Connect with us

Amerika

KOLUMNA, IMA LI ČOVEKA U KAMIONU: Sloboda nema cenu, osim ako je 2 dolara po milji…

Published

on

Serbian Times Vam predstavlja prvu kamiondžijsku kolumnu autora Darka NikolSona, koju ćete ubuduće moći da pratite na našem portalu. Čitajte o razmišljanjima i dogodovštinama jednog našeg šofera na drumovima Amerike i Kanade. I uživajte u slobodi…

Pet do šest kvadratnih metara.

Tu kuvaš, jedeš, spavaš, radiš, odmaraš, slušaš muziku, vežbaš, čitaš. Pišeš. Neko taj prostor deli sa još jednim saborcem. Znači dva i po do tri kvadrata po čoveku. Gužva.

Šetnja nije svaki dan, nekad ima, nekad ne protegneš noge ceo dan. A nekad ne može ni da se prilegne. Uglavnom se sedi.

Kupanje takođe nije svakodnevnica. Pranje zuba i umivanje je često proces za koji moraš imati pripremljene zalihe vode. Muka. Obavljanje male nužde uglavnom dostupno u svakom momentu. Naglašavam – uglavnom. Velika nužda mora dobro da se isplanira.

Poseta nema, niste u vojsci. Mada, podseća na vojsku zato što postoji mogućnost tzv. “bračne posete” na određenim mestima, ali nije preporučljivo. Mislim, lako možete da pokvarite romantiku, raskinete veridbu ili se razvedete, ne daj Bože. If you know what I mean…

Dobar deo vremena se rizikuje, nekada život, uglavnom ”samo” zdravlje. Razne su posledice – gojaznost, bol u kolenima, bol u leđima, hemoroidi. Od navedenih četiri, zakačio sam čak tri, ali sam opet dobro prošao. Moglo je i gore…

Kada se sve ovako popiše prvo pitanje koje se nameće je: Gde to? Pa, nije pravilo, ali u ovom slučaju odgovor je: Amerika. Aha. Znači, Gvantanamo? A, ne to je na Kubi. Onda mora da je Sent Kventin? Nije. Hm. Sledeće pitanje. Ko to? Pa uglavnom Balkanci, Rusi, ex Sovjeti, Poljaci, Somalijci, Afroamerikanci, kauboji, a bogami i Indijanci. Nigde veze. A zašto? Pa zbog dolara. Je l sad jasnije?

A odgovor uvek isti: “Samo još malo… Evo još ovu godinu i izlazim. Da rešim par stvari i izlazim. Čim prođe zima, sigurno izlazim! Da mi istekne dozvola i – izlazim! (ako je ne produžim). Ma, samo da malo potraje ovaj dobar market i izlazim! Ili: Da prođe ovaj loš market, da me malo krene, da zaradim nešto, pa izlazim!

A kažu – sloboda nema cenu. Ima, bogami, i u početku je izražena u centama po milji, a kasnije u dolaru po milji. U početku ti je ograničava vlasnik tvoje ćelije, a kasnije sam sebe ograničiš. Sam sebe osudiš na tih par kvadrata i sve ostalo pobrojano što ide uz to. Sam sebi zabranjuješ šetnju, kupanje, zdrav obrok, toalet. Sam rizikuješ svoje zdravlje, sam biraš da voziš iako mozak mora da spava. Sam sebi kaznu na neodređeno preinačiš u smrtnu.

Sam svoj gazda, kažu neki? Možda. Ali gazda kog niko ne bi poželeo. Gazda koji zna da napravi pare, a kog onaj koji mu pravi iste (u ovom slučaju on sam) često pita – Dokle? Kad ističe kazna? Ima li skraćenja zbog dobrog vladanja? Može li da se preinači u kućni pritvor (nešto kao dispatch posao od kuće, iz Srbije, Bosne, Crne Gore, Makedonije)? Neće valjda biti doživotna?

A odgovor uvek isti: “Samo još malo. Evo još ovu godinu i izlazim. Da rešim par stvari i izlazim. Evo, čim prođe zima, ma sigurno izlazim! Čim istekne dozvola – izlazim! (ako je ne produžim). Samo da malo potraje ovaj dobar market i izlazim! Ili: Samo da prođe ovaj loš market, da se malo popravi, da zaradim nešto, pa izlazim!

E, pa, druže, tako se ne izlazi. Izlazi se kao onomad Klint u filmu “Bekstvo iz Alkatraza”, skokom sa stene u nepredvidive struje Pacifika. Ili kao Endi Dufrejn, kroz par stotina metara kanalizacije, ispod Šošenka. Pa, pravo na kišu da to spere. Pravo u neizvesnost, u neki svoj Zihuatanejo, gde te čeka pacifički vetar, pesak pod nogama i brod koji vodi u slobodu.

A sloboda nema cenu, ne slušaj šta ti gazda priča. Udarile mu pare u glavu.

Piše: Darko NikolSon Foto: Privatna arhiva

Continue Reading
Advertisement
1 Comment

1 Comment

  1. Boris

    July 5, 2019 at 7:39 am

    Well done kolega.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement