Gavrilo Princip, pripadnik organizacije „Mlada Bosna“, koji je na Vidovdan 28. juna 1914. godine u Sarajevu izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, ostaće u srpskoj istoriji upamćen kao revolucionar i borac za slobodu.

Rođen je 25. jula 1894. godine u Obljaju (Bosansko Grahovo) od majke Marije i oca Petra, kao četvrto od devetoro dece, od kojih je preživelo i odraslo samo troje: stariji brat Jovo, potom Gavrilo i najmlađi Nikola. Majčina želja je bila da sinu da ime po svom bratu, međutim kako se reč lokalnog prote Bilbije poštovala i važila za zakon, upisan je pod imenom Gavrilo.

Potiče iz porodice koja se bavila zemljoradnjom, a kako bi preživeli, otac je radio i dodatne poslove.

Tokom osnovne škole pokazao se kao dobar učenik i stariji brat Jovo odlučio je da ga pošalje na dalje školovanje u Sarajevo. Krenuli su na upis u austrougarsku vojnu školu, međutim umesto nje, upisan je u nižu trgovačku školu 1907. godine. Po završetku trećeg razreda trgovačke škole, Gavrilo je rešio da pređe u Gimnaziju. Trebalo je ubediti brata Jovu i položiti dopunske ispite kako bi se upisao u četvrti razred Gimnazije.

Nemirni duh

Na kraju, avgusta 1910. godine Gavrilo odlazi u Tuzlu, gde započinje gimnazijske dane. Iako sitan na prvi pogled, krupnih očiju i kovrdžave kose, bio je živog duha, što je dovelo do sukoba sa jednim profesorom, te je krajem 1910. godine napustio Tuzlu i vratio se za Sarajevo. Njegova sreća što je imao mogućnost da upiše čuvenu Sarajevsku gimnaziju bila je velika, a kako i ne bi, s obzirom da su je pohađali slavni i ugledni ljudi, poput Ive Andrića i drugih.

Po rečima savremenika, Gavrilov nemirni duh uskoro ga vodi dalje, pa odlazi za Beograd. Nadahnut, krenuo je peške prema prestonici srpstva. Prema sopstvenim rečima, kada je posle desetak dana prešao granicu između Bosne i Srbije, poljubio je srpsku zemlju.

U Beogradu se kretao u krugu izbeglica iz Bosne i njegov život je bio težak. Bio je više gladan nego sit, pa je pored škole obavljao i teške fizičke poslove kako bi zaradio neku paru. Pored svega bio je zadovoljan, jer se osećao slobodnim i mogao je da viče bez straha „Dole Austrija!“. U Beogradu je završio 5. i 6. razred Prve muške gimnazije sa odličnim uspehom i tu je bio kraj Principovog školovanja.

Mladobosanac i nesuđeni četnik

Pokušao je 1912. godine da odlaskom u Prokuplje postane dobrovoljac, odnosno komita. U to vreme četnički komandant major Vojislav Tankosić je odbio Gavrila rekavši mu da je „fizički slab za napornu četničku službu“. To je Gavrila toliko uvredilo da je odmah napustio Prokuplje.

Početkom 20. veka nastala je oslobodilačka organizacija „Mlada Bosna“. Njen cilj je bio oslobađanje Bosne i Hercegovine i ujedinjenje sa Srbijom. Bila je konspirativna jer je jedino tako mogla da opstane, s obzirom da je austrougarska služba imala veliki broj saradnika u Bosni i bila prisutna svuda. Osnovač i idejni vođa „Mlade Bosne“ bio je Vladimir Gaćinović, a članove ove organizacije nikada niko nije brojao, pa nije mogao dati odgovor o masovnosti članstva.

Mladobosanci su bili pored revolucionarnog opredeljenja pravi intelektualni biseri, veliki talenti za književnost, poeziju i nauku. Jedan od njih je bio i Gavrilo Princip, koji je ušao u njihove redove.

Atentat

Svakako najvažniji događaj koji se desio na Balkanu a ključno je uticao na svetsku istoriju jeste bio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. juna 1914. godine .

Franc Ferdinand tog dana dolazi u Sarajevo da prisustvuje manevrima austrougarske vojske u istočnoj Bosni. Srpsko stanovništvo na njegov je dolazak gledalo kao na provokaciju, budući da je izabrao Vidovdan za svoju paradu.

Prema saznanjima istoričara, plan da se pokuša atentat skovan je istoga dana kada se saznalo za posetu prestolonaslednika. Po prvobitnom planu izvršilaca atentata je bilo šest. Od tih šest, četiri nije uradilo ništa prilikom prolaska carske kolone. Pri vraćanju kolone, Gavrilo Princip je uspešno izvršio zadatak, a pored Franca Ferdinanda stradala je i njegova supruga Sofija, što nije bilo planirano od strane atentatora.

Tokom istrage, Austrougarska je došla do saznanja da je oružje kojim su ubijeni prestolonaslednik i njegova supruga, stiglo iz Srbije. Austrougarske vlasti iskoristile su novonastalu situaciju da Kraljevini Srbiji pošalju ultimatum od 10 tačaka.

Srpske vlasti nisu prihvatile jednu tačku. Austougarska je to iskoristila i objavila rat Srbiji, koji je ubrzo prerastao u Prvi svetski rat.

Suđenje

Princip je na suđenju koje je usledilo nakon atentata, upitan za motive, rekao:

“Ja sam jugoslavenski nacionalist koji teži za ujedinjenjem svih Jugoslavena, i nije me briga kakva će biti država, samo da bude slobodna od Austrije.”

Nakon atentata ostatak svog života Gavrilo je proveo u služenju kazne zatvora.

Na suđenju je tvrdio da mu nije žao što je ubio Franca, već mu je bilo krivo što je slučajno pogodio njegovu ženu. Osuđen je na 20 godina, a izbegao je smrtnu kaznu jer je imao 21 godinu, što ga je činilo prema tadašnjem zakonu maloletnikom.

Tamnica

Iz Sarajeva prebačen je u vojni zatvor u Terezinu (na pola puta između Praga i Drezdena) gde je umro u teškim mukama.

Na zidu ćelije u kojoj je umro Princip je napisao: “Naše će senke hodati po Beču, lutati po dvoru, plašeći gospodu…”.

A na zatvorskoj limenoj porciji, u znak sećanja na noć uoči atentata, kada su se vidovdanski heroji zakleli na grobu “mladobosanca” Bogdana Žerajića da će oni ostvariti njegovo započeto delo, Gavrilo je urezao stihove:

“Tromo se vreme vuče, i ničeg novog nema,

danas sve kao juče, sutra se isto sprema.

Pravo je rekao Žerajić, taj srpski soko sivi –

Ko hoće da živi nek mre, ko hoće da mre nek živi”.

Zbog loših zatvorskih uslova, tamnovanja i mučenja, Princip je veoma oslabio. Oboleo je od tuberkuloze. Preminuo je 28. aprila 1918. godine i nije dočekao da vidi stvaranje Jugoslavije. Po naredbi iz Beča, sahranjen je tajno, noću, na neobeleženom mestu, sa ciljem da sećanje na njega izbledi i nestane.

Zahvaljujući jednom Čehu, ostalo je zabeleženo njegovo grobno mesto i njegovo telo je kasnije premešteno u Sarajevo, u grad koga je Gavrilo Princip odveo u istoriju.

Danas njegove kosti počivaju u mauzoleju na obodu grada, u naselju Koševo, zajedno sa ostalim pripadnicima Mlade Bosne .

Izvor: Kurir.rs