Connect with us

aktuelno

EKSKLUZIVNO, MILOŠ PAVLOVIĆ: Da Koštunica nije dao ostavku, ja bih bio prvi Srbin u Formuli 1!

Published

on

Koštunica je bio jedini srpski političar i pre svega čovek koji je shvatio šta bi moj ulazak u istu značio za našu zemlju i dok je bio predsednik sve je uradio da se ovo i desi. I desilo bi se da 2008. nije podneo ostavku zbog Kosova. Svi posle njega nisu hteli sa mnom ni da razgovaraju…

Kada je sa nepunih 14 godina 1996.godine postao najmlađi karting šampion sveta, osvojio trofej “Ajerton Sena” i oborio rekord legendarnog vozača Formule 1 po kome je nazvan, Miloš Pavlović je u očima nacije već bio viđen kao prvi Srbin koji je seo u kokpit Formule 1.

Istina, malo njih je znalo da je, osim velikog talenta i rada, za ulazak u čarobni svet najprestižnijeg i najbržeg cirkusa na planeti potrebno i mnogo novca i ono što bi se kod nas zvalo – debela leđa. A oni koji su trebali da ih obezbede Milošu su zakazali. No, njega to nije pokolebalo da nastavi da se bori, osvaja prva mesta i sanja veliku scenu.

Miloš trenutno sa velikim uspehom učestvuje u trkama Super Trofeo Lamborghini, kao vozač ove prestižne “ergele” rasnih mašina. U intervjuu za Serbian Times prvi put otkriva kako je svojevremeno za dlaku izgubio priliku da se takmiči u Formuli 1, ali i mnoge druge stvari. Počinjemo, ipak, od onog najsvežijeg…

Odlično si počeo sezonu u Super Trofeo Lamborghini, prvi vikend, prvo mesto. Šta očekuješ u nastavku sezone, je li titula cilj?

-Postigli smo maksimum u Misanu (San Marino). Pobedili smo prvu trku, stigli treći u drugoj i trenutno vodimo u generalnom plasmanu. Krajnji cilj je definitivno titula, ali ja imam previše iskustva u auto sportu da bih razmišljao na taj način. Za mene je prioritet da izvučem apsolutni maksimum iz mog automobila u svakom krugu, u toku slobodnih proba u kvalifikacijama i naravno u trci. Ako u ovome budem bio uspešan, siguran sam da ću biti u mogućnosti da se borim i za šampionsku titulu.

NA POBEDNIČKOM POSTOLJU: Miloš Pavlović i njegov kompanjon Luis Guzman

Nakon godina u kojima si vozio u raznim kategorijama i pod raznim grbovima, izgleda kao da si se skrasio u Lamborghiniju. Kaži nam šta sve tačno radiš u ovoj velikoj kući?

-Ja sam u Lamborghiniju od 2014.godine i mogu sa zadovoljstvom da kažem da je to sada moja druga porodica. Za njih nastupam na trkama ali i radim, kako na stazi tako i van staze. Ja sam njihov ambasador, glavni instruktor za celu Aziju i Pacifik i radim na razvoju novih modela.

Bilo je pre nekoliko godina govora da ćeš pod zastavom Lamborghinija voziti i čuvenih 24 sata Le Mana, šta je bilo od toga?

-O tome se pričalo 2015. godine. Na žalost, desio se “Diesel gate” koji je pogodio kompanju VW-Audi a kojoj pripada i Lamborghini, tako da su se planovi promenili i projekat je za sada suspendovan, ali još uvek ne i anuliran. Videćemo u budućnosti.

Svojevremeno, kada si kao dečak osvojio svetsku titulu u kartingu, a i posle toga, kada si na stazi pobeđivao Vetela, Batona, Alonsa, buduće zvezde Formule 1, Srbija se ponadala da će dobiti svog prvog vozača u F1. Zašto do toga nije došlo?

-Ja sam tada uradio sve što jedan vozač mora da uradi kako bi, ne samo bio u stanju da se takmiči u šampionatu Formule 1, već da u njoj bude i uspešan. Ipak, u ovom poduhvatu nisam uspeo, jer nisam imao pravu podršku.

VELIKI TALENAT: Miloš iz šampionskih dana u kartingu

Da bi se neko takmičio u Formuli 1 trebaju velike pare i jaki sponzori. Neke zemlje, poput Japana (Nakajima), Mađarska (Baumgartner) ili Rusija (tri vozača) su uložile ogrman novac da bi se preko svojih vozača reprezentovale u F1, državne i privatne kompanije su stale iza tih projekata. Da li si ti ikada imao takvu priliku, bar u najavi, da li si ikada razgovarao sa nekim i o tome, nekim iz državnog vrha, državne kompanije?

-U zadnjih 40 godina ni jedan vozač Formule 1 nije ušao u istu bez sponzora ili podrške svoje domovine. Ja sam u par navrata imao neke sponzore ali ne na pravi način. Najveći problem, na žalost, bio je njihov pogrešan i neadekvatan pristup celokupnom projektu.

TAKO BLIZU A TAKO DALEKO: Nekadašnji prvi čovek Formule 1 Berni Ekleston sa suprugom Slavicom u poseti premijeru Srbije Vojislavu Koštunici. Pavlović (levo) prisustvovao sastanku

Da, imao sam ovakvu priliku, samo jednom. Da naš predsednik Vojislav Koštunica nije podneo ostavku zbog nezakonitog priznavanja Kosova 2008.godine, verovatno bih bio u Formuli 1. On je bio jedini srpski političar i pre svega čovek koji je shvatio šta bi moj ulazak u istu značio za našu zemlju i dok je bio predsednik sve je uradio da se ovo i desi. Svi posle njega nisu hteli sa mnom ni da razgovaraju, što je po meni u to vreme bilo…ajde da kažem u najblažoj formi – neprimereno i nepristojno.

Tvoja priča sa F1 mogla bi se opisati rečima “Tako blizu, a tako daleko”…Koliko je teško u takvoj situaciji dići glavu, stisnuti zube i nastaviti dalje, živeti u nadi…?

-Bilo je jako teško, posebno kada znaš da ti nedostaje samo ta zadnja “kockica”, koja pritom ne zavisi od tebe. Ipak, ponosim se činjenicom da sam pokušao sve što je bilo u mojoj moći i da sam se borio do kraja.

Kako si se osećao tih godina dok si na stazi gledao gore pomenute vozača, sa kojima si, da je bilo malo sreće, mogao ravnopravno da se nosiš u F1? Da li žališ, premotavaš film u glavi…?

-Nisam osoba koja zavidi. Videti moje kolege u Formuli 1 sa kojima sam imao prilike da vozim ranije budilo je u meni još veći motiv da pokušam da im se pridružim. S obzirom na to, ne žalim i ne premotavam film već samo razmišljam šta mogu da uradim kako bih promenio nešto u budućnosti.

Još kao dečak si napustio zemlju i otišao u Italiju sa namerom da ostvariš svoje snove. Kako je izgledao taj život mladića daleko od rodnog grada, porodice, prijatelja?

-Napustio sam Srbiju sa nepunih 12 godina. Sećam se tog prvog puta iz Beograda ka malom gradiću Mođo blizu Udina. Išao sam u školu od ponedeljka do petka, a svaki vikend provodio na stazi vozeći karting. Živeti u Italiji tokom 90. godina nije bilo ni malo lako. Mi Srbi nismo bili popularni (svi znamo razlog) i s obzirom na to naučio sam da provodim vreme sam. To je nešto što mi je oblikovalo karakter i kasnije pomoglo u mojoj karijeri.

Da li ti se dopada ono što danas vidiš kada dođeš u tvoj Beograd? Da li se, koliko i u kom smislu promenio grad u kome si odrastao i država u kojoj si rođen?

-Beograd ima posebno mesto u mom srcu, to je grad u kome sam se rodio. Promenio se puno tokom svih ovih godina ali ja i dalje vidim ono najlepše u njemu. Duh koji vlada Beogradom je nešto jedinstveno i ima moć da mi napuni “baterije”. Država u kojoj sam rođen je Jugoslavija a koja više ne postoji. Sada je moja država Srbija koju, bez obzira kako je se ponela prema meni, volim i ponosim se što je moja domovina

LAMBORGHINI KAO DRUGA PORODICA: Miloš Pavlović za volanom čuvene skuderije

Svake godine iz Srbije odlaze oni najmlađi, najtalentovaniji, ali i veliki broj onih koji u napuštanju zemlje vide jedinu šansu da se izbore za koliko-toliko pristojan život. Kako gledaš na sve to što se dešava, na odlazak ljudi…?  

-Život u Srbiji je jako težak tako da u potpunosti razumem mlade i talentovane ljude koji napuštaju svoju domovinu. Isto tako se nadam da će se dogoditi neko čudo i da će se životni uslovi poboljšati kako bi bili u stanju da se vratimo u našu zemlju, pre ili kasnije.

Za kraj, reci mi nešto o projektu na kome radiš već izvesno vreme, a tiče se bezbednosti u saobraćaju?

-S obzirom da se profesionalno bavim auto sportom, sigurnost u saobraćaju je nešto do čega mi je jako stalo. Zato trenutno pokušavam da pomognem vašem kolegi, novinaru Đorđu Staniću, da realizuje projekat sedišta za decu koje je on osmislio i koje bi trebalo drastično da smanji rizik povreda mališana u toku vožnje.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva/Lamborhini

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement