Connect with us

Srbija

CNN: Vučićev dogovor s Putinom stvorio velike probleme Evropi, Srbija je ključni igrač između Istoka i Zapada

Published

on

Predsednik Aleksandar Vučić objavio je u nedelju da je Srbija dogovorila novi trogodišnji ugovor o uvozu gasa s ruskim državnim dobavljačem Gazpromom. Vest je stigla u nezgodno vreme. Vučić je time zadao novu glavobolju zapadnom antiputinovskom savezu, a posebno Europskoj uniji, komentariše CNN.

“S druge strane kontinenta čelnici država EU zaglibili su u napornim pregovorima oko šestog paketa sankcija Moskvi. Konačni dogovor, objavljen kasno naveče u ponedjeljak, uključuje delimičnu zabranu uvoza ruske nafte u EU.

Međutim, kako bi svi pristali na sankcije, Brisel je bio prisiljen napraviti izuzetak za naftu koja se u Mađarsku, Slovačku i Češku uvozi naftovodom. To su neke članice EU doživele kao veliki ustupak.”

Srbija ključna zemlja EU za širenje

“Iako Srbija nije članica EU, deo je plana proširenja EU koji uključuje i neke susedne zemlje. EU namerava da se proširi na istok i vidi zapadni Balkan kao ključ evropske sigurnosti, što je još više naglašeno u svetlu ruske invazije na Ukrajinu.

Od ovih balkanskih država, Srbija se smatra ključnom iz brojnih razloga. Njena veličina, stanovništvo i geografski položaj čine je glavnim akterom geopolitike u regionu. Ako želite da razgovarate o budućnosti Bosne i Hercegovine, Crne Gore ili Kosova, trebaće vam srpska vlada za stolom.

Međutim, Srbija se takođe veoma oslanja na Rusiju kada je u pitanju gas. Ona takođe vojno sarađuje s Moskvom. Ukratko, Srbija ima ogromne koristi od svog odnosa s Rusijom, a čak i ako u bližoj budućnosti postane članica EU, neće hteti da spali svoje mostove s Kremljom.

U čemu je važnost Srbije

“To stvara dvije paralelne stvarnosti za EU koje, kada se smeste jedna pored druge, prilično ih je teško pomiriti.
Srbija je toliko velika i važna da je ključna za projekt proširenja EU, kojim se nastoji ojačati i proširiti evropske vrednosti, stabilnost i sigurnost. Takođe je toliko velika i važna da može u isto vreme sklapati poslove s Rusijom, Kinom i EU – kako god smatra prikladnim – i dalje biti zenica oka Brisela. To bi se ipak moglo promeniti.

Iako je Srbija podržala nekoliko rezolucija UN-a kojima se osuđuje ruska invazija, nije se uskladila s EU po pitanju sankcija protiv Moskve. A to je nešto što se od država kandidata za članstvo očekuje da učine. Novi ruski gasni sporazum, strahuju neki dužnosnici EU i analitičari, mogao bi biti korak predaleko za neke zemlje članice EU.

“Ako bude zaključen, sporazum bi uništio nade onih koji su videli priliku za smanjenje ruskog uticaja u regionu”, rekao je Filip Ejdus, vanredni profesor međunarodne bezbednosti na Univerzitetu u Beogradu.

Ejdus vjeruje da Vučić možda želi i “ovce i novce”. On predviđa da će srpski predsjednik sigurno garantovati da Srbija ostaje na putu prema EU, a možda i dalje očekuje bolju ponudu od nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Međutim, Ejdus je upozorio da bi se kockanje ovaj put moglo izjaloviti, budući da EU u ovom trenutku ima druge prioritete, te smatra da bi poverenje između dve strane moglo biti trajno narušeno.

Gasni sporazum je posebno gorka pilula za EU

Hoće li to značiti da pregovori o pristupanju zapinju ili će EU imati drugačiji pristup, ostaje da se vidi. Međutim, ne može se poreći da je gasni sporazum bio posebno gorka pilula koju su u Briselu morali da progutaju.

“Zabrinuti smo. Saradnja zemalja izvan EU važnija je nego ikad za zemlje unutar EU koje pokušavaju držati liniju”, rekao je jedan visoki dužnosnik EU za CNN, misleći na Mađarsku, članicu EU koja se najviše protivi tvrdom stavu prema Rusiji.

Stiven Blokmans, direktor istraživanja u Centru za europske političke studije, rekao je za CNN kako od početka rata u Ukrajini EU vrši pritisak na treće zemlje, uključujući Kinu, da zauzmu sličan pristup sankcijama. Ako čak i države koje se trenutno pokušavaju pridružiti EU zaobilaze sankcije, to daje verodostojnost članicama EU da izdrže pritisak Brisela za snažan zajednički nastup prema Rusiji.

Poteškoće koje Srbija uzrokuje EU ne završavaju sankcijama. “Cela ova situacija za nas je veliki problem jer je povezana s razgovorom o tome treba li se Ukrajina pridružiti EU ili ne”, rekao je jedan visoki evropski diplomata. Ukrajina je službeno podnela zahtev za članstvo u EU početkom marta, ali proces može potrajati godinama, čak i kada članice EU u potpunosti podupiru ulazak nove zemlje.

Problem pristupa Ukrajine EU

Više dužnosnika i diplomata objasnilo je CNN-u zašto je ova rasprava tako nezgodna za EU i njezin interni razgovor o budućnosti Unije. Neke članice žele ubrzati proces oko Ukrajine i misle da neusklađenost Srbije s pristupom EU prema Rusiji daje razlog da zemlje koje se žele uskladiti što je pre moguće dobiju povlašteni tretman.

Drugi ne žele da se Ukrajina ili zapadnobalkanske nacije uopće pridruže EU, bojeći se da će promeniti ravnotežu, dajući istočnoevropskim državama više moći u bloku kojim su povijesno dominirale zapadnoeuropske zemlje poput Njemačke i Francuske.

Konačno, neke članice dele određeni stepen evroskepticizma i nisu oduševljene prinovama, odnosno zalažu se, poput Francuske, da EU postane bolje politički integrisana.

Sve to može izgledati beznačajno dok se na evropskom kontinentu vodi rat. Međutim, Putinova invazija na Ukrajinu stvorila je priliku za ponovno iscrtavanje europske sigurnosne karte.

U određenoj meri, zemlje koje su tradicionalno povezane s SAD zgrabile su priliku obema rukama, a sve u cilju jačanja zapadne sigurnosti. Čini se da su Finska i Švedska spremne ući u NATO, dok su se druge zemlje, ponajpre Nemačka, obavezale na velika povećanja budžeta za odbranu.

Vučić koristi priliku da igra na obe strane

Velika Britanija, koja više nije dio EU, dobro je sarađivala sa svojim evropskim saveznicima i pokazala da unatoč Brexitu i dalje može igrati vodeću ulogu u ujedinjenom europskom frontu. S druge strane, haos i neizvesnost stvaraju prilike i ljudima na pozicijama poput Vučićeve. Koristan je Briselu i Moskvi i očito oseća da može nastaviti igrati za obe strane.

EU se suočila s mnogim poteškoćama otkako je počela ukrajinska kriza, a zadržati svih 27 članica na istoj strani nije bio lak zadatak. No činjenica da se gasni sporazum Srbije dogodio u istoj nedelji kada su se čelnici EU sastali kako bi se dogovorili oko zabrane ruske energije naglašava u kojoj meri su neke stvari jednostavno izvan centrale u Briselu.

Kako vreme odmiče, to bi moglo da postane vrlo nezgodno pitanje za budućnost evropskog projekta, ističe CNN.

Izvor: Index/CNN Foto: Youtube

Advertisement