Oni prasići koji su prekostali za Vaskrs, sada su se našli pred novim izazovom – Praznikom rada.
Kolika je potražnja za prasićima pred praznike, ne samo prvomajske već i za Đurđevdan, najbolje pokazuje činjenica da, da biste imali sveže pečenje na svojoj trpezi. morali ste svoje prasence rezervisati danima unapred.
Zbog ogromne potražnje, a smanjene ponude, poslednji Mohikanci u svinjogojstvu konačno su dočekali svojih pet minuta.
– Sve što se imalo od grla se rasprodalo. Otišli su prasicići i oni od 15 kilograma pa sve do 55. Domaćini koji su napunili obore pred Vasrks, potpuno su ih ispraznili, pa su nespremno dočekali praznik rada i veliku srpsku slavu koja predstoji. Meni je hvala Bogu nešto posle Vaskrsa preteklo, pa te prasiće nisu mogli da zaobiđu prvomajski praznici. Ono što sam planirao za tov, otišlo je i to. Sada su obori prazni, čekamo sledeću ‘berbu’ – rekao je Dragan Jovanović koji u selu Zagorica kod Topole već godinama uzgaja prasiće.
On dodaje da je potražnja za prasićima enormno velika i da uprkos visokoj ceni, Srbi ne odustaju od tradicionalne proslave prvomajskih praznika, uprkos nestašici.
– Da sam imao još jedan šleper prasića, sve bi to otišlo u jednom danu. Cena kod mene je 500 dinara po kilogramu, dok je na pijaci u Aranđelovcu išla i preko 600 dinara, što je za kupce stvarno mnogo. Moramo gledati da svakome bute pristupačno, a i da mi imamo neku računicu. Za prosečno jedno prase, mora se izdvojiti pozamašna suma novca, čak i do 15.000 dinara.
Draganova pećnica za prasad poslednjih dana se neumorno loži, kako bi ovaj vredni Topoljanin stigao da “najtraženiju robu” dostavi na vreme.
Izvor/Foto: RINA
