Jedno je sigurno…Jedini ko je bio iznenađen Bajdenovim povlačenjem iz predizborne trke samo tri i po meseca pred predsedničke izbore bio je – Džo Bajden.
Svi ostali, tu prvenstveno mislim na “kumove” Demokratske stranke, znali su šta se iza brda valja i dobro se organizovali kako bi uz što manje medijske buke pedalirali senilnog dekicu koji je njihovom voljom, takav kakav jeste, godinama obavljao(?) dužnost predsednika najmoćnije zemlje na planeti.
Kako bi, drugačije, samo nekoliko sati nakon što je Bajden na društvenim mrežama objavio da se povlači iz kampanje i nominuje svoju potpredsednicu, na televizijama, društvenim mrežama, u mejlovima, na YouTubu, bukvalno svuda, uključujući i frižider…počela da iskače Kamala Heris sa već unapred pripremljenim video spotovima, govorima, posterima…
Za takav poslić potrebno je, naravno, malo više vremena, pa su tako i pripreme za ovaj demokratski salto mortale počele najmanje osam dana ranije, tačnije odmah nakon neuspelog atentata na Trampa, kada je postalo jasno da ne postoji ni promil šanse da se izlapelog Džoa, ni uz pomoć trikova i crne magije, zadrži u Beloj Kući.
Uključio se crveni alarm u nekom zamračenom kabinetu neke još mračnije zgradurine na Wall streetu, ekipica se skupila u sitne sate i – skovala pakleni plan.
Po prvoj tački tog plana, čiča Džou je sastavljen oproštajni govor u kome se, pod ucenom ko zna kojom (prvi na listi je nestašni sin Hanter, kome preti mašala robija) povlači iz trke i predlaže za naslednicu svog running mate-a, koja je u četiri godine mandata ostala upamćena po biserima koje je sejala gde god bi se, mučenica, pojavila, skandaloznom krahu u pokušaju da zaustavi ilegalne emigrante u prelasku južne granice SAD, i, što su svi već pomalo zaboravili – po izjavi posle koje je Putin digao vojsku i izvršio invaziju na Ukrajinu!
Za one koji to ne pamte, podsećanje da se Kamala Heris 20.februara 2022.godine pojavila na NATO Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, gde je, na pitanje novinara, poručila da će SAD pojačati sankcije prema Rusiji, povećati vojnu pomoć Ukrajini, i ono što je najviše odjeknulo, sve do zidina Kremlja – da je NATO SPREMAN DA PRIMI UKRAJINU U SVOJE ČLANSTVO, KAO I DA UKRAJINA APSOLUTNO IMA PRAVO DA GA TRAŽI.
Četiri dana kasnije, 24.februara, Putin je na ove Kamaline reči odgovorio tako što je iz više pravaca, uključujući i Belorusiju, napao Ukrajinu sa preko 200.000 komandosa.
Koliko je Kamala, inače dokazano nekompetentna po vojnim, geostrateškim, ali i mnogim drugim pitanjima, bila svesna onoga što je izgovorila sada nije ni bitno. Rezultate gledamo evo već treću godinu. Kakvi bi bili rezultati njene vladavine ako u novembru pobedi na izborima, to tek možemo da zamislimo.
A ko zna, možda Kamala i nije tako naivna kako izgleda? Svi, jelte, dobro znamo ko najviše profitira od rata u Ukrajini…
A taj neko sada ima ozbiljnu nameru da je, takvu kakva jeste, dovede u Belu kuću, o čemu svedoči i činjenica da je za samo 36 sati skupila čak 100 miliona dolara, uglavnom od velikih korporacija, plus holivudskih liberala predvođenim Džordžom Klunijem, koji su možda odigrali i najprljaviju ulogu u uklanjanju Bajdena, predsednika u koga su se prethodnih godina toliko zaklinjali.
Istina, Kamala će verovatno morati da vrati 91 milion $ koje je preuzela od Bajdena, što je trenutno veliki predmet sporenja između Trampove i Kamaline kampanje.
A Bajden, to matoro momče, kao da mu nije dosta blamaže, nastavlja da iz svog lapota, onog podruma u Delaveru gde se navodno leči od Covida, šalje bezumne poruke o tome kako je Tramp pretnja za naciju i demokratiju, crtajući tako ponovo metu na čelu čoveka koji je pre samo desetak dana, zahvaljujući upravo toj atmosferi linča koju su napravile demokrate, streljan pred više hiljada svedoka, dok su tajne službe hvatale zjale ne obazirući se na snajperistu koji im se švrćkao po perimetru.
Krv na Trampovom uvetu se nije ni skorila a kampanja mržnje je nastavljena, čekajući nekog novog naoružanog anonimusa željnog slave da se popne na krov i dovrši ono što je počeo onaj nesrećni balavac u Pensilvaniji.
I ono što do sada nisu dovršili mediji, Bajden i na posletku, Kamala.
A kad već pomenuh medije, ne mogu a da ne istaknem slučaj Vupi Goldberg, koja je imala psihotični nastup u emisiji The View, koji je bilo toliko mučno gledati i u kome je bukvalno pozvala na “džihad” protiv Trampa, preteći čak i potencijalnim Kamalinim protivkandidatima iz redova demokrata (Joe Manchin) da im ne pada na pamet da se kandiduju.
U nekim sredinama ovakve osobe se stavljaju pod ključi i lekarski nadzor, dok se u ovom slučaju terapija sprovodi javno, u gledanom TV programu. Jedino nije jasno kome će takva terapija pomoći, koga će izlečiti. Vupi sigurno neće.
Bili smo ovih dana svedoci još jedne javne TV terapije, a pacijent je bila ni manje ni više nego šefica američke Tajne službe, koja je na saslušanju u Kongresu odgovarala na pitanja u vezi atentata na Trampa.
I nije uspela da odgovori ni na jedno!
Verujem da su se Edgar Dž. Huver i Džordž Stariji Buš i drugi vrli bezbednjaci iz američke istorije prevrtali u grobu slušajući taj cirkus i sramotu tokom koje smo otkrili da gospođa Čitl, tako joj je ime, zapravo ne zna ništa o svom poslu. I onda se čovek zapita: Koliko onda znaju oni koji su je postavili na to mesto?
Bruka je bila tolika da je ona već sledećeg dana podnela ostavku, što joj je jedino i preostalo, ali biće zanimljivo videti da li će time izbeći i odgovornost za ono što se desilo, i da li će je neko, kad prođu ovi izbori, pozvati da malo konkretnije odgovori na neka pitanja, ovaj put pod pretnjom zatvora.
Jer, da se vratimo malo na atentat – cela ta priča oko njega i katastrofalne reakcije tajne službe toliko smrdi da podseća i vraća u daleku prošlost, novembar 1963.godine, u Dalas, Teksas. A svi znamo šta se tamo desilo.
S tim u vezi i jedno hipotetičko, logičko pitanje: Da li neko ko nije u stanju da vodi svoju predizbornu kampanju može da vodi državu? I to ne bilo koju, već najmoćniju na svetu, bastion demokratije…
Odgovor se nameće sam po sebi i tu izjave Kamale Haris o tome kako je Bajdenova predsednička zaostavština neuporediva u modernoj istoriji može samo da izazove sprdnju ili kiseli osmeh, ali ne i da uteši one koji žive u Americi i zaidsta brinu o njenom ugledu i bezbednosti.
Prošlu kolumnu sam završio jednim predviđanjem koje se obistinilo – Bajden više nije predsednički kandidat. Pa hajde da i ovu završimo jednom prognozom, bolje reći nagoveštajem…
Najmoćniji, najuticajniji i najbogatiji čovek u Demokratskoj stranci, bivši predsednik Barak Obama, za koga mnogi daju ruku u vatru da je u poslednje dsve godine bio predsednik Amerike iz senke, još uvek nije podržao kandidaturu Kamale Heris. I neće to učiniti sve do Demokratske konvencije koja će se odigrati na njegovom terenu, u Čikagu 19.avgusta, do kada potencijalni kandidati imaju pravo da se prijave i pokvare posao Kamali, koju Obama navodno ni malo ne gotivi…
Ne bih se zakleo da će Barak tek tako gledati kako mu otimaju Belu kuću, u kojoj se toliko odomaćio. A ne treba zaboraviti ni da u sopstvenoj kuhinji i spavaćoj sobi ima ubedljivo najjačeg potencijalnog kandidata, bar po istraživanju javnog mnenja, rođenu ženu po imenu Mišel.
Mislite o tome…
Piše: Antonije Kovačević Foto: Matt Kelley/AP
PROČITAJTE JOŠ:
KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Zašto živimo u Americi, zemlji koju toliko mrzimo?!