Connect with us

Amerika

KAKO JE SLAĐANA POSTALA OPERSKA DIVA U ČIKAGU: Počela da peva iz opklade a sada u svojoj školi muzici uči i njome leči decu i odrasle

Published

on

Prvi put se popela na binu i počela da peva – iz opklade. Danas je zvezda prestižnog Chicago Simphony Orchestra i nastupa sa velikim zvezdama američke operske scene, na kojoj je uspela da promoviše i srpske klasike, poput pesme “Ajde Jano”. Ime joj je Slađana Sarić, ponosna je majka dve devojčice i direktorka prve muzičke škole koju je jedna Srpkinja otvorila u Čikagu – Bel Canto Music Academy. Škole koju je ova hrabra i energična žena svojim rukama renovirala, izolirala, okrečila, a koja danas pod jednim krovom muzikom uči, ali i leči decu i odrasle, dobi od 2 do 78 godina.

I sve to za samo tri i po godine koliko ima otkako je iz Beograda sletela u Ameriku i, poput mnogih, počela život i karijeru – iz početka.

“Moj tadašnji suprug je dobio posao kao fudbalski trener u Chicago Fire, pa sam i ja odlučila da dođem. Odmah sam krenula na audicije. Znala sam, ako se sama ne probijem, niko mi neće pomoći. Jedno malo koferče u ruke, pa sa adrese na adresu, bezbroj sam puta aplicirala na internetu, slala rezime. I onda se desilo. Dobila sam prvu ponudu i odmah glavnu ulogu. Već druga je bila za operu “Boemi”, bila su četiri izvođenja zaredom. A onda su počeli da stižu pozivi; Summer Opera Festival, pa Skokie Theatre, gde sam pevala glavnu rolu u Mocartovoj “La Clemenza di Tito”. Na kraju, stisla sam petlju i prijavila se za Chicago Simphony Chorus, dobitnika Gremi nagrade, prošla tri kruga i odmah počela da radim. Dve godine sam imala čast da pevam pevala na zatvaranju sezone, sledeće veliko što me čeka je nastup na čuvenom Ravinia festivalu, u jednom dahu prepričava Slađana svoj život od dolaska u Čikago do današnjeg dana.

SRPSKA DIVA IZ ČIKAGA: Slađanina muzika kao terapija

U kafani, znalo se, posle prve ture svi gledaju u mene. Ali to je sve bilo onako, za društvo. A onda, jedne prilike, pala je i opklada. Ja, diplomirana flautistkinja, otišla sam na festival u Vrčinu, gde sam otpevala “Đelem, Đelem”. Zatim je usledio Novi Bečej, pa RTS-ov festival u Gadžinom hanu kod Niša, gde sam pobedila i gde su me primetili ljudi sa RTS-a

Ali, nije baš sve išlo tako glatko. Daleko od toga. Stotine, hiljade sati pevanja stoje iza onoga što je ostvarila ova rođena Novosađanka. Za muziku je bila preodređena još od rane mladosti i zato je, kad je došlo vreme, upisala Muzičku akademiju u rodnom gradu, odsek flauta.

– Završila sam Akademiju, počela da sviram, ali đavo nije dao mira. Oduvek sam volela da pevam, i, pošto su to znali, moji prijatelji su me stalno nagovarali da uradim nešto po tom pitanju, prijavljivali na konkurse. U kafani, znalo se, posle prve ture svi gledaju u mene. Ali to je sve bilo onako, za društvo. A onda, jedne prilike, pala je i opklada. Ja, diplomirana flautistkinja, otišla sam na festival u Vrčinu, gde sam otpevala “Đelem, Đelem”. Zatim je usledio Novi Bečej, pa RTS-ov festival u Gadžinom hanu kod Niša, gde sam pobedila i gde su me primetili ljudi sa RTS-a, pre svih muzički urednik Boda Nikolić. Njemu je bilo interesantno to što sviram flautu i pevam. Tako sam počela ozbiljnije sa pevanjem i na kraju odlučila da upišem FMU u Beogradu, smer solo pevanje. Sa 24 godine, krenula sam na predavanja odmah posle porođaja sa starijom ćerkom.

ITALIJANSKA VEZA: Na sceni u Montekatiniju

Otišla sam na specijalizaciju u Budimpeštu kod čuvene Eve Morton, a onda produžila za Italiju, gde sam radila sa velikom Mirelom Freni. Mirela i Lučiano Pavaroti su godinama bili pevački partneri, zajedno su odrasli u Modeni, imali prve nastupe. Posle toga mentor mi je bila Krasimira Stojanova, koja je danas prvakinja Bečke opere

Iako ranije nikad nije razmišljala o tome da gradi pevačku karijeru, posle završenog drugog fakulteta Slađana je odlučila da se ozbiljno baci na usavršavanje onoga što joj je Bog dao, kristalno čistog glasa…

-Otišla sam na specijalizaciju u Budimpeštu kod čuvene Eve Marton, a onda produžila za Italiju, gde sam radila sa velikom Mirellom Freni. Mirella i Luciano Pavarotti su godinama bili pevački partneri, zajedno su odrasli u Modeni, imali prve nastupe. Posle toga mentor mi je bila Kassimira Stoyanova, koja je danas prvakinja Bečke opere. U nekom trenutku stigao je poziv sa De Paul univerziteta, gde me je poznata diva Nicole Cabell, nakon što me je čula kako pevam, prekinula i upitala: Šta ti radiš ovde, ti treba da budeš profesor, a ne student! U beogradskom Narodnom pozorištu sam pevala u operama “Suor Angelica”(“Sestra Anđelika”), “Il Tabbaro (“Plašt”), Flying Dutchman (“Leteći Holanđanin”), koncertnu verziju “La Boheme (“Boemi”)…Sarađivala sam sa velikom Radmilom Bakočević u Operskom studiju. Posle sam imala prilike da pevam sa velikim pevačima, poput Rikarda Mutija, Marije Galjegine, sve do dolaska u Ameriku, gde su konkurencija i kvalitet, ispostavilo se, puno veći nego kod nas.

SU ARANĐELIKA: Slađana na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu

Nije istina da deca, ako ne počnu od malih nogu da se bave muzikom, ne mogu da naprave karijeru. Ja sam primer za to, počela sam da pevam sa 24 godine. Za decu koja imaju 10, 12 ili 14 godina nije kasno. Zapravo, nikad nije kasno. Moj najstariji student ima 78 godina. Pitala sam ga koji je njegov motiv da u tim godinama uči pevanje, on mi kaže: Želim da znam da sam uradio sve što sam želeo u životu”.

Slađana se i pored toga relativno brzo probila na američkoj sceni, ali ipak nije do kraja bila zadovoljna. Osećala je da njena misija nije ispunjena. I tako se rodila ideja o “Bel Cantu”…

-Pedagogija je moja velika ljubav, volim da prenosim drugima ono što znam, bilo da su deca ili odrasli. A neskromno mislim i da imam dara za to. U međuvremenu sam počela da radim u nekoliko muzičkih škola i videla kako stvari funkcionišu iznutra. Shvatila sam da ih uglavnom vode biznismeni koji nemaju veze sa muzikom, koji pritom zarađuju na mom imenu i znanju. Presekla sam i rešila da otvorim nešto svoje. Našla sam prostor, zasukala rukave i krenula. Pomogla mi je prijateljica, tu je bila moja ćerka Sara i njeni školski drugari. Danas, 4 meseca posle otvaranja, imamo polaznike 12 nacija i svih dobi, i čak 17 instrumenata koje moji studenti uče da sviraju, ponosno ističe Slađana.

Među polaznicima ima i dosta dece, ali i odraslih sa balkanskih prostora.

– Osim Srba, ima dosta Bosanaca, Makedonaca, mešanih brakova Srba i Hrvata. I stalno mi govore kako su ponosni na mene, jer je ovo prvi put da je neko naš otvorio nešto slično. Priznaju da su se do sada ustručavali da upišu decu u američke škole, malo zbog jezika, malo zbog nedostatka prisnosti, one naše topline. To mi kažu i deca. Ima ih koji su išli u druge škole, ali su se tek ovde oslobodili, ohrabrili, ko svoji među svojima. Prvo tako dođu i krenu da pričaju engleski, a ja im kažem da to ostave za posao ili školu, da možemo po naški, pa im lakne.

Akademija “Bel canto” je sve samo ne obična muzička škola. U njoj deca već od dve i po godine (najmlađi polaznik) dolaze na grupne časove, uče da prate ritam, da pevaju i igraju, slušaju Betovena, Mocarta, Vivaldija…

-Uče šta su note, violinski i bas ključevi, sve kroz igru i zabavu, jer tako maloj deci morate stalno da držite pažnju. Takođe, radim i sa decom sa posebnim potrebama. Iz Srbije sam donela dosta iskustva radeći sa psiholozima na muzikoterapijama. Na žalost, ispostavilo se da ovde ima puno dece kojima je ta terapija potrebna i dosta im pomaže da ovladaju svojim emocijama, konstatuje vlasnica “Bel kanta”.

WITH A LITTLE HELP FROM MY FRIENDS…
…renoviranje je potrajalo duže od očekivanog…
…ALI REZULTATI SU BILI OČIGLEDNI: Deca i odrasli na Bel Canto Akademy mogu da nauče da sviraju čak 17 instrumenata

Osim Srba, ima dosta Bosanaca, Makedonaca, mešanih brakova Srba i Hrvata. I stalno mi govore kako su ponosni na mene, jer je ovo prvi put da je neko naš otvorio nešto slično. Priznaju da su se do sada ustručavali da upišu decu u američke škole, malo zbog jezika, malo zbog nedostatka prisnosti, one naše topline

Ona demantuje teoriju po kojoj deca, ukoliko u ranoj dobi ne počnu da sviraju ili pevaju, ne mogu da naprave karijere.

-Nije istina. Ja sam primer za to. Počela sam da pevam sa 24 godine. Bila sam talentovana, ali morala sam da poderem grlo da bi došla ovde gde sam sad. Sa instrumentima ne moraš da budeš talenat da bi naučio da sviraš. Potrebna je baza, u smislu da imaš poziciju ruke, da znaš da čitaš note. I da vežbaš. Za decu koja imaju 10, 12 ili 14 godina nije kasno. Zapravo, nikad nije kasno. Moj najstariji student ima 78 godina.

Pitala sam koji je njegov motiv da u tim godinama uči pevanje, on mi kaže: Želim da znam da sam uradio sve što sam želeo u životu”. A njemu je bila želja da nauči da peva nešto više od “Happy Birthday”. Pitao me je da li mogu da ga naučim da peva “Nesunn dorma”(?!) Pokušavala sam da ga odgovorim, jer je to stvar sa kojom se mučio i Pavaroti, ali džaba. Na kraju je stvarno naučio da peva, postoji i snimak kao dokaz. I zato kažem – Nikad nije kasno!

Pitam i ove druge penzionere, Amerikance, zašto dolaze, a oni mi kažu: “Pa, tek sad imamo malo vremena za sebe”. Ti ljudi su ceo život radili i sada bi hteli da uživaju u nečemu. Ovo je bogat kraj, ima dosta njih koji imaju klavire po kućama, a ne znaju da sviraju. Stainway od 100.000$ stoji i skuplja prašinu. Pa, ko veli…

U Srbiji me je uvek nerviralo to što ti prvo kažu: “Jao, pa ti si mali, još ti je rano”. A posle, kad napuniš koju godinu, onda je kontra priča: “Pa sad je kasno, prošlo je tvoje”. Amerika mi se sviđa zato što nema tih ograničenja, ljudi imaju slobodu da požele stvari, nisu opterećeni godinama. Odluči da peva, i sutra stoji na bini.

Slađana u svojoj školi vodi grupu odraslih polaznika sa kojima radi po posebnoj metodi muzikoterapije, koja ljude oslobađa stresa i pomaže im da izbalansiraju svoje fizičko i psihičko stanje.

-Kada ljude pustiš da pevaju, po toj metodi odmah možeš da otkriješ koje psihičke probleme imaju. Muzika pomaže da se ti problemi dijagnostikuju, ali i da se reše. Kroz muziku, a najlakše kroz pevanje, ljudi mogu da ispolje emocije koje inače čuvaju duboko zakopane u sebi, koje ih opterećuju i guše. Radi se specijalna tehnika disanja, koja pomaže da se ljudi oslobode tenzije i vrate u balans. Terapija je naučno zasnovana. U Srbiji su na moje terapije dolazili čak i sveštenici sa kojima sam radila muzičku terapiju kroz crkveno pojanje.

Kada ljude pustiš da pevaju, odmah možeš da otkriješ koje psihičke probleme imaju. Muzika pomaže da se ti problemi dijagnostikuju, ali i da se reše. Kroz muziku, a najlakše kroz pevanje, ljudi mogu da ispolje emocije koje inače čuvaju duboko zakopane u sebi, koje ih opterećuju i guše

Slađana odlično govori italijanski, pa mnoge njene kolege pevači dolaze kod nje na časove, da bi tvrdi američki akcenat malo ublažili kada izvode arije iz italijanskih opera.

-Osim toga, imam i studenta, jednog sredovečnog gospodina, kome pomažem da savlada problem sa govorom. Tu je i jedna TV zvezda sa NBC televizije, koja želi da nauči da svira klavir pod stare dane. Svako jutro mi dolazi i čovek po imenu Tom, koji ima artritis i kome tehnika sviranja klavira pomaže da pobedi bolest i ne dozvoli okoštavanje prstiju, zaključuje listu terapija kojima pomaže deci i odraslima Slađana Sarić.

Kaže da bi teško uspela da sve ovo postigne bez velike podrške njenih ćerki, Sare, koja je sa svojih 18 godina menadžer i poslovni sekretar “Bel Canta”, te mlađe Elene (4) koja je svo vreme ovog razgovora marljivo ribala hodnik. Pored nekoliko učionica opremljenih najmodernijim instrumentima, Akademija ima čekaonicu i Kids room, u kojoj vreme provode majke, očevi, sestre i braća učenika.

Kada je pitamo po čemu se to njena Muzička Akademija razlikuje od drugih, odgovara kao iz topa:

-Imamo više nastupa nego bilo koja druga škola, a naše najbolje studente stalno vodimo na takmičenja. Jedna devojka je ovih dana pobedila i plasirala se državno finale, druga je uspela da upiše dva fakulteta, Northwestern i Yale. Takođe, najbolji polaznici imaju priliku da pevaju i sviraju na audiciji za Chicago Simphony Orchestra, energično i sa zaraznim osmehom na licu privodi intervju kraju Slađana Sarić, ne ostavljajući pritom ni tračak sumnje da na isti način prenosi znanje svojim studentima.

Svi zainteresovani za muzičku školu Bel Canto Music Academy mogu da se informišu ovde:

Phone: +1 630-581-5106
Email: info@belcantomusicacademy.com Address: 92 Burr Ridge Parkway
Burr Ridge, Illinois 60527

Facebook: https://www.facebook.com/musicacademybelcanto/ Website: belcantomusicacademy.com Instagram: @belcantomusicacademy Hours: Monday – Friday 9 am – 8 pm, Saturday and Sunday 9 am – 5 pm

🎻Programs for Children
🎵Private and Group Lessons
🎼Suzuki Lessons
🎹Early Childhood Music Lessons
🏢Open 7 days a week

Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement