Connect with us

sport

KAKO JE STVARANA MOĆNA JUGOPLASTIKA:”Aca Nikolić je kritikovao igrače: Ne može se igrati košarkom. Dobro, Toni, ti se igraj…”

Published

on

Završava se još jedna Evroliga. Jedan od srpskih trenera koji je obeležio istoriju ovog takmičenja koje se pod različitim imenima igra od 1958. godine je svakako i Božidar Boža Maljković.

On je ovo takmičenje osvajao četiri puta. Dva puta sa Jugoplastikom i po jednom sa Limožom i Panatinaikosom.

On je u velikom intervjuu za Nedeljnik, prisećajući se dana u Jugoplastici rekao:

“Ubeđen sam da bi svaka majka želela da uda svoju ćerku za mog igrača. Sa svima sam ostao veliki prijatelj. Rađa mi svake godine dolazi bar dva puta u Beograd. Sa Zoranom Savićem se redovno viđam u Marbelji. Duško Ivanović mi je kao član familije. Perasović isto. Onda moj Srbin Zoran Sretenović, takođe. Najdalje nam je otišao Kukoč, u Ameriku, sada igra golf. On je najbolji igrač kog sam trenirao. To majka retko rađa. Kukoč je u mladosti trenirao stoni tenis i dobijao reprezentativca Jugoslavije Zorana Primorca. Igrao je i fudbal u Hajduku izvanredno. I kada bismo profesor Aca Nikolić ili ja nešto kritikovali igrače, stalno govorili – košarka se igra, ne može se igrati sa košarkom, Aca bi onda dodao: Dobro, to ne važi za Tonija, ti se, Toni, igraj malo”.

On je ispričao i kako je na odlasku iz Jugoplastike poručio upravi – čuvajte mi Makedonca Pecu Naumovskog, on će biti najbolji igrač narednih deset godina.

“To vam ostavljam kao amanet. A onda me je Šolman pitao: ‘A šta ti je to amanet?’ Nije znao. Objasnio sam mu”, rekao je Maljković u opširnom intervjuu u kom je otvoreno govorio o svom životu, bivšoj državi, ratu, kao i o poslu koji sada obavlja, a to je mesto presdednika Olimpijskog komiteta Srbije.

O odlasku u Split još je rekao:

“Nisam imao ni fiksni telefon, a mobilni nisu ni postojali. Drugi dan odmora dolazi mi brat koji je radio u kudeljari, gde je bio jedini telefon u selu. Kaže: ‘Traže te neki iz Splita, dogovorili smo se da dođeš u kudeljaru da se čujete u šest sati.’ I odem. Kad zove me Josip Bilić, moj pobratim, sekretar kluba, tajnik. I kaže da je Jugoplastika zainteresovana za mene. Mislio sam da je to nešto više od skrivene kamere. Gde mene nađoste? I prekinem taj kratki odmor, i odem avionom u Split”, ispričao je Boža Maljković o svom dolasku u Jugoplastiku sa kojom će kasnije pokoriti Evropu.

“Dogovorimo se za minut, a Jerkov mi kaže: ‘Dobar smo posao napravili. Gospu ti tvoju, kakve si ti imao reference od Nikolića, Žeravice i Moke, a ti pristao da radiš za ovako malu plaću.” A ja: ‘Polako, daćete vi sve te pare’, što se uostalom i desilo posle dve evropske titule.

A onda iz one nemaštine u Srbiji, iz koje nisam imao ni za benzin, prvu noć u Splitu provedem u Titovom apartmanu, koji se nalazio u parku, ali pošto sam alergičan na ‘mace’, na prvi trening sam došao sa kijavičavim nosom i crvenim očima”, ispričao je Maljković.

On je o tom prvom susretu sa splitskim igračima, a posebno sa igračima koji će postati najveća imena, Tonijem Kukočem i Dinom Rađom, rekao:

“Kukoču je bilo svejedno. On je tu došao da se igra, da zbog svog patološkog altruizma igra za druge. A Rađa me je gledao mrko, kroz zavesu, četiri-pet dana. Kada je shvatio da košarku znam pet puta više od njega, što jeste fundament trenerskog autoriteta, počeo je da mi veruje.”

Tekst: Nedeljnik.rs

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement