Connect with us

intervju

LUKI SA ZLATIBORA ŽIVOT SE PROMENIO ZA GODINU DANA: Štale pune, fakultet mu dobro ide, a umalo i da se bogato oženi u Austriji

Published

on

Priča o mladom Luki Crepuljareviću sa Zlatibora koji se iz modernog centra preselio na dedovinu u selo Semegnjevo obišla je Srbiju. Ovaj mladić oduševio je mnoge upravo zbog želje da nastavi tradiciju i što se ne libi teškog posla, stoke, štale i poljoprivrede.

Godinu dana kasnije on je uspešan brucoš, sa položenim svim kolokvijumima i nekoliko položenih ispita. Nakon što je za njega čula čitava Srbija, ali i ljudi u inostranstvu, Luki se život promenio iz korena. Njegovo imanje sada je još lepše, stočni fond bogatiji a kuća sređenija.

„Ljudi su dolazili da obiđu moje selo, da vide tu lepotu. Porazgovaraju sa mnom. Drago mi je što sam to njihovo pozitivno mišljenje potvrdio, jer svi su obećali da će doći ponovo. Najinteresantnija ponuda definitivno je stigla iz Austrije od jednog čoveka koji je onako malo kroz šalu, ali malo i kroz zbilju predložio da me „uda“ za kćerku, jer kako je rekao takvog zeta je oduvek priželjkivao. Da sam se odlučio za to imao bih sve obezbeđeno i posao i kuću i primanja, ali naravno odbio sam“, priča kroz široki osmeh mladi Luka.

ČUVA IMANJE, A NE ZAPOSTAVLJA NI FAKULTET: Luka sa svojim ljubimicama

Ne želi odustati od poljoprivrede, sada ima i kravu i tele, a uskoro planira da započne i domaću proizvodnju sira. Od obrazovanja takođe ne odustaje, vredno uči kako bi na vreme završio fakultet, a kasnije za ovog vrednog momka samo je nebo granica.

“Bilo je onih koji me ne razumeju, ali mnogo više onih koji podržavaju moju odluku da kao mlad čovek ostanem na selu i nastavim se baviti poljoprivredom. Sada sam obogatio moj stočni fond. Srećan sam čovek jer radim ono što volim i živim u svom selu. Taj mir niko i ništa ne može da nadomesti”, rekao je Luka za RINU i dodaje da je on najbolji primer kako i omladina može da opstane i napreduje u ruralnim sredinama.

„Imam sve društevne mreže, provodim vreme sa vršnjacima družimo se i posećujemo. To što živim u selu i bavim poljoprivredom nikako ne znači da sam pećinski čovek. Putevi su asfaltirani i čak po velikom snegu i minusu potpuno prohodni. Za pola sata sam u centru Zlatibora“, kaže Luka.

Najveću podršku mu i dalje pružaju majka i sestra, koje se nisu protivile njegovoj volji da svoje vreme i energiju uloži u rad na porodičnom imanju. Prvobitno mu je majka spremala hranu da nosi sa sobom, ali i tada je Luka pokazao da sve može sam.

“Volim da pojedem, ali volim i da spremim. Nisam hteo mamu da opterećujem da mi stalno kuva i sprema u torbe. Već sam naučio da kuvam, domaća pita sa ručno sukanim korama mi je specijalitet. Ali, znam da napravim i rakiju, džem od naših domaćih šljiv”, priča kroz osmeh.

DOMAĆINSTVO NE SME DA SE UGASI: “Nema veće sreće nego kada zapalite slavsku sveću ispod slika predaka”

Sebe za deset godina vidi kao mladog čoveka koji je završio fakultet, oženjenog i sa decom i još jednom naglašava da nije nikakav vuk samotnjak i da želi zdravu i srećnu porodicu.

“Možemo da živimo i na Zlatiboru, ako poslovi to budu od nas zahtevali, ali domaćinstvo u Semegnjevu ne sme da se ugasi. Ovde sam preneo i slavu da slavimo, nema veće miline oko srca kad zapalite slavsku sveću ispod slika svojih predaka”, poručio je mladi Luka Crepuljarević koji je dokaz da savremene tehnologije i “tik tok čelendzi” ponekad i gube bitku pred tradicijom i starim porodičnim vrednostima.

Tekst&Foto: RINA

Advertisement