Kakav je junački život imao pomalo svojeglavi Pero Tunguz (1840-1919), slavni hajdučki harambaša, koji je kao jedan od vođa srpskih ustanika u Hercegovini pokazao neviđenu hrabrost, dobro se zna, ali manje je poznato da je preminuo u Trsteniku posle napornog vojevanja za Srbiju.
Ni to što je imao 70 godina nije ga sprečilo da se prijavi kao dobrovoljac u Velikom ratu, da učestvuje u proboju Solunskog fronta i da se bori za oslobođenje Srbije od Austrougarske jednako neustrašivo kao što se borio kada je pukla Nevenjiska puška.
Pretpostavlja se da je poslednjih pet godina proveo u Srbiji, već kao stari serdar, a da je došao ili na poziv bivšeg saborca Save Čuturila ili kao dobrovljac. Za njim su u Trstenik stigli i njegovi sinovi, pokazuje istraživanje Bibliteke Jefimija u Trsteniku.
-Dušan Perović Tunguz (1887-1923), konjički podoficir, bio je na službi u Trsteniku kao policijski pisar kada se 16. februara 1919. godine oženio Todorom, udovom Đurđa Đurkovića mesara iz Trstenika – navodi se u trsteničkom delu biografije Pere Tunguza. – Njegova braća, prof. dr Radovan Perović Tunguz Nevesinjski (1879-1944), izvesno vreme je živeo kao izbeglica u Trsteniku, a profesor istorije i geografije, Danilo Perović Tunguz (1888-1974), samo je dolazio u goste.
Za dr Radovana vezuje se i priča da je posle oslobođenja, iz nekog razloga u beogradskim novinama napao bogatog trsteničkoh apotekara Svetolika Trajkovića da je okupatoru otkrio grob četničkog vojvode Voje Tankosića, što su brojni čitaoci i Trajković demantovali kasnije.
O poslednjim danima samog serdera Pere malo se zna,osim da je preminuo 18. marta 1919. godine u Trsteniku. Profesor Danilo Perović Tunguz je ocu, hajdučkom harambaši, 60-ih godina 20. veka podigao na Morinama Spomen-obeležje – krst sa spomen-pločom. Spomenik je obnovljen pre osam godina.
PROČITAJTE VIŠE:
KOŠARE, TERMOPILI NAŠEG DOBA: Na današnji dan 1999. počela ofanziva NATO i OVK terorista!
FOLKLOR ČUVA SRPSKI IDENTITET: Gujon na evropskoj smotri dečjeg folklora u Vrnjačkoj banji! (FOTO)
Izvor: Novosti
Foto: Wikipedia
