Connect with us

sport

EKSLUZIVNI INTERVJU Kokoškov: Kako smo oborili NBA šampione

Published

on

Srce i mozak, obe stvari su  potrebne jednoj mladoj ekipi kao što smo mi da bi pobedili šampiona. Srce koje nema straha, I mozak koji je u stanju da obuzda srce i pronađe najbolja rešenja u trenucima kada se utakmica lomi – otkriva Igor u svom prvom razgovoru za Serbian Times

Sa Igorom Kokoškovim, prvim Srbinom ali i prvim ne-Amerikancem trenerom jednog NBA kluba razgovarali smo neposredno posle senzacionalne pobede njegovih Finiks Sansa protiv šampionske ekipe Golden Stejt Voriorsa, i to u –  gostima!

Šahovskom taktikom primenjenom na parketu ovaj rođeni Beograđanin na plećke je oborio strašni tim iz severne Kalifornije, predvođen gigantima kao što su Stef Kari, Kevin Durant, Klej Tompson i Demarkus Kazins, I to sa najmlađom ekipom u ligi. U nadmudrivanju sa Stivom Kerom, trenerom koji na rukama nosi tri zlatna prstena kao uspomene na tri titule sa Voriorsima, Srbin je izašao kao pobednik.

Kako? Šta je rekao momcima pred izlazak na parket na kome su ove godine padali svi velikani najjače lige na svetu?

  • Rekao sam im dosta toga, što teško da može da stane u jedan intervju, jer mislim da je psihička priprema za mečeve poput ovog možda I važnija od fizičke. Bilo je važno opustiti ih I ubediti da mogu da igraju protiv takve ekipe, koja će I ove godine verovatno dogurati do samog kraja, I koju skoro svi vide kao velike favorite pred završnicu sezone I plej- of. Srce I mozak, obe stvari su potrebne jednoj mladoj ekipi kao što smo mi da bi pobedili šampiona. Srce koje nema straha pred kvalitetnijim protivnikom, I mozak koji je u stanju da obuzda srce I pronađe najbolja rešenja u trenucima kada se utakmica lomi – otkriva Igor u svom prvom intervjuu za Serbian Times, a zatim pojašnjava…
  • U NBA se ponekad igraju utakmice bez naboja I emocija, koje po svemu liče na prijateljske, bez žara I želje za pobedom, gde se pobednici znaju posle prve četvrtine. A mi se trudimo da u svaku utakmicu uđemo kao da je finale, idemo na pobedu bez obzira što smo odavno izgubili šanse da se plasiramo u plej-of. To je jedini način da izgradite pobednički duh pred vremena koja dolaze I ja sam ponosan na momke zbog energije I pristupa utakmici koju smo počeli velikom dubiozom u prvoj četvrtini, ali se nismo predavali, borbeni duh je bio na visini I uspeli smo da se vratimo I pobedimo u neizvesnoj završnici. Devin Buker je odigrao veliku utakmicu, Keli Ubre takođe, Ejton…

Svi momci koje pominjete imaju u proseku 21-22 godine. Ove godine ste dva puta dobili Milvoki koji dominira NBA ligom sa sjajnim Janisom Adetokumbom, Boston, San Antonio, ove godine su pred vama padala velike I moćne ekipe. Očigledno da golobradi momci koje vodite nemaju straha pred jačima od sebe, koliko je teško motivisati ih u nekim uslovno rečeno manjim utakmicama, protiv slabije rangiranih ekipa?

  • Ne mislim da je to pitanje inspiracije, učim ih da svakom meču pristupaju na isti način, ne postoje manje I više važne utakmice. Nekad se stvari nameste kako treba, neki nam protivnici više leže od drugih, nekad gubimo na neiskustvo. Bitno je da iz utakmice u utakmicu napredujemo I gradimo osnovu za budućnost. Da ekipa nauči da dobije I utakmice koje mora da dobije, pogotovo na domaćem terenu, da bi sutra bili spremni da to ponove u plej-ofu, d aim neke stvari uđu u krv.

Nalazite se u odličnom nizu, 4 pobede u pet utakmica. Jesu li dobre igre u poslednje vreme podigle apetite kluba, da li se već prave planovi za budućnost, sledeću sezonu, plej-of…? 

  • Vrlo je bitno da sezonu okončamo u pobedničkoj atmosferi, što bi trebala da bude uvertira za ono što nas čeka sledeće godine. Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo. To je naša mantra. Ne opterećujemo igrače sa unapred zacrtanim ciljevima ali to je ono na čemu radimo, imamo mlad I talentovan tim koji bi, uz pravi rad, u jednom trenutku trebao da “klikne”, da proradi hemija I da od njih napravi ekipu koja je pretendent na plej-of I nešto više. Imate timove poput Denver Nuggetsa ili Utah Jazza koji godinama napreduju, a ove godine su se pretvorili u ozbiljne ekipe koje će se boriti za sam vrh. Nadamo se da ćemo I mi krenuti njihovim stopama.

Većina ekipa je u februaru, u finišu prelaznog roka, gledala da se pojača sa iskusnim I proverenim igračima, a vi ste se odlučili da dovedete Ubrea, koji se po godinama sasvim uklapa sa ovom ekipom “junior” koju već imate na okupu. Je li to govori o opredelenju kluba da se pravi generacijska ekipa, koja će godinama igrati na okupu?

  • Ne jurimo namenski I po svaku cenu mlade igrače, već one koji žele da dođu ovde I za koje procenimo da mogu da nam pomognu da budemo bolji tim. Na sreću, stvari su se poklopile. Treba biti iskren…Ovo je profesionalna a ne razvojna liga, veliki je novac u igri I nema mesta razmišljanju tipa “ulažemo u mlade igrače”. Ne postoji mlad I star tim, nego dobar I loš. I nema izgovora u smislu “mladi smo pa možemo da gubimo”. Ne želimo da sezone završavamo u martu I hvalimo se kako imamo mlad I talentovan tim.

Veliki je novac u igri i nema mesta razmišljanju tipa “ulažemo u mlade igrače”. Ne postoji mlad i star tim, nego dobar i loš. I nema izgovora u smislu “mladi smo pa možemo da gubimo”

Čini se da je Devin Buker u poslednjim utakmicama izrastao u lidera tima…

  • Iako je I dalje vrlo mlad, tek su mu 22, Buker je izrastao u nosioca tima I naše je opredelenje da tako bude, njega vidimo kao budućnost Sansa, već smo potpisali novi dugogodišnji ugovor I želimo oko njega da gradimo ekipu za godine koje dolaze. On raste iz utakmice u utakmicu, jedan je od najtalentovanijih ofanzivnih igrača u ligi I cilj nam je da popunimo ekipu igračima koji će uz njega kao lidera napraviti rezultate u narednom period.

U poslednje vreme I Dragan Bender, mladić iz Hrvatske, dobija sve više šanse, sa klupe je uskočio u prvi tim…

  • Uvek se postavlja pitanje kada je najbolje za evropske igraće da dođu u NBA. Bender je dokaz da je to individualna stvar. Važno je ne samo u kojim godinama dolazi, već i u koju ekipu. On je mlad, ima tek 21 godinu I vreme radi za njega. Ovde je došao sa samo 19 godina, bio na velikim iskušenjima, prošao je kaljenje i tek očekujemo da pruži ono zbog čega smo ga doveli.

Da li Sansi imaju u planu da dovedu još neke igrača sa naših prostora, Evrope, iz koje je u poslednje vreme došlo nekoliko igrača koji igraju velike uloge u svojim timovima?

  • Sigurno da imamo to u planu, strateški se okrećemo prema internacionalnim igračima, mislimo da oni mogu značajno da oplemene NBA, što se već pokazalo u nekim slučajevima, a najsvežiji su naš Nikola Jokić I Luka Dončić.

Završene su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Kini. Možda najveća iznenađenja su Hrvatska I Slovenija, koje se nisu plasirale. Kako to komentarišeš? Da li su Hrvati I Slovenci platili danak kvalifikacijama koje ne leže reprezentacijama koje imaju dosta igrača u Evroligi I NBA, a koji zbog termina nisu mogli da igraju za svoje zemlje?

  • Za male timove I zemlje što su u suštini I Slovenija I Hrvatska, pa na kraju i Srbija, taj system kvalifikacija je krajnje nezgodan I prisiljava ih da igraju sa drugim, nekad I trećim timovima. Tako da ti plasmani I nisu toliko iznenađenje. Prošle godine sam na Evropskom prvenstvu razgovarao sa selektorima tih nekih zemalja koje nemaju veliku košarkašku tradiciju I oni su prezadovoljni tim sistemom kvalifikacija je rim pružaju priliku da odu na velika takmičenja, što ranije nisu mogli. Primera radi, slovenačka reprezentacija nije odigrala dve utakmice u istom sastavu, a bez Dragića, Dončića, Blažića, Prepelića, Vidmara to nije isti tim, što se pokazalo kao hendikep koji nisu mogli da prevaziđu. Tako da činjenica da se evropski prvaci nisu plasirali na Svtsko prvenstvo s jedne strane zvuči kao senzacija, a sa druge strane to je realnost, s obzirom na okolnosti.

Bliži se Svetsko prvenstvo, da li postoje šanse da možda preuzmeš neku od reprezentacija koje su se plasirale za Kinu?

  • U ovom trenutku je teško reći. Sva je prilika da ću posle 12 godina u kojima sam letnje mesece provodio na pripremema reprezentacija, od srpske sa Željkom Obradovićem, preko gruzijske I slovenačke, ove godine ostati kući. Male su šanse da se nešto promeni, sezona je u toku I nisam imao nikakve kontakte, I moram da priznam da će mi biti žao ako tako ostane. Biti selektor je ozbiljan posao, nije dovoljno da se pojaviš na trening kampu, treba izgraditi strategiju, održavati kontakte sa igračima. Dakle, šanse su male ali ću sa velikom pažnjom pratiti šta se dešava u Kini. Jedina opcija da odem bi bila ukoliko Devina Bukera pozovu u američki tim, onda bih tamo verovatno išao kao njegov lični trener. Ali bih svakako voleo da se jednog dana vratim tamo odakle sam krenuo, u reprezentativnu košarku.

Nije iznenađenje to što se Slovenija i Hrvatska nisu plasirale na SP u Kini. Slovenačka reprezentacija nije odigrala dve utakmice u istom sastavu, a bez Dragića, Dončića, Blažića, Prepelića to nije isti tim, što se pokazalo kao hendikep koji nisu mogli da prevaziđu

Stižeš li da pratiš domaću košarku?

  • Pogledao sam derbi Zvezde I Partizana. Nisam zaboravio odakle sam, pratim zbivanja kod nas in nisam zaboravio svoje košarkaške korene, ali je vrlo teško u NBA ritmu.

Zašto se mali broj evropskih trenera oprobao u NBA ligi. Tu su Mesina, Skariolo, Blat, koji je Amerikanac ali je vodio evropske timove…

  • Većina timova ima internacionalne trenere, uglavnom mlade I nedovoljno poznate u Evropi. Stvari se menjaju NBA kontroliše svetsku košarku I kao magnet privlači one najbolje pa očekujem da će sve više trenera dolaziti ovde. Ponekad je potrebno malo sreće, pravi tajming, kvalitet nikada nije bio sporran.

Od noviteta vezanih za naše igrače u NBA poslednji je trejd Marjanović u Filadelfiju, koja najavljuje borbu za titulu. Bobi se u početku dobro snašao, posle je ima nezgodnu povredu…

  • Marjanović ima jedan izuzetan talenat I to se zna. Ali on ima I druge talente, koji se ne vide na prvu loptu. Pričao sam sa ljudima iz Klipersa koji su oduševljeni Bobijem kao ličnošću, energijom koju unosi u svlačionicu I tim. On je jedan pozitivan karakter I ljudi umeju to da cene, takvi ljudi mnogo znače kada je u pitanju atmosfera u timu. Filadelfija ima ozbiljan tim, on se dobro uklopio I verujem da će dugo igrati u NBA I na pravi način reprezentovati našu košarku.

Miloš Teodosić se vratio u Evropu. Šta je po tvom mišljenju glavni razlog zbog čega, iako bez sumnje poseduje veliki kvalitet, nije uspeo u NBA?

  • Svaki igrač ima neki svoj razvojni put. Milošu neke stvari nisu išle na ruku, od toga kako je formirana ekipa, pa do neki taktičkih zamisli. Paradoks da je Patrik Beverli, kome je Miloš u Klipersima gledao u leđa, svojevremeno bio njegova rezerva u Olimpijakosu, govori o tome koliko je sve relativno I sticaj okolnosti. On nije dobio pravu šansu, ali to ne umanjuje njegovu košarkašku veličinu. Sigurno je da bi on, sa svojim kvalitetima, napravio karijeru u NBA da je ovde došao ranije. Nadam se da će još dugo I uspešno igrati u Evropi.

IGRAO U ZVEZDI, TRENIRAO PARTIZAN

  • Počeo sam igrački I trenerski u OKK Beogradu. Posle toga sam završio u Partizanu. Interesantno je da sam u kadetskim I juniorskim selekcijama igrao za Crvenu Zvezdu, a onda bio trener mlađih kategorija u Partizanu. Studirao sam DIF I nikad nisam imao dilemu da ću se baviti ovim poslom. Posle angažmana u juniorskoj reprezentaciji Srbije odlazim za Ameriku gde počinjem stručno usavršavanje. Prvo Konektikat, zatim čuveni Djuk. Prvi posao sam dobio u univerzitetu Misuri, kao pomoćni trener, zatim odlazim u NBA, prvo Klipersi, zatim Detroit, gde osvajam titulu sa Detroit Pistonsima, kao pomoćni trener. Tu sam već 18 godina I nadam se da ću ostati dugo tu.

MOJ PRVI NBA PRSTEN

  • Došao sam iz jednog mladog tima kakav su bili Klipersi, u jednu iskusnu ekipu Detroita, koja se borila za titulu. Jedno nezaboravno životno I profesionalno iskustvo za mene, mladog trenera. I dan danas sam u kontaktu sa trenerima I igračima iz tog tima. Jedan od njih, Korlis Vilijamson, danas je u mom stručnom štabu u Finiks Sansima.

GRUZIJSKI ORDEN IZ RUKU PREDSEDNIKA

  • O je priznanje za moju porodicu, znači mi. Gruziju sam preuzeo u trenutku dok su bili u kvalifikacijama za evropsku diviziju B a uspeli smo da se plasiramo na tri evropska prvenstva, da se plasiramo u drugi krug, što je za njih bio veliki uspeh, šrto je njihova država umela da ceni.

ZLATO SA SLOVENIJOM NA PRVOM MESTU

Kad si bio najponosniji u karijeri?

  • Pobede su za sve nas trenere najvažnije, ono što najviše pamtiš. Biti na krovu sveta sa Pistonsima je bio veliki uspeh, ali mi je titula šampiona Evrope sa Slovenijom ipak najdraža, jer sam vodio ekipu I donosio odluke kao selector.

Razgovarao: Antonije Kovačević

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement