Connect with us

aktuelno

ISTRAŽIVANJA POKAZALA: Zbog otrova u vazduhu, u Beogradu povećan rizik od raka!

Published

on

Istraživanja atmosferskih čestica u urbanoj zoni Beograda pokazala su da u vazduhu dominiraju čestice manje od 500 nanometara koje filteri ne mogu da zaustave i u kojima su najtoksičniji elementi kao što su arsen, živa, vanadijum, uranijum, nikl, izjavila je naučna saradnica na beogradskom Institutu za hemiju i tehnologiju Dragana Đorđević.

Ona je za portal UGS „Nezavisnost“ rekla da rezultati istraživanja o zagađenjima iz najvećih srpskih termoelektrana ukazuju da Termoelektrana „Nikola Tesla“ godišnje emituje oko 30.000 tona prašine toksičnog sadržaja.

Po njenoj oceni, deponije pepela te termoelektrane i one u Kostolcu „veoma utiču na vodotokove i ugrožavaju izvore vodosnabdevanja“.

„Istraživanjima smo utvrdili da je populacija u Beogradu izložena riziku od kancera zbog koncentracija arsena i hroma u vazduhu. Za arsen znamo da dolazi iz obrenovačkih termoelektrana, dok hrom može da se poveže sa železarom u Smederevu“, navela je Đorđević i dodala da pretpostavlja da je takvo aerozagađenje u celoj Srbiji iako na terenu nije bilo merenja kakva su rađena u Beogradu.

Inspirisani alarmantnim nivoom zagađenja životne sredine i ogromnim količinama bačenih opušaka od cigareta, učenici svrljiške srednje škole patentirali su nešto sasvim novo! 👏👏👏

Posted by Serbian Times on Saturday, April 17, 2021

Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić istakao je da na proaktivnu politiku zaštite životne sredine obavezuju i međunarodne konvencije, ali da je problem što se u Srbiji ne poštuju ni domaći propisi.

On je podsetio na nekoliko „neshvatljivih državnih projekata“, poput inicijative da se na Avali, u zaštićenoj zoni, napravi ski-staza, što bi podrazumevalo da se poseče značajan deo visokokvalitetne šume koja je bila zaštićena još u vreme „nepismenog knjaza Miloša“.

Kao negativan primer naveo je i plan da se na beogradskoj Adi Ciganliji prošire postojeći golf tereni na račun šume koja je zaštita savskih obalskih nasipa i naglasio da bi takav projekat predstavljao „potpuno odsustvo društvene pravde“ jer se na postojećim golf terenim površine 14 hektara u proseku dnevno nađe maksimalno 150 ljudi dok se na plažama Ade Ciganlije na površini od 18 hektara skupi i 300.000 korisnika dnevno.

On je rekao da ozbiljnu zabrinutost izaziva namera da se na Košutnjaku izgradi 340.000 kvadrata stambenog prostora jer bi seča drveća i ugradnja ogromnih količina betona i asfalta „ozbiljno ugrozila blagotovoran klimatski uticaj Košutnjaka na glavni grad“.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: N1
Foto: Printscreen YouTube / Al Jazeera Balkans

Advertisement