Connect with us

Istorija

KO JE SVE VLADAO AMERIKOM (V DEO): Najdramatičniji izbori u istoriji i jedini nevezani predsednički mantat

Published

on

Amerika je tokom svog postojanja imala predsednike koji su rekli „ne” trećem mandatu, one koji su doživeli čak četiri mandata, slučajne i ubedljive pobednike, ali i one koje su bili postavljeni bez izbora.

Budući da smo proteklih meseci imali prilike da pratimo još jedne izbore za predsednika Amerike, 59. po redu četvorogodišnje američke predsedničke izbore, zanimalo nas je kako su ti izbori izgledali ranije, od samog početka i uspostavljanja Sjedinjenih Američkih Država.

Do sada smo vam predstavili prvih 20 predsednika Amerike i njihove priče o borbi za ovu prestižnu funkciju, a sada nastavljamo sa narednih 5 i njihovim istorijama.

Čester A. Artur: Wikimedia Commons

21. Čester A. Artur – Administrativni sistem zasnovan na zaslugama

Na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji 1880. godine Artur je predstavljao kompromisan izbor za potpredsednika na listi s Džejmsom Garfildom, a posle Garfildovog ubistva postao je predsednik. Na toj poziciji, Artur je pokazao iznenađujuću samostalnost stavljajući veto na mere koje su nagrađivale političko pokroviteljstvo.

Takođe je potpisao Pendeltonov zakon koji je stvorio administrativni sistem zasnovan na zaslugama. On i njegov ministar mornarice zalagali su se za odvajanje sredstava za obnovljanje mornarice SAD. Nije uspeo da dobije nominaciju svoje stranke za drugi mandat.

Grover Klivland: Wikimedia Commons

22. Grover Klivland – Prvi demokrata posle gotovo 30 godina

Da politika nije ni najmanje čista pokazali su izbori 1884. godine prepuni preteranog blaćenja protivnika i ni najmanje suptilnog negodovanja.

Guverner Njujorka Grover Klivland jedva je pobedio republikanca, bivšeg američkog senatora Džejmsa G. Blejna iz Mejna, i tako postao prvi demokrata izabran za predsednika SAD od izbora 1856. godine održanih pre američkog građanskog rata.

Njujork je odlučio na izborima, nagradivši guvernera Klivlenda sa razlikom od samo 1.047 od ukupno 1.167.003 glasa.

Bendžamin Harison: Wikipedia

23. Bendžamin Harison – Neočekivani pobednik

Novi izbori održani su tek 1888. godine, a pitanja oko carine nametnula su se kao glavna. Bendžamin Harison, republikanski kandidat, usprotivio se smanjenju carine. Ni aktuelni predsednik Klivland ni Demokratska stranka nisu vodili snažnu kampanju.

Odnos Grovera Klivlanda prema sistemu izazvao je sukobe među političarima unutar stranke. Njegova politika koja se ticala penzija, valuta i tarifnih reformi stvorila je neprijatelje među veteranima, poljoprivrednicima i industrijalcima. Čak i sa ovim neprijateljima, Klivland je imao više narodnih glasova od Harisona.

Međutim, Harison je dobio veći broj glasova elektora i samim tim pobedio na izborima.

24. Grover Klivland – Prvi predsednik sa dva nevezana mandata

Bivši predsednik Gruver Klivland kandidovao se za reizbor protiv aktuelnog predsednika Bendžamina Harisona koji se takođe kandidovao za reizbor. Klivlend je pobedio, postavši tako jedina osoba u istoriji ove države koja je izabrana za drugi, nevezani predsednički mandat.

Klivland, koji je pobedio na narodnom glasanju protiv Harisona 1888. godine, izgubio je glas elektora koji ga je koštao ponovnog reizbora te godine. Pobedio je i na narodnom i na glasanju elektora na revanš izborima.

Kampanja se uglavnom fokusirala na pitanje zdrave valute. Nova populistička stranka, koju su formirale grupe iz Grangea, Saveza farmera i vitezova rada, dobila je više od milion glasova. Ali Klivlend je lako pobedio.

Vilijam Makinli: Wikimedia Commons

25. Vilijam Makinli – Najdramatičnija i najsloženija kampanja u istoriji

Tokom izbora 1896. republikanac Vilijam Makinli pobedio je demokratu Vilijama Dženingsa Brajana u kampanji koju istoričari smatraju jednom od najdramatičnijih i najsloženijih u američkoj istoriji.

Politikolozi često smatraju kampanju iz 1896. godine za prekretnicu pri preuređivanju izbornog sistema. Makinli je stvorio koaliciju u kojoj su u velikoj meri bili zastupljeni biznismeni, profesionalci, kvalifikovani fabrički radnici i prosperitetni poljoprivrednici.

Bio je najjači na severoistoku, gornjem Srednjem zapadu i obali Tihog okeana. Brajan je bio kandidat za demokrate, populističku stranku i „srebrne” republikance. Bio je najjači na jugu, ruralnom Srednjem zapadu.

Već 1990. godine došlo je do revanša. između republikanskog predsednika Vilijama Makinlija i njegovog demokratskog izazivača, Vilijama Dženingsa Brajana. Povratak ekonomskog prosperiteta i nedavna pobeda u špansko-američkom ratu pomogli su Makinliju da postigne odlučujuću pobedu.

Predsednik Makinli izabrao je guvernera Njujorka Teodora Ruzvelta za svog kandidata za potpredsednika, budući da je aktuelni potpredsednik Garet Hobart umro je od srčane insuficijencije 1899. godine.

Izvor: Danas Foto: Wikipedia Commons

Advertisement