Čarls Kater nije običan Amerikanac. On je Amerikanac koji obožava Srbiju i Srbe, što pokazuje gde god stigne; na ulici, plaži, u kafani, na društvenim mrežama, u SAD, Srbiji, u svakoj zemlji na svetu u kojoj se zatekne. A Čarls baš voli da putuje…

U Srbiju je prvi put došao pre 13 godina, posle žestoke rasprave sa grupom naših ljudi na internet grupi “Mrzim Sjedinjene Američke Države” (“I hate USA”). Majka mu je na polasku rekla: “Ti si lud, ubiće te!”, ali on nije mario. Dopala mu se iskrenost sa kojom su ti “mrzitelji Amerike” razgovarali s njim. Pomislio je: “Ima tu nešto”. I više se nikad nije vratio. Srbija je postala njegova domovina, a pre tri godine dobio je i počasno državljanstvo i pasoš. On je to smrtno ozbiljno shvatio, i maksimalno se trudi da promoviše Srbiju gde god da pođe, da bude njen ambasador u pravom smislu te reči…

Čarlsa smo intervjuisali tokom njegove posete porodici u Ilinoisu. I tako smo popričali nas dvojica… Ja koji sam iz Srbije emigrirao za SAD, i on koji je krenuo u suprotnom smeru. Hm, u startu puno tema za razgovor…

Posle toliko godina koje ste proveli u Srbiji, mnogi kažu da ste postali veći Srbin od mnogih… Šta Vi mislite o tome?

-U potpunosti se slažem sa tom ocenom. Srbija je dominirala mojim životom od prvog trenutka kada sam izašao iz tog aviona 28. maja 2010. Jedem, pijem, slušam srpsku muziku i sanjam Srbiju svakodnevno. Ogromna većina mojih bliskih prijatelja kaže da nikada ne bi obukla majicu sa srpskom zastavom, ali ja ih posedujem i nosim ih sa ponosom. Mislim da mnogo moje zaljubljenosti i ponosa proizilazi iz činjenice da sam dobio počasno državljanstvo u junu 2020. To čini da voliš i ceniš zemlju kada ima toliko vere i poštovanja u tebe.

Kada analizirate svoje ponašanje, emocije, razmišljanja…U čemu ste postali prava Srbenda, a u čemu ste još uvek Čarls, Amerikanac?

-Dobro pitanje. Život u Srbiji mi je pomogao da vidim svoju zemlju spolja, tako da dovodim u pitanje motive američke politike, kao i većina Srba. Takođe ljubim i grlim svoje prijatelje i ljude koje tek upoznam; nešto što nikada ne bih uradio u SAD. Amerikanac u meni i dalje mrzi pušenje u kafićima i restoranima i govori „zdravo“ i „kako si“ slučajnim prolaznicima na ulici (koji obično bulje u tebe kao da si lud ili nešto hoćeš).

Neki kažu: Da biste postali pravi Srbin, morate da govorite srpski jezik…Kada planirate da počnete da govorite srpski?

-Moj srpski jezik je i dalje katastrofa posle svih ovih godina. To je moja najveća sramota i moje najveće žaljenje je što to nisam shvatio ozbiljnije 2010-ih. Razumem dosta srpskog i znam da čitam ćirilicu (zapravo mi je lakše), ali ne volim da govorim jer izaziva smeh kod većine ljudi jer uvek nešto zabrljam. Jako je nepristojno i neprimereno od mene da to ne naučim kao građanin Srbije, ali mi baš teško ide. Jedino što mogu da kažem je da je glavni razlog što ga nisam dobro naučio to što je srpski narod pametan i svi govore/razumeju engleski.

Vaše iskustvo sa Srbima počelo je sa internet grupom “Mrzim Ameriku”…i pretvorilo se u nešto sasvim suprotno…

-Da! I dalje deluje kao zaplet nekog izmišljenog filma, ali sve je istina. Razmišljam o svom prvom susretu sa Draganom i Aleksandrom i pitam se gde bih bio da sam ih blokirao umesto da ih uvlačim u njihovu mržnju. Ko zna! Čudno je kako je kratki susret sa nekim ko me je „mrzeo“ pretvoren u trenutak koji mi je potpuno promenio život na bolje. Ovo je dobra lekcija za sve i svakoga ko ovo čita… Uvek saslušajte svog “neprijatelja” ili one koji se ne slažu sa vašim stavovima, To vam zaista može otvoriti oči i promeniti svet.

Da li Srbi zaista mrze Amerikance?

-Pa, ne možete da svih 7+ miliona Srba u Srbiji svrstate kao jedno, ali posle 13 godina života u Srbiji našao sam samo šačicu ljudi koji su tvrdili da mrze sve u vezi Amerike. Volim da sedim i razgovaram o nekoj temi sa ljudima. Ogromna većina uvek daje do znanja da voli narod i kulturu, ali mrzi naše vođe. Smešno je to što većina Amerikanaca oseća potpuno isto prema našim političkim liderima. 🙂

Kada vam Srbin kaže da su SAD bombardovale Srbiju 1999. i da je zato mrzi, šta mu kažete?

-To se desilo više puta. Moj odgovor je obično nešto poput: “Bil Klinton me nikada nije nazvao 1999. godine i tražio moju dozvolu.” ili “Bio sam na univerzitetu i radio sa punim radnim vremenom 1999. tako da nisam imao nikakve veze s tim.” Takođe mrze kada im kažem “Ok, da li da te osuđujem za svako delo koje tvoji današnji političari čine?” 🙂 Ogromna je razlika između naših lidera i običnog Amerikanca koji jako malo zna o Srbiji i pokušava da radi dva posla da bi otplatio dugove.

Primetio sam da u mnogim vašim izjavama o globalnoj, a često i američkoj politici više razmišljate kao Srbin i branite srpske interese…

-Totalno! Veoma sam otvoren u svom protivljenju trenutnoj američkoj administraciji i našim intervencijama u drugim zemljama, proširenom špijuniranju sopstvenog naroda, promociji transdžender prava i drugim nemoralnim pitanjima. Život u Srbiji mi je pomogao da sagledam stvari sa srpske strane (nešto što nikada nismo videli u SAD). Razumem odakle dolazite i neprijateljstva sa kojima ste se suočili, tako da sam veoma prosrpski orijentisan i to jasno i glasno obznanjujem.

Da li samo zato što mnogo volite Srbe ili sada znate nešto što ranije niste znali?

-Ne, to je zato što Srbiju vidim iz srpske perspektive i što sam iz prve ruke čuo kako su prošle politike i stvari uticale na naše ljude u Srbiji. Malo je ljudi (Srba koji nisu starosedeoci) koji se suprotstave svoj antisrpskoj propagandi. Svi moramo da uradimo svoj deo da pomognemo da se razotkrije licemerje.

Rekao bih da ste više naklonjeni republikancima i Trampu, kao većina Srba u Srbiji i SAD…Opet, da li je to zbog vaše srpske perspektive ili…?

-Da, jesam. Tako je čudno osvrnuti se na period od pre samo 2 godine kada sam bio najveći demokrata kojeg možete zamisliti. Bio sam ljubitelj demokrata još od 1988. kada sam se obukao kao Majkl Dukakis za Noć veštica. Glasao sam za Klintona (toliko mi se gadilo da to priznam) 1996. To su bili prvi izbori na kojima sam mogao da glasam. Podržao sam Gora 2000., Kerija 2004. i Obamu nakon toga. Godine 2016. glasao sam za Zelenu stranku jer nikada ne bih podržao Hilari Klinton, a 2021. sam potpuno promenio stranu nakon što sam proveo leto u Martha’s Vineyardu i video sve te zastave Black Lives Matter, gej zastave u crkvama i školskim učionicama, i slušajući da su neki nastavnici skidali američku zastavu jer je delovala nacionalistički. Kakva glupost! Volim da kažem da sam imao lično Bogojavljenje. Sada slušam konzervativne podkaste i učim o svim zlim delima koje su demokrate počinile tokom godina. Ron DeSantis je onaj za koga se nadam da ću glasati 2024. godine, ali ja ću biti za Trampa ako pobedi na nominaciji! Bilo ko osim Džoa ili levičara.

Porodica i prijatelji su vam pre 13 godina rekli da ste ludi zato što idete u Srbiju… Šta vam danas kažu? Video sam Vašu objavu na Fejsbuku…Vaša majka se brine dok šetate Čikagom u ponoć, uz komentar da “niste u Srbiji” 🙂

-Pre 13 godina nisu oni konkretno mislili da je Srbija užasno mesto, ali mama je malo guglala i pročitala o našem ilegalnom bombardovanju 1999.godine. Onda je rekla: “Ratovali smo sa njima, verovatno će te ubiti!” Danas, moja majka mi govori da budem oprezan kada sam u američkim gradovima i govori stvari poput: “Uzmi taksi, ne šetaj po gradovima u SAD, nisi više u Srbiji! Zapamti to!” Inače, oduševljeni su i ponosni što sam prvi član porodice koji je dobio državljanstvo Srbije. Kuvaju srpsku hranu, a tata je veoma voleo knjigu „Zaboravljenih 500“ u kojoj je Draža (Mihailović, prim.aut) spasao preko 500 američkih vazduhoplovaca u Drugom svetskom ratu. Oni bi voleli da posete Srbiju, ali su stariji i moraju leteti prvom klasom u avionima. To čini karte preskupim.

PROČITAJTE JOŠ:

INTERVJU, DANICA CRNOGORČEVIĆ: Ponosim se time što me je vaspitao mitropolit Amfilohije! Evo kako je nastala pesma “Veseli se srpski rode” (VIDEO)

SRBIJO, BUDI PONOSNA! Naš Aleksa je jedini dva puta biran za studenta godine na čuvenom Prinstonu!

“SRBIJA JE BOLJA ZA ŽIVOT OD AMERIKE!” Branka i Milan su rođeni u Čikagu ali su nedavno ostavili sve i došli da žive u Beograd! (VIDEO)

Rođeni ste u Ilinoisu, gde živi najveća srpska zajednica van Srbije…Da li ste kao dečak, mladić, imali prilike da upoznate neke Srbe u Čikagu i Ilinoisu?

-Ne kao dečak, jer sam odrastao u maloj zajednici od 1600 ljudi. Jedna smešna stvar koju sam shvatio nakon preseljenja u Srbiju je da sam imao Srbina koji je radio za mene kada sam bio menadžer prodaje u Gillespie Pontiac na 66.ulici i Vesternu. Nisam kliknuo dok nisam naučio uobičajena imena u Srbiji. U Čikagu sam od tog trenutka sreo gomilu Srba. Pre neki dan sam guglao srpske restorane i crkve u Čikagu. Nekoliko blokova od mog hotela bila je crkva pa sam otišao dole. Tip po imenu Miroslav se zaustavio u svom “audiju” i rekao: “Znam te sa Jutjuba. Moja porodica te gleda godinama!” Odveo me je u obilazak srpske škole, upoznao me sa nastavnicima i imali smo sjajan razgovor o životu Srba u Čikagu. Nešto kasnije tog dana otišao sam u restoran “Kafana Zora” u Čikagu. Svratio je policajac Srbin i rekao: „Neću da te gnjavim, ali samo sam hteo da dođem, da ti kažem „ćao“, da ti donesem flašu dunje i da ti pokažem moje „Jebote“ registarske tablice. 🙂 Čast mi je kad znam koliko me Srbi znaju.

Koje je najneobičnije mesto gde ste sreli nekog Srbina ili videli nešto srpsko?

-Hmmm… Jedan stvarno kul trenutak bio je kad sam naleteo na košarkaša Čarlsa Dženkinsa (ex Crvena zvezda) ovde na ostrvu Nantaket, gde se trenutno nalazim. Jedan od mojih Srba je prišao i rekao: „Znam onog momka, crnca, to je Čarls Dženkins“. Prišao sam i stvarno – to je bio on! Bio je šokiran kada je saznao da smo ga prepoznali i razgovarao je sa nama o njegovom vremenu u Srbiji. Takođe sam naleteo na jednog Srbina u Somalilendu, malom gradu u centralnom Kentakiju, a stjuardesa u avionu u Kataru koji je išao za Tajland prošla je pored mene i rekla “Čarls Keter?! Znam te!” To je nateralo sve ljude oko mene da me pogledaju da vide da li sam poznat. 🙂 Takođe sam upoznao vlasnika srpskog restorana u Jerevanu, Jermenija. Svuda sam sretao naše ljude!

Video sam da ste nedavno sreli jednog i u Poljskoj… Primetio sam da u zemljama u koje putujete uopšte ne tražite Amerikance, već Srbe…

-Baš tako! Zaista se oduševljavam kada proveravam sve što je vezano za Srbe kada putujem u zemlje širom sveta. Interesantno je upoznati srpske ugostitelje i saznati njihove priče, probati njihovu hranu i uporediti je sa domovinom. Volim da posećujem i naše ambasade u inostranstvu. Ambasador Srbije u Poljskoj me je pozvao u ambasadu, ali sam zakasnio i nisam ga sreo. Takođe ću imati mali sastanak sa ambasadorom Đurićem u srpskoj ambasadi u Vašingtonu. To je trebalo da uradim u aprilu, ali su mi poslali poruku da mora da otkaže jer će biti u Beogradu.

Kako to da ste odoleli šarmu Srpkinja i niste se oženili?

-To je najčešće pitanje koje dobijam. Čini se da ljudi u Srbiji i na Balkanu uopšte ne mogu da shvate da neko ne želi da se oženi. Uvek me je plašilo pomisao da se vezujem i da budem vezan za jedno mesto sa jednom ženom. Imam 46 godina, ali živim svoj život kao 18-godišnjak. Ovaj život koji sada živim (6 meseci u Srbiji, 6 meseci u SAD) nije za svakoga. U ovom trenutku ne mogu da imam ni psa, mačku ili ribu, uz dete i ženu. Doći će vreme kada se umorim od ove gužve i skrasim se sa prelepom dvadesetogodišnjakinjom u malom srpskom selu, da proživim svoje dane. 🙂

Volimo da kažemo da su naše žene najlepše na svetu… Šta mislite o Srpkinjama, o njihovoj lepoti, ali i o drugim kvalitetima?

-Ogromna većina Srpkinja je zapanjujuće lepa. Nikada ih ne vidite da izlaze iz kuće u trenerkama ili bez šminke kao što bi moja bivša u Sjedinjenim Državama uradila. Dođavola, Srpkinja će se lepo obući da ujutru ode do pekare. Toliko se ponose svojim izgledom koji smatram veoma seksi, ništa nije gore od dame koja izgleda kao klošar. Takođe su pametne i prijatne su za razgovor o bilo kojoj temi. Volim kako se i dalje brinu o svojim muškarcima (kuvaju, čiste, donose muškarcu večeru, služe hranu gostima pre jela, itd.). Srpkinje su broj 1!

Da li ste ikada bili kum na srpskoj svadbi ili krstili srpsko dete/bebu?

-Još ne jer tek treba da pređem u pravoslavlje. To je nešto što će se desiti u bliskoj budućnosti, samo čekam pravo vreme i mesto. Baš želim da budem kum, da imam kuma i da imam svoju slavu!

Čime se trenutno bavite i kakvi su vam planovi…da li su još uvek vezani za Srbiju?

-Već 10 godina radim kao program menadžer u poslovnom i turističkom preduzeću u Novom Sadu. Imamo dve kancelarije u Srbiji, dve u Hrvatskoj, dve u Grčkoj, jednu u Bosni i svakog leta šaljemo 600-1.000 studenata na J1 vize u univerzitete širom SAD. Takođe sam direktor prodaje u kompaniji za otpremu kamiona sa sedištem u Belgrade Waterfront-u noću. Leta provodim radeći u preduzećima koja zapošljavaju moje studente i živim/radim sa 40 Srba i Hrvata do oktobra, kada se vraćam u Srbiju. Jedna od stvari na kojoj moja porodica i ja trenutno radimo je izgradnja kolibe u šumi koju ćemo postaviti na Airbnb. To bi trebalo da bude urađeno do početka 2024. i svideće vam se spomenik „Park“ koji postavljam u istoj šumi. Da li ste čuli za Srpsku kulturnu baštu u Klivlendu? Imaću tako nešto samo manjeg obima, sa spomenikom posvećenom Draži Mihailoviću i 500 zaboravljenih američkih pilota, uz nekoliko ploča poznatih srpskih Amerikanaca. Mnogo je srpskih kamiondžija koji prolaze kroz moj mali grad Grinap (Greenup) i mislim da bi ga posećivali Srbi i pomogli Amerikancima koji prenoće u kolibi da nauče nešto o Srbiji i srpskim herojima.

Znam da je još rano razmišljati o tome… Ali gde biste voleli da živite kada odete u penziju, Srbija, SAD ili nešto treće?

-Moji poslednji dani života biće provedeni u malom etno selu u Srbiji. Hoću da imam nekoliko svinja, krave, baštu, voćnjak, da pravim rakiju i ajvar. Sviđa mi se inicijativa Vlade Srbije koja daje besplatno seosko zemljište/kuće ljudima koji žele da unaprede i pomognu turizmu na selu. Bila mi je čast kada me je gospodin Vučić pozvao u svoju kancelariju na kafu gde je detaljno pričao o ovom programu.

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva / Charles Cather