Connect with us

aktuelno

DANAS JE VELIKI PETAK: Šta se radi i šta se ne radi na dan Hristova raspeća na Golgoti

Published

on

Danas je Veliki petak, dan kojim se obeležava raspeća Isusa Hrista. Ovo se smatra i najtužnijim danom za sve hrišćanske vernike. Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu raspeća na krst, i time primio sve grehove čovečanstva na sebe.

Kao što je Hristos prorekao na Tajnoj večeri, pre petka ujutro apostol Petar se, u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta odrekao svog Gospoda.

Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao u gorkom plaču. Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savesti i obesio se.

Na ovaj dan crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili raspeću.

Počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni ga!”. Zatim nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”.

OČE, OPROSTI IM, NE ZNAJU ŠTA RADE: Hristovo stradanje na Golgoti

Takođe se i ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja. U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije (osim ako su Blagovesti) već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane stradanja.

DAN KAD SE FARBAJU JAJA. Crvena boja simbolizuje prolivenu Hristovu krv

Strogo se posti, a mnogi se na ovaj dan pridržavaju monaškog jelovnika, koji se sastoji samo od suvog hleba i voda. Običaj je da se na ovaj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. U našem narodu to se tradicionalno radi pomoću lukovine. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća“.

Žene na ovaj dan, pored jaja, pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik.

Tekst: Stil Foto: Youtube/Pinterest

Advertisement