Connect with us

Istorija

KO JE SVE VLADAO AMERIKOM (IX DEO): Dinastija Buš, prvi crni predsednik i neočekivani Donald! (FOTO)

Published

on

Amerika je tokom svog postojanja imala predsednike koji su rekli „ne” trećem mandatu, one koji su doživeli čak četiri mandata, slučajne i ubedljive pobednike, ali i one koje su bili postavljeni bez izbora.

Budući da smo proteklih meseci imali prilike da pratimo još jedne izbore za predsednika Amerike, 59. po redu četvorogodišnje američke predsedničke izbore, zanimalo nas je kako su ti izbori izgledali ranije, od samog početka i uspostavljanja Sjedinjenih Američkih Država.

Do sada smo vam predstavili prvih 35 predsednika Amerike i njihove priče o borbi za ovu prestižnu funkciju, a sada nastavljamo sa narednih 5 i njihovim istorijama.

Džordž H. V. Buš / Wikimedia Creative Commons
  1. Džordž H. V. Buš – Prvi aktuelni potpredsednik koji je pobedio na predsedničkim izborima nakon 152 godine

Izbori iz 1988. godine bili su važni za obe velike stranke. Ronald Regan, dosadašnji predsednik, napustio je tu funkciju nakon što je odslužio maksimalna dva mandata dozvoljena Dvadesetdrugim amandmanom.

Reganov potpredsednik Džordž H. V. Buš pobedio je u republikanskoj nominaciji, dok su demokrate nominovale Majkla Dukakisa, guvernera Masačuseca.

Buš je iskoristio dobru ekonomiju, stabilnu međunarodnu scenu (SAD u to vreme nisu bile umešane u ratove ili sukobe) i Reaganovu popularnost.

U međuvremenu, Dukakisova kampanja pretrpela je nekoliko grešaka. To je dovelo do toga da su republikanci pobedili na trećim predsedničkim izborima zaredom.

Na ovim izborima Buš je postao prvi aktuelni potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država koji je pobedio na predsedničkim izborima za 152 godine, od Martina van Bjurena 1836. godine.

Baš kao i Van Bjuren 1840, predsednik Buš će takođe biti poražen na sledećim izborima 1992. godine, nakon što je odslužio jedan mandat.

Bil Klinton / Wikimedia Creative Commons
  1. Bil Klinton

Tri glavna kandidata izdvojila su se na izborima 1992. godine: aktuelni republikanski predsednik Džordž H. V. Buš, demokratski guverner Arkanzasa Bil Klinton i nezavisni teksaški biznismen Ros Parot.

Buš se otuđio od većeg dela svoje konzervativne baze ne ispunivši obećanja iz predizborne kampanje protiv povećanja poreza. Ekonomija je bila u recesiji, a Bušova najveća snaga, spoljna politika, smatrana je mnogo manje važnom nakon raspada Sovjetskog Saveza i relativno mirne klime na Bliskom Istoku nakon poraza Iraka u Zalivskom ratu.

Klinton je osvojio 370 elektorskih glasova i čak 44,908,254 glasova naroda.

Tokom 1996. održani su sledeći izbori koji su bili svojevrsno nadmetanje između demokratske nacionalne liste predsednika Bila Klintona i republikanskog bivšeg senatora Boba Dola iz Kansasa za predsednika.

Biznismen Ros Parot kandidovao se ispred Reformske stranke, a dobio je manje medijske pažnje i bio je isključen iz predsedničkih debata. Iako je i dalje postizao značajne rezultate za jednog nezavisnog kandidata, prema američkim standardima, nije obnovio uspeh sa izbora iz 1992. godine.

Klinton je imao koristi od ekonomije koja se oporavila od recesije ranih devedesetih i relativno stabilne svetske političke scene. Dana 5. novembra 1996, predsednik Klinton je pobedio na ponovnim izborima sa značajnom razlikom u narodnom glasanju i izbornom kolegijumu.

Džordž V. Buš / Wikimedia Creative Commons
  1. Džordž V. Buš – Izbor i reizbor pun kontroverzi

Pred sam ulazak u novi milenijum, 2000. godine trka za prestižnu titulu predsednika Sjedinjenih Američkih Država vodila se između republikanskog kandidata Džordža V. Buša, tadašnjeg guvernera Teksasa, sina bivšeg predsednika Džordža H. V. Buša i demokratskog kandidata Al Gora, tadašnjeg potpredsednika.

Bil Klinton, dotadašnji predsednik, napuštao je funkciju nakon što je odslužio maksimalna dva mandata dozvoljena Dvadesetdrugim amandmanom.

Buš je tesno pobedio na izborima 7. novembra, sa 271 elektorskih glasova na Gorovih 266 (sa jednim biračem koji je bio uzdržan u zvaničnom prebrojavanju).

Izbori su bili zapaženi zbog kontroverze oko dodele 25 izbornih glasova na Floridi, naknadnog procesa ponovnog brojanja glasova u toj državi i neobičnog događaja da je pobednički kandidat dobio manje narodnih glasova nego drugi.

To su bili najbliži izbori od 1876. godine i tek četvrti izbori na kojima izborni glas nije odražavao glas naroda.
Izbori 2004. bili su 55. četvorogodišnji predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kandidat Republikanske stranke i aktuelni predsednik Džordž Buš (mlađi) pobedio je kandidata Demokratske stranke Džona Kerija, tada mlađeg američkog senatora iz Masačuseca.

Spoljna politika bila je dominantna tema tokom predizborne kampanje, posebno Bušovo vođenje rata protiv terorizma i invazija na Irak 2003. godine.

Kao i na predsedničkim izborima 2000. godine, kontroverze oko glasanja i zabrinutost zbog nepravilnosti pojavile su se ovog puta i tokom i nakon glasanja.

Pobednik je bio proglašen tek sledećeg dana, kada je Keri odlučio da ne ospori Bušovu pobedu u državi Ohajo. Država je imala dovoljno izbornih glasova da odredi pobednika u predsedništvu.

I Keri i predsednik Demokratskog nacionalnog odbora Hauard Din izjavili su da mišljenje da se glasanje u Ohaju nije odvijalo prema propisima i pošteno i da bi, da je to bio slučaj, demokratska stranka možda pobedila u toj državi, a samim tim i na izborima. Međutim, oko ovih izbora bilo je mnogo manje kontroverzi nego 2000. godine.

Barak Obama / Wikimedia Creative Commons
  1. Barak Obama – Prvi predsednik iz redova Afroamerikanaca

Godine 2008. održani su 56. četvorogodišnji predsednički izbori. Politika i akcije odlazećeg republikanskog predsednika Džordža V. Buša, kao i želja američke javnosti za promenama, bila su ključna pitanja tokom kampanje.

Tokom izborne kampanje, među najistaknutijim pitanjima našli su se problemi promena i reformi u Vašingtonu. Domaća politika i ekonomija su se na kraju pojavile kao glavne teme u poslednjih nekoliko meseci predizborne kampanje, a nakon početka ekonomske krize 2008. godine.

Demokrata Barak Obama, tada mlađi američki senator iz Iinoisa, pobedio je republikanca Džona Mekejna. Devet država je promenilo stav u odnosu na izbore 2004. godine.

Odabrani birači iz svake od 50 država i Distrikta Kolumbija glasali su za predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država 15. decembra 2008. Ti glasovi su zbrojeni pre zajedničkog zasedanja Kongresa 8. januara 2009. Obama je dobio 365 izbornih glasova, a Mekejn 173.

Bilo je nekoliko jedinstvenih aspekata izbora 2008. godine. To su bili prvi izbori na kojima je jedan Afroamerikanac izabran za predsednika. To je takođe bio prvi put da se dva senatora takmiče jedan protiv drugog.

Izbori 2008. bili su prvi u 56 godina u kojima se nisu kandidovali ni aktuelni predsednik ni potpredsednik – Dvadeset drugim amandmanom Buš je ustavom ograničio traženje trećeg mandata, a potpredsednik Dik Čejni odlučio je da se ne kandiduje za predsednika.

To je bio i prvi put da je Republikanska stranka nominovala ženu za potpredsednicu, Saru Palin, tadašnju guvernerku Aljaske.

Pored toga, bili su to prvi izbori na kojima su obe glavne stranke nominovale kandidate koji su rođeni izvan kopnenog dela Sjedinjenih Američkih Država.

Odziv birača na izborima 2008. godine bio je najveći u poslednjih 40 godina.

Već četiri godine kasnije održani su 57. američki predsednički izbori. Demokratski kandidat, predsednik Barak Obama i potpredsednik Džo Bajden, izabrani su na drugi mandat.

Pobedili su republikansku stranku i bivšeg guvernera Mita Romnija. Romnij je dobio podršku mnogih stranačkih lidera, ali se suočio sa izazovima brojnih konzervativnijih kandidata.

Kampanje su se usredsređivale na domaća pitanja, a rasprava se uglavnom fokusirala na „zvučne odgovore“ na Veliku recesiju. Ostala pitanja su uključivala dugoročna pitanja saveznog budžeta, budućnost programa socijalnog osiguranja i Zakon o pristupačnoj zaštiti, Obamin zakonodavni program.

Razgovaralo se i o spoljnoj politici, uključujući postepeno ukidanje rata u Iraku, vojnu potrošnju, iranski nuklearni program i način na koji bi trebalo odgovoriti na terorizam.

Obama je pobedio Romnija, osvojivši većinu narodnih glasova i glasova Izbornog koledža.

Obama je osvojio 51,1 odsto glasova, u poređenju sa Romnijevih 47,2 odsto. On je ujedno bio i prvi predsednik od Frenklina D. Ruzvelta 1944. godine koji je pobedio na narednim izborima sa manje glasova elektora i nižim procentom narodnih glasova nego što je osvojio prilikom prvih izbora.

Donald Tramp / Wikimedia Creative Commons
  1. Donald Tramp – (Ne)očekivani predsednik

Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 2016. bili su 58. četvorogodišnji američki predsednički izbori, održani u utorak, 8. novembra 2016. Republikanska stranka sa biznismenom Donaldom Trampom na čelu pobedila je demokrate i bivšu državnu sekretarku Hilari Klinton.

Dok je Klinton dobila oko 2,9 miliona glasova više od Donalda Trampa širom zemlje, Tramp je izborio pobedu kod elektora, osvojivši 30 država sa 306 obećanih birača od ukupno 538.

Tom prilikom uzdrmao je višegodišnje sigurno uporište demokrata – Floridu, Ajovu i Ohajo, kao i „plavi zid” Mičigen, Pensilvaniju i Viskonsin, koji su bili demokratska uporišta na predsedničkim izborima od devedesetih.

Uoči izbora, većina medija predviđala je Trampovu pobedu.

Na glasanju u okviru Izbornog koledža bilo je sedam „nevernih” birača – dvoje je prebeglo od Trampa dok je pet odbeglo od Klinton.

Tri druga birača iz Klintonkinih redova pokušala su prebeći, ali su zamenjena ili primorana da glasaju ponovo zbog državnih zakona.

Na kraju je Tramp dobio 304 elektorska glasa, a Klinton je sakupila 227.

Izvor: Danas
Foto: Wikimedia Creative Commons

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement