Connect with us

Srbija

EKSKLUZIVNO Pisma zahvalnosti srpske dece grčkim dobročiniteljima: Dočekasmo mir, s članom porodice manje

Published

on

U prethodna dva dela serijala “Pisma srpske dece grčkim dobročiniteljima”, posvećenom projektu Grčki karavan solidarnosti, naši čitaoci imali su priliku da otvore pisma i saznaju priče Ozrenke Borovine, 11-godišnje devojčice iz Han Pijeska, i Danijela Šarenca, dečaka iz Visokog, koji je danas specijalizant medicine u Brčkom.

Danas, u poslednjem delu serijala, donosimo vam priču o Zgonjanin Bojanu, čija majka Vukosava je napisala pismo zahvalnosti gospođi Eleni iz Grčke.

Iz pisma se vidi da je napisano neposredno posle kraja rata, koji je porodici Zgonjanin svakako doneo olakšanje, ali ne još uvek i veru u svetlu budućnost.

Saznajemo da porodica živi vrlo teško, iako je majka diplomirani ekonomista, kao i da je mali Bojan “operisan i zračen u Beogradu”:

Pisma srpske dece gospođi Eleni Peni / Privatna arhiva

“Draga Eleni,

Molim Vas da mi oprostite što vam se tek sada javljam, a u daljem tekstu ću objasniti razlog nejavljanja. Prvo da Vam se zahvalim za novac (sav sam dobila) i što ste baš moga sina izabrali da stipendirate. Mislim da je malo samo reći hvala jer ta vaša pomoć nam znači mnogo (život).

Zašto vam do sada nisam pisala? Kod nas se rat ‘završio’. Nismo još ni svesni toga. Nalazimo se u nekom nedefinisanom stanju. Kuda sada krenuti, šta početi, odakle… Privreda ne funkcioniše, mnogo je razrušeno, šta očekivati od ‘budućnosti’.

Još nismo svesni da je sloboda da mirno spavamo, da nas niko neće ubiti, da nećemo biti gladni…

Pismo zahvalnosti Zgonjanin Bojana gospođi Eleni / Privatna arhiva

Da vas upoznam sa mojom porodicom.

Ja se zovem Vukosava i imam 43 godine. Po struci sam diplomirani ekonomista. Moj stariji sin zove se Srđan i ima 19 godina. Student je prve godine Vojne akademije u Beogradu.

Bojan, koga vi stipendirate, ima nepunih 15 godina i sada je završio osmi razred. Treba da se ušiše u građevinsku školu.

Kako živimo. Jadno i bedno. Konačno smo dočekali mir, sa jednim članom porodice manje. Ja radim, ali slabo šta primamo.

Iz vašeg upitnika vidim da ste po struci lekar. Bojan je 1995. godine operisan i zračen u Beogradu. U ovom pismu vam šaljem njegovu otpusnu listu i želela bih da mi vi date svoje mišljenje, što je jedan od razloga zašto Vam pišem.”

Redakcija portala Preokret stupila je u kontakt sa Bojanovom porodicom, tačnije sa Bojanovim bratom Srđanom Zgonjaninom, zaposlenim u Vojsci Srbije, koji nam je otkrio da i ova priča, kao i priče dece iz prethodnih pisama, ima srećan kraj!

Bojan je živ i zdrav! Pobedio je bolest sa kojom se borio kao dete i živi u BiH. Njegova majka Vukosava je, nažalost, u međuvremenu preminula, ali verujemo da može biti zadovoljna jer su teške godine prošle, a njeni potomci izašli su iz svega živi, zdravi i uspešni.

Piše: Novak Lukovac
Foto: Privatna arhiva

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement