Connect with us

intervju

INTERVJU, LANE GUTOVIĆ: Gde se pare broje, a gaće skidaju, nema šale i smeha

Published

on

Onim osobama koje nekoliko puta glasaju za tipove koji zemlju dovode u ovakvo stanje treba uzeti pravo glasa kao što se nesposobnim i opasnim šoferima oduzima vozačka dozvola jer ugrožavaju bezbednost građana. To nema veze sa godinama već sa instaliranim kretenizmom

Jedan od bardova srpske glume Milan Lane Gutović nedavno je bio na američkoj turneji sa svojom predstavom “Ukrađena ličnos”. Publika u Srbiji Laneta sve ređe može videti na televiziji i u bioskopu, a stiče se dojam da je to posledica njegovih javnih istupa u kojima, nimalo blagonaklono, komentariše aktuelnu vlast, naročito predsednika Srbije.

Kako nema gde drugo, ostaje mu da krstari po Srbiji i svetu i svojim živim nastupima zasmejava ljude. Istina, ponekad posle tog smeha ostane gorak ukus u ustima…

Kad igrate “Ukrađenu ličnost” čija Vam ličnost najpre pada na pamet i kome biste, da hoćete, posvetili predstavu

Ta ukrađena i nađena ličnost se i u predstavi odnosi na zvanje predsednika, tako da nemam izbora.

Koliko se i sami, živeći u Srbiji ovakvoj kakva je trenutno, osećate kao “ukrađena ličnost”?

Naši životi i naše sudbine su u službi nekog projekta koji nama nije predstavljen tako da “živeti” nije možda pravi termin. Možda bi preciznije bilo “služiti život” u Srbiji. Ako sam u pravu mi smo generacije ukradenih života zaposlenih  u ostvarivanje nekog i nečijeg projekta.

Postali smo stoka, marva. Dresura koja traži tiraniju da bi bila uspešna daje rezultate.

Čini se da je sve više Šojića, a sve manje Pantića. Zašto je tako? Zašto obični ljudi sve manje imaju želje, volje, hrabrosti da se odupiru pretpostavljenima koji im rade o glavama, kako u svojim malim sredinama, preduzećima, tako i na višim nivoima?

Postali smo stoka, marva. Dresura koja traži tiraniju da bi bila uspešna daje rezultate. Demokratija koja je uspešno izvitoperena u staru dobru diktatutru i tiraniju učinila je da smo postali marva…

S tim u vezi, slušam komentare da humor zna da bude i kontraproduktivan, jer pasivizira građanstvo?

-To je tačno…Izbor nam je sužen. Narod kaže ; “Gde se pare broje, a gaće skidaju, nema šale i smeha“… A mi para nemamo da bi ih brojali… Ostaju nam samo gaće… uz osmeh…

Moja zemlja i moj narod su žrtve nekog projekta. Jedni se prave da taj projekat ne razaznaju, a neki su «blagosloveni tupošću» pa taj projekat i ne primećuju

Kada smo pre dve i po godine radili intervju, komentarišući Dnevnik državne televizije koji je najavljivao bolje dane, ponadali ste se da ćemo preživeti taj napredak. Dokle smo stigli sa napretkom?

-Vi i ja do Amerike a ostali nigde… Kako se kaže u narodu za uzaludan trud; “stigli su do rupe na opanku “…

Nedavno je profesor Zec izjavio da bi Srbi vrlo lako mogli da krenu stopama Hazara, s obzirom da nam je prirodni priraštaj mali i sve nas je više u emigraciji, a sve manje u otadžbini. Vaš komentar?

-Moja zemlja i moj narod su žrtve nekog projekta. Jedni se prave da taj projekat ne razaznaju a neki su «blagosloveni tupošću» pa taj projekat i ne primećuju. Tačno je da nam je sve manje dece, ali nema se vremena… Predsednik je kriv. Svaki čas neki miting. Jednostavno nema uslova. A i slaba je hrana… Šta je sendvič? Predlagao sam da umesto autobusa za prebacivanje obožavaoca sa mitinga na miting od sada koriste spavaća kola … To bi poboljšalo uslove za razmnožavanje. Mada…možda ove obožavaoce i ne treba razmnožavati… Ne umem da odgovorim na ovo pitanje. Nisam pametan… Ukratko – « blagosloven sam ».

Predsednik pre neki dan izjavi kako će Kosovo dobiti nezavisnost celoj teritoriji, ali kako to nije njegova krivica? Čija je?

Albanci su krivi više od njega…

On je usput optužio one koji su ga napadali zbog njegovih predloga o razgraničenju “iako ih nikad nisu čuli”…Razumete li vi predsednika Vučića i njegove probleme?

-Srećom ga ne razumem… što je dokaz  stabilnosti moga mentalnog stanja. Na vlast je stupio potpuno sagledavajući « grozno » stanje u kome je država zahvaljujući lošoj upravi predhodnika, ali će on to ispraviti što bi uostalom mogao svaki prosečan supermen.

Kako je vreme prolazilo i ređali se « uspesi «  postajao je sve turobniji, a u intimi govornice i u uskom krugu nekoliko televizija, čak i rasplakana. Sada je vidno razočaran narodom koji ga je izdao…Prvo ga je izalo onih pet miliona a sada ga izdaje i onaj ostatak  jer ideju « razgraničenja «  ne razumeju.

-Muči se, a nema razloga ! Opet je u pravu. Kada preda celo Kosovo nije li to razgraničenje?

U ovoj mržnji vlasti prema meni otkrivam razloge zbog čega se nekada osećam bezbedno jer između njih i mene je taj sanitarni kordon mržnje koji me čini bezbednim od mogućih kontakta sa njima  

Vrlo kritički istupate prema vlastima. Koliko vas te reči koštaju…Na televiziji vas viđamo samo u reprizama, a skoro smo zaboravili kako izgledate na filmu…

Moje ponašanje me štiti od mnogih simpatija. U ovoj mržnji vlasti prema meni otkrivam razloge zbog čega se nekada osećam bezbedno jer između njih i mene je taj sanitarni kordon mržnje koji me čini bezbednim od mogućih kontakta sa njima.  

Da li ova garnitura prihvata kritičare svojih postupaka i odluka ili ima isti odnos prema satiri kao što je imala, recimo kraljevina Jugoslavija?

– Ova garnitura je originalna. Umesto tekstove skrate pisca… Nije ovo lice cenzure, ovo je postava cenzure. Njen do sada najmračniji skrivani oblik. Cenzura je kao i slepo crevo beskorisna kad ne funkcioniše, ali je zato grozna kad se aktivira.

Koliko ima politike u srpskoj kulturi i ko su njeni protagonisti?

Nema otpora. Ovo «zadovoljavajuće» stanje će se nažalost nastaviti.

Kako Vam izgledaju ovi građanski protesti, šta očekujete da će biti njihov epilog?

Epilog je slom vlasti. Ovo su samo kataklizmični procesi. Vlast ima moć i može da uguši i pobije sve protivnike… sem svojih naslednika naravno.

Može li Srbija dočekati još jednu priliku, još jedan 5.oktobar?

Za to očekivanje treba biti pravilno politički «hipnotisan» a ja nisam uopšte pod hipnozom.

Zašto su glumci u prvim redovima na svim protestima od devedesetih naovamo?

Profesionalni ustanici…

Vaš kolega Sergej Trifunović je odlučio da se aktivno uključi u politiku. Šta biste mu poručili, kao neko ko je u prošlosti imao dodira sa politikom, bili ste na listi DSS?  

Nisam nikada imao baš blizak dodira sa politikom ali nema razloga da joj se približavam jer mi se i sa ovog rastojanja gadi…

Često čujemo te komentare da je naša intelektualna elita inertna. Postoji li ona uopšte, s obzirom na njen uticaj u društvu

Ne samo intelektualna, sve elite su se povukle pred estetikom i stavovima bezumnog primitivizma, kriminala i bezočnosti…

Ko je danas elita u Srbiji?

Ne znam ! Elita je i pre ovoga bila u anonimnosti a sada se povukla u duboku ilegalu.

Reprize serija iz osamdesetih i devedesetih su već godinama najgledaniji programi na nacionalnim televizijama. Jesu li one toliko dobre ili mi u međuvremenu nismo uspeli da napravimo ništa kvalitetno.

Erozija je i na tom planu pokazala značajne rezultate. Duh se povukao na rezervne položaje i prepustio udarne termine diletantima i amaterima.. Ipak, i ovi rezultati mogu da posluže… Razvijamo amaterizam.

Zašto su rialiti programi toliko popularni u Srbiji?

Zato što se podilazi najnižim strastima. Ta zabrinjavajuća popularnost nije zadatak vlasnika kanala nego zadata kulturne politike. Neko treba da objasni ljudima da ako im se ne dopada tuđi život neka žive svoj.

Onim osobama koje nekoliko puta glasaju za tipove koji zemlju dovode u ovakvo stanje treba uzeti pravo glasa kao što se nesposobnim i opasnim šoferima oduzima vozačka dozvola jer ugrožavaju bezbednost građana. To nema veze sa godinama već sa instaliranim kretenizmom

Crna Gora i Bosna i Hercegovina su zabranili rialiti programe na nacionalnim frekvencijama. Je li to u redu i može li se time nešto postići?

Ne znam ! Da bih znao trebalo bi da se bavim time a ja nisam čak ni ministar kulture.

Jeste li čuli za aktuelnog ministra kulture pre nego što je dobio mandat. I kako komentarišete njegov učinak?

Upoznao sam ga i poneo lepo mišljenje o njemu. Za ostalo ne znam.

Sve više građana, ponajviše onih mladih i školovanih, napušta zemlju u potrazi za boljim životom. Kako se to odražava na one što ostaju i ono što ostaje od države?

Srbija njihovim odlaskom gubi nadu a dobija na očaju. Ostavljaju nas na cedilu usred navale prepisanih doktorata i kupljenih diploma na milost i nemilost senilnom hor akademika i elastičnom i fleksibilnom patrijarhu.

Neko je nedavno predložio da se osobama starijim od 65 godina ukine pravo glasa u Srbiji. Šta mislite o tom predlogu, da li bi to nešto promenilo?

Treba glasanje da bude javno. Onim osobama koje nekoliko puta glasaju za tipove koji zemlju dovode u ovakvo stanje treba uzeti pravo glasa kao što se nesposobnim i opasnim šoferima oduzima vozačka dozvola jer vožnjom ugrožavaju bezbednost drugih građana. To nema veze sa godinama već sa instaliranim kretenizmom.

Šta bi želeli da poručite ovim gorepomenutim, koji će vas gledati na američkoj turneji?

Uobražavam da će predstava reći dovoljno. Da ne mislim tako ne bih ni dolazio.

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement