Ovog 31. avgusta navršiće se tačno četiri godine otkako je prodat Muzej “Sveti Sava” u Čikagu, poznatiji kao Srpska kuća. Prodala ga je Uprava Muzeja, na čelu sa predsednikom, Žikom Pavlovićem, po ceni od 1,7 miliona dolara, zvanično je objavljeno na nekoliko američkih sajtova za prodaju nekretnina.
Srpska kuća, koja je pod raznim imenima punih 68 godina bila jedina srpska kulturna institucija u Sjedinjenim Američkim Državama, prestala je da postoji, a do dana današnjeg ne zna se gde je završio novac od njene prodaje, kao ni gde se nalaze vredna umetnička dela i bogata biblioteka i arhiva Srpske kuće, sa bezbroj važnih dokumenata koji svedoče o postojanju i delovanje srpske zajednice na ovim prostorima u poslednja dva veka.
Na ova pitanja redakcije Serbian Times-a predsednik Uprave Muzeja Dr. Žika Pavlović je ostao nem i bez odgovora.
Prljavi tragovi novca vode do Uprave
Poslednje informacije koje su nam došle od Uprave Muzeja, koja je za kratko vreme raskrčmila ono što su generacije pre nje stvarale, stigle su nam još davne 2021.godine, u majskom broju lista „Balkan City Magazine“, čiji je glavni urednik jedan od članova Uprave, Goran Veselinović.
U tekstu koji je potpisan kao saopštenje Upravnog odbora Srpsko-američkog muzeja Sv. Sava objavljeno je da je 1,7 miliona dolara od prodaje Muzeja jednim delom (pola miliona dolara) utrošeno na “otplatu prispelog zajma“, a da je ostatak prebačen na račun novoosnovane Fondacije Dr. Slobodana Draškovića.
LAŽNA OBEĆANJA: Od najavljene Fondacije Dr Slobodana Draškovića nije bilo ništa
„Sredstva koja Fondacija dobije od Muzeja biće uložena u Vanguard investicionu organizaciju, na način da glavnica traje zauvek. Određeni deo godišnjeg prihoda će se redovno poklanjati pažljivo odabranim pojedincima i organizacijama u cilju očuvanja svesti o poreklu, jeziku i kulturi u srpskoj sredini ovde i drugde“, kaže se u saopštenju Uprave.
Međutim, iako je naša redakcija pokušavala, nije uspela da pronađe Fondaciju Dr. Slobodana Draškovića ni pod tim ni pod nekim sličnim imenom ni u jednom registru američkih kompanija i organizacija. A na pitanje da li je zaista i osnovana, te da li je i kome za ovih tri godine uplatila donaciju ili stipendiju, takođe nismo uspeli da dobijemo odgovor od Živojina Žike Pavlovića, koji nije odgovarao na naše pozive i poruke.
Zanimljivo je da Uprava Muzeja, čiji je rad ostao obeležen neuspesima i manipulativnim radnjama, između ostalih i davanjem pozajmica Muzeju sa zelenaškim kamatama od 10%, još uvek nije javnosti predočila, iako je Zakon na to obavezuje, nijedan dokument vezan za prodaju kuće, prethodno prispele kreditne obaveze, kao i to koliko je od sume dobijene prodajom isplaćeno predsedniku Uprave, pomenutom Žiki Pavloviću, na ime njegovih pozajmica Muzeju prethodnih godina.
Kako je sagrađena i uništena Srpska kuća
Podsećamo, zgradu u Beri ulici u centru Čikaga grupa srpskih oficira kupila je još 1952. godine. Srpski klub, kako je isprva nazvan, bio je poprište brojnih kulturnih dešavanja, koncerata, izložbi, književnih i poeskih večeri, a u njemu je začeto i prvo srpsko pozorišne u Americi – danas poznato kao Srpsko-američko pozorište “Mira Sremčević“, koje je u njemu odigralo brojne predstave.
Klub je u međuvremenu pretvoren u Muzej, da bi se smanjili troškovi, ali ni to nije bilo dovoljno da se spreči njegovo propadanje pod Upravom na čelu sa Pavlovićem.
U februaru 2016. Uprava je stavila katanac na Muzej, da bi u narednih četiri godine, ispostaviće se, samo vrebala povoljan trenutak kako da zgradu proda. U međuvremenu, članovi Uprave nisu u javnost izašli ni sa jednom idejom kako da posrnulu ustanovu vrate na noge, ali su se zato dosetili da bi mogli da daju pozajmice Muzeju pod zelenaškom kamatom.
Šta je Chicago Tribune pisao o srpskoj bruci
Srpska kuća, bolje reći Srpska bruka, dospela je i na strane najčitanijeg i najuglednijeg čikaškog dnevnog lista “Chicago Tribune”, koji u tekstu objavljenom 2. septembra piše:
“Donedavno, Srpsko-američki muzej Sveti Sava je bio vlasnik i upravljao zgradom, počev od 1952. Poslednjih godina grad je kažnjavao Muzej zbog primećenih nedostataka u zgradi, a umesto da se uhvati u koštac sa skupim popravkama, grupa je odlučila da proda zgradu. Uprava je zatvorila zgradu 2016. i Muzej je postao predmet dugogodišnje prepirke. Poslanik Tom Tunei podržao je napore da se Muzej uvrsti na Landmark listu (objekat od istorijskog značaja za grad), čemu se protivila Uprava. Grad je 2018. godine proglasio zgradu Landmark-om, što je onemogućilo čelnike da sruše ovu istorijski značajnu kuću. U to vreme čelnici muzeja rekli su da će taj potez biti finansijski udarac za kulturnu instituciju koja već trpi „velike poteškoće“.
Chicago Tribune je nadalje pisao o problemima kroz koje je prolazila Srpska kuća:
„Kompanija “Campbell Street Asset Management” namerava da adaptira zgradu i prenameni je u stanove. Ovo je zanimljivo imajući u vidu da je aktuelna Uprava Muzeja više puta istakla kako su nemoguće bilo kakve adaptacije na zgradi i kako ona mora da se sruši,” navodi se u tekstu najpoznatijeg čikaškog lista.
Renoviranje bila nemoguća misija za Upravu, ali ne i za novog vlasnika
Ovo je posebno zanimljivo imajući u vidu da je aktuelna Uprava Muzeja više puta istakla kako su nemoguće bilo kakve adaptacije na zgradi i kako ona mora da se sruši. Takođe, Uprava na čelu sa Žikom Pavlovićem je 2016. odbila ponudu nekoliko građevinskih kompanija iz Čikaga i okoline čiji su vlasnici Srbi, a koji su bili spremni da besplatno renoviraju celu zgradu i vrate je nameni.
Nakon saznanja da kompanija koja je kupila zgradu planira da je adaptira, postavlja se pitanje na osnovu čega je Uprava svojevremeno procenila da je renoviranje nemoguće, insistirajući prvo na rušenju, a kasnije na prodaji objekta, što se na kraju i desilo.
Ovo je samo još jedna u nizu problematičnih i najblaže rečeno sumnjivih odluka koje je donela Uprava, koja je, za one koji su možda zaboravili, dva puta obmanula predstavnike srpskih udruženja, Srpske pravoslavne crkve i mitropolita SPC Longina lično, da će podneti ostavke i predati zgradu Muzeja na upravljanje novoj Upravi koja bi naknadno bila izabrana, a poslednji put se to desilo u februaru 2021. godine.
Poznati arhitekta Frederik Vejnrajt Perkins dizajnirao je kuću sa devet spavaćih soba, koja je dobila ime po prvom vlasniku. Dvorac na tri sprata u američkom stilu “foursquare”, površine 11.403 kvadratnih metara, izgrađen je 1902. godine. Ima sedam punih kupatila, dva polukupatila, šest kamina, 12 metara visoke plafone, pozorište i podrum. Na imanju od 0,3 hektara takođe se nalazi i gostinska kuća.
PRVO DEVASTIRANA, A ONDA PRODATA: Ovako je izgledala Srpska kuća
Sve ovo gore nabrojano izgubila je srpska zajednica u Čikagu, prvo nemarom, a onda i krajnje sumnjivim radnjama Uprave, koja je prvo okupirala Muzej, izbacivši iz Uprave i Skupštine sve koji su bili protiv rušenja i prodaje, da bi na kraju budzašto prodala zadužbinu koju su nam u amanet ostavili naši preci, ponosni oficiri kraljevske vojske.
Neka u istoriju uđu i imena ljudi koji su to uradili: Živojin Žika Pavlović (predsednik Uprave), Goran Veselinović, Vuk Zečević, Miroslav Miki Knežević (članovi).
Redakcija Serbian Times se ne miri sa ovom situacijom, pa smo iz tog razloga odlučili da se za pomoć obratimo lično Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom Porfiriju.
Istina mora izaći na videlo, vredna arhiva, slike i ikone se moraju vratiti onome kome i pripadaju, srpskom narodu, a novac od prodaje Srpske kuće ne sme da završi na privatnim računima onih koji su je i uništili, a svakako može i mora svrsishodnije da se iskoristi, u humanitarne svrhe ili za stipendije talentovanoj srpskoj deci, kakve imamo na pretek.
Uskoro ćemo Vas obavestiti o rezultatima akcije koju smo pokrenuli.
Piše: Antonije Kovačević Foto: Chicago Tribune Printscreen, Redfin, Youtube