PROJEKAT OD DVE MILIJARDE EVRA OSMI PUT POMEREN: Brza pruga Beograd-Budimpešta ipak neće biti otvorena u decembru, Kinezi vrše popravke sistema!

Putnički saobraćaj na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte neće biti uspostavljen 13. decembra zbog toga što kineski izvođač radova trenutno sprovodi popravke na sistemu za upravljanje vozovima, objavio je ministar saobraćaja i investicija u Vladi Mađarske David Vitezi.

Precizan datum i dalje nije definisan, ali se otvaranje očekuje nakon rigoroznih provera kineske kompanije.

„Intenzivna testiranja bila su neophodna zato što je prethodna mađarska vlada odlučila da ova pruga bude prvi projekat na kojem će kineski proizvođač instalirati bezbednosni sistem koji ispunjava evropske standarde, zbog čega je svaka komponenta morala da prođe izuzetno strogu kontrolu pre ponovnog uspostavljanja putničkog saobraćaja“, kazao je Vitezi.

Odlaganja projekta vrednog više milijardi evra

Projekat izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta, procenjen na dve milijarde dolara, započet je još 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine, a ugovor o modernizaciji prve deonice potpisan je 2017. u Pekingu.

DOK LEKARI NISU IMALI OPREMU, ONI SE BAHATILI: Novac od donacija za opremanje beogradske hitne pomoći iskorišćen za kancelarije direktora!

Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će građani Srbije ovu prugu u svojoj punoj dužini moći da koriste od 2018. godine. Godinu dana kasnije već postojeći deo pruge između Beograda i Novog Sada zatvoren je kako bi započeli radovi na njenom unapređivanju.

Ova deonica trebalo je da bude završena do kraja 2021. godine, a direktor preduzeća Infrastruktura železnice Srbije iste godine pomerio je rok završetka radova za 2022. godinu. Dužina ove deonice iznosila je 73 kilometara.

Na srpskoj strani pruga je podeljena na tri deonice, a poslednja, Novi Sad–Subotica–državna granica, duga je oko 108 kilometara. Radovi su počeli 2021. godine, uz prvobitni rok završetka do kraja 2024. i ugovorenu vrednost od oko 1,16 milijardi dolara.

Građevinski radovi na Mađarskoj strani takođe su kasnili, a prva deonica počela je sa izgradnjom 2021. godine zbog usklađivanja tendera.

Otvaranje je više puta odlagano, između ostalog nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo 16 ljudi. Deonica Novi Sad – Subotica konačno je puštena u saobraćaj u oktobru 2025. godine, ali direktna putnička veza sa Budimpeštom nije uspostavljena.

Tokom 2026. godine sprovedena su dodatna testiranja, posebno sistema za kontrolu i zaštitu vozova na mađarskoj strani. Početak putničkog saobraćaja više puta je najavljivan, ali rokovi nisu realizovani.

Projekat je u međuvremenu postao i predmet finansijske istrage. Tužilaštvo za organizovani kriminal je u avgustu 2025. saopštilo da je izvođaču do tada fakturisano 1,214 milijardi dolara, uz dodatne obaveze od 64,25 miliona dolara, i navelo procenjenu štetu po budžet Srbije od najmanje 115,56 miliona dolara. U okviru istrage uhapšeni su, između ostalih, bivši ministri Tomislav Momirović i Goran Vesić.

Tužilaštvo je u julu 2026. navelo da postupak i dalje usporavaju obimna dokumentacija, veštačenja i kašnjenja u postupanju pojedinih institucija.

Kada bude završena zvanična evaluacija najnovijeg testiranja, trebalo bi da bude poznato da li su ispunjeni svi uslovi za početak putničkog saobraćaja između Beograda i Budimpešte.

Ko finansira izgradnju

Na osnovu ugovora o zajmu, potpisanog godinu dana ranije u Sofiji, izgradnju deonice Novi Sad-Subotica dugu 107 kilometara sa 943 miliona dolara finansira konzorcijum kineskih kompanija, pisao je ranije Radio slobodna Evropa.

Iz kineskih izvora finansira se i deonica broj jedan, od Beograda do Stare Pazove, dok drugu, Stara Pazova – Novi Sad, Srbija gradi novcem iz ruskog kredita za modernizaciju srpske železnice koji prema sporazumu iz 2013. godine ukupno vredi 800 miliona dolara.

Brza pruga Beograd – Budmipešta deo je kineske inicijative „Pojas i put“ i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom kao jednom od država Evropske unije.

I deonica kroz Mađarsku finansirana je od strane kineskih kompanija, a njena vrednost iznosi nešto više od 2 milijarde evra. Ovo je osmi put da je rok pomeren.