Connect with us

Istorija

DA LI STE ZNALI: Šta zaista piše na spomeniku Caru Lazaru i srpskim junacima na Gazimestanu!

Published

on

Natpis na kosovskom stubu, u 68 redova, predstavlja pohvalnu pesmu napisanu u formi apostrofe i u njoj se vidi uticaj crkvene poezije, ali i daleki odjeci viteške epike. On je na mestu pogibije svog oca postavio mermerni stub i u njega uklesao svoju pesmu kao “Nadgrobno ridanje nad knezom Lazarom”.

Prvi spomenik na Gazimestanu, mermerni stub, podigao je sin cara Lazara Despot Stefan Laazarević (1374 – 1427) oko 1397. godine. Lazarev sin, despot Stefan Visoki Lazarević podigao je stub na poprištu Кosovske bitke posle majskog opela 1397. godine koje je on priredio ocu.

Taj stub su Turci kasnije porušili. Na njemu je je despot Stefan ispisao tekst od 68 redova.

Jedini prepis teksta sa Mramornog stuba sačuvan je do danas u Patrijaršijskoj biblioteci br. 167.

Danas se ovaj tekst nalazi uklesan na malom kamenom stubu, koji se nalazi uz Spomenik na Gazimestanu.

Tekst je upućen putniku namerniku, a njegov početak je preuzet iz antičkog epigrafa i glasi: „Čoveče koji srpskom zemljom stupaš“. U njemu se veličaju hrabrost i duhovnost kneza Lazara, koji predstavlja vrhunac ljudske duhovnosti.

Čoveče koji srbskom zemljom stupaš,
bilo da si došljak ili ovdašnji,
ma ko da si i ma šta da si,
kada dođeš na polje ovo,
koje se zove Кosovo,
po svemu ćeš ugledati puno kostiju mrtvih,
te sa njima i kamenu prirodu,
mene krstoznačnog kao steg,
videćeš kako posred polja upravno stojim.

Da ne promineš i da ne previdiš
kao nešto zaludno i ništavno,
no molim te, priđi i približi se meni, o ljubimi,
i razmotri reči koje ti prenosim,
i iz toga ćeš razumeti zbog kog uzroka
i kako i zašto ja stojim ovde,
jer istinu ti govorim,
ništa manje od živoga,
da ću vam izneti u suštini sve što se zbilo.

Ovde negda bejaše veliki samodržac,
čudo zemaljsko i riga srbski,
zvani Lazar, knez veliki,
pobožnosti nepokolebimi stub,
dobrorazumlja pučina i mudrosti dubina,
ognjeni um i zaštitnik stranaca,
hranitelj gladnih i milovanje ništih,
skrbnih milovanje i utešitelj,
koji voli sve što hoće Hristos,
kome ide sam po svojoj volji
i sa svima svojim bezbrojnim mnoštvom,
koliko je pod rukom njegovom.

Muževi dobri, muževi hrabri,
muževi, vaistinu, u reči i u delu
koji se blistaju kao zvezde svetle,
kao zemlja cvetovima šarenim,
odeveni zlatom i kamenjem dragim ukrašeni,
mnogi konji izabrani i zlatosedlani,
svedivni i krasni konjanici njihovi.

Sveplemenitih i slavnih
kao kakav dobri pastir i zaštitnik,
mudro privodi duhovne jaganjce
da u Hristu dobro skončaju
i prime mučenja venac
i višnje slave učesnici budu.

I tako složno veliko bezbrojno mnoštvo
skupa s dobrim i velikim gospodinom,
dobrom dušom i verom najtvrđom,
kao na krasnu dvoranu i mnogomirisanu hranu
na neprijatelja se ustremiše
i pravu zmiju zgaziše
i umrtviše divlju zver i velikog protivnika
i nesitoga ada svejadca,
velim Amurata i sina njegova,
aspidin i gujin porod,
štene lavovo i vasilskovo,
pa sa njima i ne malo drugih.

O čudesa Božijih sudbina,
uhvaćen bi hrabri stradalac
bezakonim agarenskim rukama
i kraj stradanju dobro sam prima
i mučenik Hristov postaje
veliki knez Lazar.
Ne poseče ga niko drugi, o ljubimi,
do sama ruka toga ubice, sina Amuratova.

I sve ovo rečeno svrši se
leta 6897, indikta 12, meseca 15, u dan utorak,
a čas je bio šesti ili sedmi,
ne znam, Bog zna.

Oko 1397.g.Stefan Lazarević (1377-1427)
Prevod: prof. Đorđe Trifunović

Piše: Zoran Vlašković Foto: Zoran Vlašković

Advertisement