Connect with us

Biznis

MAČ SA DVE OŠTRICE: Ova zemlja je uvela Bitkojn kao zvaničnu valutu, a evo šta su rezultati!

Published

on

Uspeh kriptovaluta, posebno Bitkojna, ne može se zanemariti. Pre nekoliko godina radilo se tek o zanimljivom novitetu digitalnog doba, za koji je malo ko verovao da će ostvariti nešto značajno. Malo ko je ozbiljno shvatao mogućnosti koje kriptovalute pružaju i način na koji bi mogle promeniti svet.

Ipak, davno je prošlo vreme kada su kriptovalute predstavljale marginalnu inovaciju kojom se bave čudaci. Danas su postale sastavni deo finansijskih tržišta i prihvatili su ih veliki investitori kao deo svog portfelja i investicija. Analize poslednjih godina pokazuju da su postale dovoljno povezane sa finansijskim tržištima da je njihova vrednost donekle u korelaciji sa ostalim finansijskim investicijama.

Ironija je u tome što je kriptovalute trebalo da budu sasvim odvojene od uticaja države i centralnih banaka, u smislu da ih ne mogu kontrolisati, a ipak je u poslednje vreme sve očitije da cena Bitkojna i ostalih kriptovaluta jako varira upravo s obzirom na to šta rade centralne banke, naročito američki FED.

Trenutno su kriptovalute u dubokom minusu i izgubile su veliki deo vrednosti, nakon podizanja referentnih kamatnih stopa od strane FED-a i centralne banke Ujedinjenog Kraljevstva (BOE) i najava da će do kraja godine biti još takvih povećanja. Time je očito da je nastala situacija da kriptovalute snažno reaguju na akcije centralnih banaka država, što je suprotno od njihove prvobitne ideje o novcu koji je nezavisan od države.

Salvador, mala država u Centralnoj Americi, legalizovao je Bitkojn kao sredstvo plaćanja i pokušao he da ga promoviše kao nacionalnu valutu. Eksperiment ne ide baš najbolje.

Kriptovalute postale opšteprihvaćene

Inicijalna ideja kriptovaluta bila je da se stvori novac koji će biti odvojen od glavnih finansijskih igrača, državnih regulacija, centralnih banaka i ostale stare finansijske infrastrukture. Kriptovalute su obećavale slobodu i anonimnost.

Naravno, tu slobodu i anonimnost su među prvima primetili oni koji žele biti anonimni, naročito trgovci ilegalnom robom i uslugama i ostatak kriminalnog podzemlja, koje ima najviše interesa od toga da njihove finansijske transakcije ostanu skrivene. To ipak ne znači da je to glavna uloga kriptovaluta i glavni način njihovog korišćenja.

Ali korišćenje bitcoina i ostalih kriptovaluta privuklo je i pažnju policija, kako nacionalnih tako i internacionalnih. Ta pažnja je upravo ono što su kreatori kriptovaluta želeli izbeći.

Ubrzo su i centralne banke država primetile da bi zbog kriptovaluta mogle da izgube kontrolu nad finansijskim sistemima država. Pokrenute su mnoge zabrane, pretnje, ograničenja i progoni kriptokorisnika. Ali su te iste centralne banke država uvidele da postoji ogroman potencijal u iskorišćavanju tehnologija kojima se služe kriptovalute, blokčejnom.

Trenutno većina država u svetu razmišlja o stvaranju nacionalne digitalne valute ili je već razvija. To, svakako, nije ista stvar kao kriptovalute, ali su upravo one delovale disruptivno na finansijske sisteme i naterale države da implementiraju tehnologiju koju je popularizovao Bitkojn.

Danas se kriptovalute nalaze u dilemi: ili će prihvatiti državne i međudržavne regulacije i time postati legalno sredstvo plaćanja ili će biti u stalnom begu od tih regulacija i večno ostati u ilegali, ranjive i proganjane.

Salvador – pionir u upotrebi Bitkojna kao legalne valute

Jedna država je čak prihvatila Bitkojn kao službenu nacionalnu valutu i oko nje je počela da gradi nacionalnu finansijsku infrastrukturu. Radi se o Salvadoru, siromašnoj državi Centralne Amerike, državi koja nije ni imala nacionalnu valutu, nego je koristila dolar.

Bitkojn je u Salvador uveo predsednik Najib Bukele, na prilično svojevoljan način i bez parlamentarne rasprave, konsultacija sa sindikatima ili poslovnim krugovima. Tipični diktatorski način, reklo bi se. Ipak, Bukele ionako na Twitteru sam sebe naziva “najkul diktatorom na svetu”.

Zatim je potrošio 180 miliona dolara da bi po državi rasporedio bankomate koji prihvataju Bitkojn i uveo tzv. e-wallet, odnosno digitalni novčanik u kojem se čuvaju Bitkojn i ostale kriptovalute. Svaki digitalni novčanik je sadržao 30 dolara vrednosti Bitkojna i mogao ga je dobiti svaki građanin Salvadora.

Većina stanovnika je stvarno i preuzela svoj digitalni novčanik, ali prema dostupnim informacijama, brojni su odmah zamenili Bitkojne za dolare na bankomatima koje je postavio Bukele da bi proširio upotrebu kriptovalute kao legalnog sredstva plaćanja u Salvadoru.

Država tradicionalno ima velikih problema s kriminalom, koji je radikalno smanjen dolaskom Bukelea na vlast. Ipak, svejedno su kriminalci iskoristili digitalni novčanik za izvođenje raznih prevara, što sudovi još nisu počeli da procesuiraju.

Salvador je na ruti krijumčara droge iz Južne Amerike u SAD pa su korupcija i kriminal svakodnevna pojava. Većina građana radi na crno. Takva situacija je ustvari plodna za uvođenje Bitkojna jer i krijumčari droge i radnici na crno imaju koristi od anonimnosti koju nudi.

Ali prihvatanje Bitkojna teče jako sporo. I trgovci i kupci preferiraju stari dolar umesto Bitkojna, To je prilično veliki udarac na ideju kriptovaluta kao novca koji se može koristiti ravnopravno sa tradicionalnim novcem za čiju vrednost garantuju države, tj. centralne banke.

Bitkojn ipak loš kao novac

Svaki novac mora ispunjavati određene funkcije da bi bio “dobar” novac, a tri su glavne: sredstvo plaćanja i razmene, skladište vrednosti i sredstvo odloženog plaćanja, tj. da se njim može prebacivati vrednost iz jednog razdoblja u drugo (npr. kreditiranje). Kriptovalute ispunjavaju te glavne funkcije novca, ali jako loše.

Tačnije, glavni problem sa Bitkojnim i ostalim kriptovalutama je što im vrednost jako varira u kratkom periodu. Stabilna vrednost novca je od ključne važnosti za njegovo normalno korišćenje. Bitkojn i kriptovalute zbog volatilnosti cene možda jesu dugoročno dobra investicija, ali to ne znači puno u situaciji kada za svega par meseci mogu izgubiti petinu ili četvrtinu vrednosti. Zbog toga je kriptovalute tačnije zvati kriptoinvesticijama.

Volatilnost vrednosti kriptovaluta stvara mnoge operativne probleme u smislu njihovog korišćenja kao valute. Kako odrediti cenu nekog proizvoda u Bitkojnima ako postoji mogućnost da se smanji vrednost za koju smo prodali taj proizvod? Svaki pad Bitkojna nakon na primer prodaje nekog proizvoda za 0.25 Bitkojna ustvari znači da smo mi kao prodavci zaradili manje od prodaje nego onog trenutka kada smo ga prodali.

Onaj ko prodaje proizvod može ga jednog dana naplatiti 0.25 Bitkojnai, kada ide tim istim Bitkojnom plaćati poslovne troškove za nekoliko tjedana, shvatiti da mu je vrednost pala te da 0.25 taj dan vedi manje nego onog dana kada je dobio te Bitkojne u zamenu za proizvod koji je prodao.

Možda čak na kraju bude u minusu. To nije baš podsticajno za poslovanje i korišćenje Bitkojna kao platežnog sredstva.

Još je veći problem po pitanju skladišta vrednosti. Zašto štedeti u bitcoinima ako postoji prilično velika mogućnost da će zbog pada vrednosti biti praktično izbrisan veliki deo štednje. Zasigurno je neko voljan da prihvati taj rizik i danas sigurno mnogi štede u kriptovalutama, ali većina ljudi štedi upravo zbog sigurnosti i ne žele prihvatiti toliko veliki rizik.

To je, uostalom, problem s inflacijom, što obezvređuje štednju. Legitimno je tvrditi da dugoročno štednja Bitkojna nije nesigurna jer će mu vrednost rasti, ali tu se ne radi toliko o štednji koliko o investiciji. Neki ljudi jednostavno žele štedeti bez rizika od velikog pada vrednosti te štednje, što s Bitkojnom još nije slučaj. Kriptovalute se čak smatraju jako rizičnom investicijom.

Upravo zbog toga što se tehnički kriptovalute više ponašaju kao imovina a ne novac, pa je tačniji naziv kriptoimovina, njihova vrednost snažno reaguje na podizanja referentnih kamatnih stopa centralnih banaka. Naime, nakon povećavanja referentnih kamatnih stopa investitori se najviše povlače iz jako rizične imovine, kao što su Bitkojn i ostale kriptovalute.

Kreditiranje pomoću Bitkojna je problematično iz istog razloga. Koliku kamatu odrediti na kredit u Bitkojnima ako je njegova vrednost nesigurna? Otplata kredita u Bitkojnima tako jedan mesec može imati jako niske rate, a drugi jako visoke te je planiranje roka otplate izuzetno teško. Rate takvih kredita bi trebalo da se prilagode na mesečnoj bazi ili na njih naplaćivati velike kamate da bi se kreditor osigurao od fluktuacija u vrednosti.

Bitkojn može vršiti funkcije novca, ali to radi jako loše. Radi se primarno o investiciji i većina njegovih korisnika ga zbog toga i koristi. Zbog toga je ispravniji naziv kriptoimovina.

Salvador ne odustaje od eksperimenta

Salvador upravo dobiva jako skupu lekciju iz teorije novca. Ne postoji nikakva prepreka da se Bitkojn koristi kao sredstvo razmene i da se njime trguje, ali je jako loša ideja da se na njemu temelji financsijski sistem države. Salvador je već izgubio ogroman novac u poslednjem padu cene Bitkojna, ali to je predsednik iskoristio za kupovinu još Bitkojna i čudio se zbog čega ga neki prodaju toliko jeftino.

Tokom najnovijeg pada cene Bitkojna, Bukele je na Tviteru objavio kako je Salvador kupio 500 Bitkojna po ceni od 30.744 dolara po Bitkojnu. To je ukupno 15.37 miliona dolara, što nije mali novac za tako malu i siromašnu državu.

Predsednik Bukele ipak ne odustaje od svog eksperimenta. Čak povećava uloge i najavljuje izdavanje državne obveznice u Bitkojnima, u vrednosti od 500 milona dolara. Da apsurd bude veći, planira sa pola sredstava prikupljenih Bitkojn obveznicom da kupi još Bitkojna, a ostalu polovinu da uloži u Bitkojn Siti, grad koji će biti oslobođen poreza i u kojem će se moći da se rudari Bitkojn koristeći električnu energiju dobijenu iz jednog ugašenog vulkana.

Ipak, bitcoin je iznenadio već puno puta pa možda i eksperiment u Salvadoru pokaže kako je to odličan novac i da se njime mogu voditi državne finansije. Dosadašnji dokazi pokazuju suprotno, ali možda se upornost ipak isplati.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Index.hr
Foto: Pexels

Advertisement