Chicago
72°
Clear
6:49 am6:29 pm CDT
Feels like: 72°F
Wind: 2mph SSW
Humidity: 66%
Pressure: 30.12"Hg
UV index: 0
WedThuFri
79/64°F
72/54°F
61/46°F

Published 2 months ago

By Antonije Kovačević

IN MEMORIAM, VLADIMIR LOJANICA: Sve što ti nisam rekao, suze koje ti nisam zaboravio, i gluve godine što idu…

Au, kako si me presekao, Lojo, brate..Kako, bre, može da prestane da kuca tako veliko srce, kako može da otkaže takva gromada u samo 47, da se ugasi vatra u kući na tri sprata, u kojoj je bilo toliko ljubavi za sve nas…Kako?!

Ja nemam drugo objašnjenje do ovo: Pisao si iz srca, punom snagom, nisi ga štedeo, davao si ga svima, zato je i stalo. Preopterećeno, ali puno. Kao što su ostala naša srca iza tebe, i biće puna uvek kad te se setimo. Zadužio si nas, mnogo.

I sad kad si otišao bez pozdrava, kad si nas ostavio neme i zbunjene, želim da ti priznam nešto što u ovoj našoj novinarskoj jurnjavi ne stigoh da ti kažem pre. Dakle, gde god te ovo zateklo, gde god me čuo, a znam da hoćeš, treba da znaš sledeće…

Srbiju si ostavio bez jednog od najboljih reportera koji su njome hodili u poslednjih pola veka, bez pripovedača koji je bolje od ikoga znao da prenese ljudske emocije na papir, da sasluša, da oseti, da pomiluje i uteši rečima. Ni uz čije priče nisam više suza pustio, eto, priznajem…

I sve te nagrade koje si dobio si ništa u poređenju s tim koliko si života oplemenio i nadahnuo.

Zlatiborski i užički kraj si ostavio bez hroničara čiji će zapisi ostati u amanet našoj deci kad požele da saznaju odakle potiču, kako su živeli, borili se i razmišljali njihovi stari, njihovi preci, da bi oni danas imali to što imaju.

A zlatiborske seljake, one mučenike i mučenice po zabačenim selima do kojih ni poštari ne dolaze a po kojima si ti neumorno hodio, obilazeći ih i otimajući njihove antologijske priče od zaborava, njih si ostavio bez one retke radosti i utehe u njihovim samotnjačkim životima – tebe kad se s osmehom, plajvazom i foto aparatom pojaviš na njihovom kućnom pragu. Nekima od njih to je bio jedini susret, jedina ljudska reč koju bi im uho čulo mesecima…Hvala ti u njihovo ime.

Ja sam ostao bez brata po peru, po onom našem starinskom aoristu kojim smo se opirali tiraniji ovog novog, bezdušnog jezika…bez brata po omiljenim nam crno-belim bojama, koje si voleo srčano, verno, grobarski, do groba…bez brata po tim našim rodnim vrletima koje su nam bile više od geografije i ne manje od života…bez brata po svemu sem po krvi.

U ovom ubogom imigrantskom životu bio si moj prozor u zavičaj, moje oči i uši, obilazio si moju Dobroselicu, prenosio pozdrave, čuvao moju dušu. A ja, baksuz, nikad nisam stigao da ti zahvalim na tome.

“Gluv je dan bez ljudi” naslovio si onomad svoju prvu knjigu reportaža. E, pa da znaš da mi je gluv ovaj dan što prolazi bez tebe, ljudino, a gluve će mi biti i godine što dolaze, brate moj.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva

PROČITAJTE REPORTAŽE VLADE LOJANICE:

ZAMIRE NAJLEPŠE ZLATIBORSKO SELO: Posle 40 sahrana, zvonar crkve Sreten sanja da povede kolo na svadbi (FOTO)

ČUVAR SRPSKE TRADICIJE: Ispovest Neđa, poslednjeg kazandžije u svom kraju!

OVAKO SE VOLI SVOJA ZEMLJA: Luka (18) gradsku vrevu zamenio njivom, štalom i opancima, kako bi ognjište sačuvao od propadanja!

YOU MAY LIKE