Nakon što je Serbian Times pre dva dana objavio tekst o Katarini Ristić, devojčici iz čikaškog naselja Park Ridž, koja je svojim domaćim zadatkom pokrenula proces na čijem je koncu iz udžbenika školskog Distrikta 64 izbačeno nekoliko netačnih istorijskih fakata vezanih za rat u Bosni, došlo je do pravog izliva mržnje na čijem udaru su se našli akteri ove priče, kao i redakcija i autor teksta.

Sa privremenih gmail naloga i lažnih profila na društvenim mrežama neimenovane osobe uputile su više pretećih i uvredljivih poruka Katarini, njenom ocu Ranku Ristiću, kao i potpisniku ovih redova.

Nećemo ovde da objavljujemo faksimile tih bljuvotina niti ćemo dotične “junačine” prijavljivati policiji, prvenstveno zato jer ne želimo da potpaljujemo vatru i izazivamo sukobe među pripadnicima dva bliska, što ne reći, i najbliža naroda na Balkanu.

Većina tih komentara koje ovde ne prenosimo svodila se na to da je u tekstu negiran genocid u Srebrenici, što je, da odmah konstatujemo, NOTORNA LAŽ i što se nigde, nijednom rečju i ni u kom kontekstu ne spominje. Kako u tekstu, tako i u dokumentaciji koju su Katarina i njen otac prikupili i na osnovu kojih je izmenjen nastavni program distrikta u čikaškom predgrađu.

Iz toga možemo zaključiti da niko od “komentatora” nije ni pročitao tekst pre nego što je krenuo u hajku. Ali, ako se običnim građanima i može oprostiti takav propust, njega sebi svakako nije smeo da dozvoli jedan diplomata, generalni konzul Bosne i Hercegovine Elvir Resić, koji se juče oglasio na portalu sejl.org sledećim rečima:

“Istina o ratu protiv Bosne nije pitanje lične interpretacije, nego je ona utvrđena pravosnažnim presudama međunarodnih sudova i vrlo precizno definirana rezolucijama američkih parlamenata.”, a u tekstu se dalje napominje kako je konzul već uputio pismo upravi Emerson škole, u kome je “podsjetio nadležne na presude najviših međunarodnih sudova, kao i na rezolucije američkog Kongresa i Senata, a kojima se nedvosmisleno definira i osuđuje genocid počinjen nad Bošnjacima devedesetih godina 20. stoljeća.”

Da je konzul kojim slučajem pročitao tekst, što mu je bila profesionalna obaveza, shvatio bi da radi uzaludan posao, jer bi tamo našao da su iz udžbenika izbačeni isključivo lažirani istorijski podaci, a evo i koji:

1. Republika Srbija je napala Bosnu i Hercegovinu i izvršila genocid u kome je ubila 200.000 Bošnjaka
2. Predsednik Srbije Slobodan Milošević je osuđen za genocid nad Bošnjacima
3. Nikola Tesla, Novak Đoković, Vuk Karadžić i druge znamenite ličnosti, pisci, umetnici, državnici… su prikazani kao odgovorni za zločine u Bosni i Hercegovini

Ovi istorijski falsifikati zamenjeni su dokumentovanim podacima iz Haškog Tribunala, Ujedinjenih nacija i drugih relevantnih institucija, uključujući i Istraživačko-dokumentacijski centar iz Sarajeva, kao najvažniju bošnjačku ustanovu koja se bavi ratnom problematikom.

1. Naime, po presudi Haškog tribunala od 26.februara 2007.godine Srbija je oslobođena odgovornosti za genocid u Bosni i Hercegovini, a u svim relevantnim dokumentima sukob u Bosni je tretiran kao građanski rat a ne agresija. Tako da je u školskoj temi, koja se odnosi na kompletan rat u Bosni (ne na genocid u Srebrenici), izraz “genocide” zamenjen sa “atrocity”.

Takođe, po podacima nekoliko relevantnih izvora, ukupni broj stradalih (svih naroda) je procenjen između 80-100.000. Primera radi, po podacima Istraživačko-dokumentacijskog centra iz Sarajeva ukupan broj svih žrtava tokom rata u Bosni iznosi 97.207 osoba (što je više nego duplo manje od brojke koju su učila deca u Emersonu), a sva istraživanja govore o približno stradalih 60.000 Bošnjaka, 30.000 Srba, manje od 10.000 Hrvata…

2. Po aktima suda Ujedinjenih nacija Slobodan Milošević je oslobođen svih optužbi za zločine u Bosni i Hercegovini

I na kraju…3. Nije bilo potrebe dokazivati da Nikola Tesla i Novak Đoković nisu ratni zločinci i da nisu okrvavili ruke u Bosni.

O tome do kakvih je izmena došlo u školskom štivu posle intervencije porodice Ristić i konsultacija sa profesorom Markaitisom sa De Paul Univerziteta, govori pismo direktora Emerson Middle škole u Park Ridžu. Džejmsa Morisona, upućeno Ranku Ristiću, koje prenosimo u celosti. U pismu se takođe nalazi i spisak literature koja je korištena prilikom provere informacija.

I, to je to… Sve skupa, iz udžbenika su izbačene dve izmišljotine i jedna budalaština.

Tri pogrešne i ispravljene informacije koje su izazvale provalu mržnje i netrpeljivosti, na posletku zavredile i reakciju jednog diplomate, konzula Resića koji je izgleda zaboravio da je konzul ne samo bošnjačkog, već i srpskog naroda u Americi.

Između ostalih i Ranka Ristića, Katarininog oca.

–Ne znam da li je u pitanju nemar, politički poeni ili šta već, ali je vrlo neozbiljno od jednog diplomate da tako nastupi. Pogotovo jer je on konzul svih nas, Bošnjaka, Srba i Hrvata. Kao državljanin BiH tražim da razgovaram s njim i da mi objasni sa kojim argumentima se priključio ovoj hajci u kojoj moja maloletna ćerka dobija pretnje preko društvenih mreža, kaže Ranko Ristić i dodaje:

–Moja porodica je u ratu teško stradala, znam šta znači izgubiti najmilije i žalim svačiju žrtvu, ali nisam mogao da dozvolim da moje dijete uči iz falsifikovanih udžbenika.

On ističe da mu nije namera bila da otvara stare rane već, naprotiv, da spreči da se na osnovu lažnih istorijskih podataka jednog dana stvore uslovi za novo krvoproliće:

–I jedan ljudski život je mnogo, a kamoli 140.000 života. Zar je malo 60.000 poginulih Bošnjaka, već je neko morao više od tri puta da poveća tu cifru? Nad tom činjenicom bi trebali da se zapitaju i sami Bošnjaci. Zašto je taj neko i sa kojim ciljem još za vrijeme rata dramatično povećao te cifre? Bil Klinton govori o 200.000 mrtvih Bošnjaka, a Opra Vinfri u njenoj emisiji o Aušvicu o čak 300.000 ubijenih Bošnjaka. Takođe pitam zašto se bošnjačkoj javnosti konsantno potura priča o agresiji, o Srbima kao nekakvim strancima, došljacima? Kako ja, koji sam rođen u Bosni, mogu biti agresor u istoj toj Bosni? I na kraju, zašto neko pokušava cijeli rat u Bosni da predstavi kao genocid? Kome te neistine odgovaraju? Možda bošnjačkoj djeci, da bi još više mrzili Srbe? Ili srpskoj djeci koja idu u školu sa njima, da bi razdor među njima bio što veći? Da li 25 godina posle rata naša djeca treba ratuju po američkim školama?, pita se Ristić, pa nastavlja:

–Hajde da budemo odgovorni, neka svako počisti korov u svom dvorištu. Samo tako ćemo moći da pogledamo našoj djeci u oči i živimo nekakvu ljepšu budućnost, ako je već prošlost bila takva kakva jeste. Smatram da svaki Srbin treba da osudi zločin svojih sunarodnika, ali to isto mora da važi i za Bošnjake. Jer 30.000 Srba nisu ubili medvjedi po šumama, ubio ih je NEKO. Molim ovom prilikom Bošnjake, ali i Srbe, da ne nasedaju na provokacije i huškanje. Neka pročitaju pažljivo tekst i vide šta u njemu zaista piše. Ovde u Čikagu poznajem dosta Bošnjaka koji su u ratu prošli isto ili slično kao i ja, družim se i radim sa tim ljudima i nikada nisam imao nijedan problem. Sve mi se čini da su i ovaj put najglasniji oni koji nisu osetili ratne strahote na svojoj koži i koji ne znaju šta znači ljudski život. Zato im je tako lako da prete i izmišljaju, zaključuje Ranko Ristić.

“Neprijatelji BiH djeluju organizirano na svim frontovima…”

Pojedinci su izgleda jedva dočekali povod da od izbacivanja nekoliko lažnih informacija iz školskog gradiva naprave provorazredni skandal. Tako portal sejl u tekstu koji najavljuje rečima “povodom incidenta koji je devastirao bosanskohercegovačku dijasporu Sjeverne Amerike a i širom svijeta” prenosi reči Dr. Emira Ramića, direktora Instituta za istraživanje genocida Kanada koje je ovaj izgovorio kao gost RTV Naša Riječ iz Čikaga.

“Profesor Ramić je na svome gostovanju govorio o rastućoj ofanzivi antibosanske koalicije u Sjevernoj Americi, posebno u godini kada se navršava 25 godina od genocida u Srebrenici, te o zajedničkoj akciji svih bošnjačkih i bosanskohercegovačkih organizacija i zajednica po ovom pitanju.”

Dalje se pominje pismo konzula Resića kao deo iste “akcije”, a onda konstatuje:

“Brišući pravosnažno presuđen genocid u Srebrenici iz nastavnih planova i programa navedena škola je kao prvo povrijedila preživjele žrtve genocida. Istovremeno je atakovala na odluke vrhovnih, svjetskih i pravnih autoriteta, sudova Ujedinjenih nacija, čime je direktno ugrozila istinu, pravdu, međunarodno pravo, a samim tim mir i stabilnost. Anticivilizacijska odluka navedene škole je u suprotnosti sa rezolucijama američkih vrhovnih zakonodavnih organa, Kongresa i Senata, te u suprotnosti sa rezolucijama zakonodavnih organa države Illinois”.

Svaki komentar je suvišan…

Piše: Antonije Kovačević Foto: Youtube/Sejl.org