I dok se u gradovima uveliko šaraju raznoraznim tehnikama i modernim bojama, u sprskim selima sačuvali su se stari običaji

Veliki petak je dan kad skoro svi pravoslavni vernici farbaju jaja u znak sećanja na Hristovo stradanje. I dok se u gradovima uveliko šaraju raznoraznim tehnikama i modernim bojama, u sprskim selima sačuvali su se stari običaji.

„Koriste se biljke koje smo pripremili prethodnih dana. Maslačak da jaja budu žućkasta, kopriva da vuku na zeleno i neizbežna lukovina, koju smo skupljali mesecima unazad kako bi jaja imala jaku i lepu boju“, kaže Milica Stanisavljević.

Domaćice veruju da svaka biljka kojom ukrase jaje simboliše napredak u kući i zdravlje članova porodice.

„Stavljamo travku devojčko srce ako u porodici ima neudatih devojaka, pa za njihovu sreću. Zatim, zdravac za zdravlje, a u doba korone, ono nam je sigurno i najpotrebnije, ali neizbežna je i detelina kao univerzalni simbol sreće“, rekla je Milica.

Meštani čačanskih sela, vrlo često jaja ne kupuju u prodavnicima jer gotovo svi u svojim dvorištima imaju po nekoliko kokošaka, koje daju zdrave domaće proizvode.

„Sve zavisi kako ih hranite, one jedu isključivo biljnu hranu. Koncentrat, ječam, zob i pšenicu, samo je bitno da im ne dajete soli, jer tada nećete imati ni kokošku, ni jaje“, rekao je Slobodan Vasilijević.

Prvo ofarbano jaje naziva se čuvarkuća i dok se danas farbaju nova, ono završi u zemlji nekog cvećnjaka. Veruje se da najjača jaja nose posebne vrste kokoški – misirka, ali da je do njih teško doći jer ih vrlo dobro krije.

IZVOR: Rina FOTO: Rina