost. Potrebni su nam raznovrsni izvori energije, transparentni ugovori, pouzdani partneri i institucije koje štite nacionalne interese. Sve to bi Srbija trebala da stekne na njenom evropskom putu, za koj smatram da je jedini pravi.

Šta konkretno zagovarate u energetici?

-Kao direktor „Beogradskih elektrana“ zalagao sam se za efikasnije korišćenje energije, smanjenje gubitaka u sistemu grejanja i racionalnije upravljanje resursima. Govorio sam i o dugoročnoj energetskoj bezbednosti Srbije. Još 2021. javno sam se zalagao za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i za saradnju sa američkim i evropskim partnerima. Predlagao sam da Srbija počne ozbiljno da planira nuklearnu energetiku, obrazuje stručnjake i razmotri i velike i modularne reaktore. To nije projekat koji se realizuje preko noći, već strateška odluka za naredne decenije.

Dakle, Vaša promena u energetskom sektoru Srbije odnosila bi se na upotrebu nuklearne energije?

-Da, ali svakako ne samo na to. Tražio bih potpunu transparentnost velikih energetskih ugovora, nezavisnu stručnu procenu investicija, merljive ciljeve energetske efikasnosti i dugoročnu strategiju koja ne zavisi od jednog političara ili jednog spoljnog partnera, ma kako se on zvao i ma kako veliki bio. Srbija mora da zna koliko je energija košta, ko zarađuje na ugovorima i kakve obaveze ostaju budućim generacijama.

„SADA ĆETE ČUTI KAKO SU PROTESTI U JEDNOJ ZEMLJI USPELI DA POBEDE“: Srpska studentkinja održala govor zbog kojeg je ceo Evropski kongres ustao i aplaudirao! (VIDEO)

Nekada ste oštro kritikovali Berlin i Brisel. Šta im poručujete danas?

-Stabilnost nije isto što i odsustvo protesta. Stabilnost znači da građani imaju poverenje u institucije, da su izbori pošteni i da vlast može da bude smenjena. Ako Evropa govori o demokratiji, onda mora da podrži iste standarde i na Zapadnom Balkanu. Ne može demokratija da bude važna samo kada odgovara geopolitičkim interesima.

Da li Srbija treba ubrzano da uđe u Evropsku uniju?

-Srbija treba da dobije jasnu i kredibilnu evropsku perspektivu, uz konkretne obaveze u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i usklađivanja sa evropskim pravilima. Članstvo ne može biti samo politički slogan. Ono mora da donese institucije koje funkcionišu i bolji život građana.

Da li ste se obradovali pobedi studenata?

-Iskreno, podržao sam studente iz sveg glasa. Ali njihovu pobedu ne prisvajam, što vidim da već mnogi čine. To je njihova borba, njihov rad i njihova odgovornost prema građanima. Mogu da govorim o svom iskustvu u državnim institucijama, o odlukama koje sam donosio i o političkim pritiscima koje sam, prema sopstvenom iskustvu, doživljavao. Ne tražim od studenata da mi daju politički legitimitet. Oni sami odlučuju ko ih predstavlja.

Ranije ste govorili da ste bili izloženi pretnjama i da ste dve godine proveli van Srbije. Zašto se vraćate u politički život?

-Zato što ne želim da prihvatim da je jedini izbor za čoveka koji se ne slaže sa vlašću da ćuti ili napusti zemlju. O svojim iskustvima spreman sam da govorim javno i da ih potkrepim dokumentacijom gde god je to moguće. Povratak za mene znači da želim da učestvujem u raspravi o budućnosti Srbije, ali bez lažnih obećanja i bez prisvajanja tuđe borbe.

Šta bi trebalo da bude prvi zadatak nove političke većine Studentske liste?

-Svakako ne osveta i ne zamena jedne partijske kontrole drugom. Prvi zadaci moraju biti nezavisne institucije, transparentni javni ugovori, slobodni mediji, profesionalna policija i pravosuđe, kao i ozbiljna politika za domaću privredu. Svaka sumnja na korupciju mora da se ispita u zakonitom postupku, bez obzira na to ko je umešan.

Šta je suštinska promena koju Srbija mora prvu da sprovede?

-Srbija ne pripada jednom čoveku, jednoj stranci niti jednoj velikoj sili. Pripada svojim građanima. Studenti su pokazali da građani mogu da pokrenu promenu. Sada je odgovornost svih političkih aktera da tu promenu pretvore u sistem u kojem niko više neće morati da rizikuje svoju budućnost da bi tražio pravdu, slobodu i odgovornost vlasti.

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva