Američki novinar Taker Karlson je u svojoj sinoćnoj emisiji, čini se bolje i ubedljivije nego iko do sada, dao uzročno-posledičnu dijagnozu onoga kroz šta svet prolazi a vezano je za aktuelni rat u Ukrajini. On je na kanalu Foks Njuz raskrinkao američku “duboku državu” i sve one koji su godinama, kroz približavanje NATO ruskim granicama, provocirali sukob koji je nedavno doživeo eskalaciju ulaskom ruskih trupa u susednju zemlju.

Smatrali smo da ovaj vanserijski novinarski događaj treba da Vam prenesemo autentično, zato smo preveli najveći deo emisije “Taker Karlson večeras”, uz redakcijsku opremu…

“Državni sekretar Blinken gostovao je u emisiji na kanalu CBS kako bi najavio novu politiku prema Rusiji. Ubuduće, objasnio je Blinken, Bajdenova administracija će koristiti Poljsku kao posrednika za slanje borbenih aviona vladi Ukrajine. Ti avioni će se koristiti za borbu protiv ruske vojske. Blinken je ovo objavio mirnim, ujednačenim tonom koji je sugerisao da je ovo konvencionalna procedura, posao kao svaki drugi, nema razloga za brigu, samo još jedan vikend u Stejt departmentu. Ali u stvari, to nije tipično. To je veoma veliki korak. Moglo bi se pokazati kao stožerna tačka u istoriji i iz tog razloga želimo da čujete celu konverzaciju

VODITELJ CBS-a: Ako, na primer, poljska vlada, članica NATO-a, želi da pošalje borbene avione, da li za to dobija zeleno svetlo od SAD ili se plašite da će to eskalirati tenzije?

DRŽAVNI SEKRETAR BLINKEN: Ne, …to dobija zeleno svetlo. U stvari, trenutno razgovaramo sa našim poljskim prijateljima o tome šta bismo mogli da uradimo da zadovoljimo njihove potrebe ako, u stvari, odluče da ove borbene avione obezbede…Ukrajincima.

TAKER KARLSON: „Plašite se da će to eskalirati tenzije?“, pita voditeljka, jer čak i voditeljka CBS-a zna da slanje borbenih aviona u rat obično to i znači. “Ne”, odgovara Toni Blinken, “to dobija zeleno svetlo.”

-Šta mi ovde gledamo, osim razgovora dvoje neverovatno plitkih ljudi koji imaju ograničen kontakt sa stvarnošću? To što gledamo je početak rata između Sjedinjenih Država i Rusije. Ako Vam to zvuči neprijatno, kako biste to drugačije nazvali? Sada možete podržati sve što je Toni Blinken upravo rekao. Možda to podržavate, ali nemojmo se lagati o tome šta se dešava. Budimo iskreni koliko možemo, pogotovo sada, jer je to važno. Bajdenova administracija se upravo silom ubacila usred žestokog rata između dve strane sile. To znači da su Sjedinjene Države sada aktivni učesnik u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom. Da li je taj rat zvanično objavljen ili ne, da li je Kongres odobrio taj rat ili ne, sve je to nebitno. Taj rat se dešava upravo sada dok mi gledamo.

Zašto niko u Vašingtonu ne govori ništa o ovome? Zato što to podržavaju. Uvek jesu. Pre skoro pet godina, daleke 2017. godine, kongresmen Erik Svolvel iz Kalifornije došao je u TV emisiju na još jednu debatu o “Russia gejtu”, jednu od mnogih. Došao je da nam kaže kako je Vladimir Putin izabrao Donalda Trampa za predsednika. Sve je to bilo glupo koliko se sećate, sve do kraja intervjua kada je Svolvel rekao nešto čudno i zanimljivo. On je objasnio da zato što je Putin tajno instalirao Donalda Trampa u Belu kuću, SAD sada treba da „učine sve što mogu da prošire ulogu NATO-a“. Drugim rečima, trebalo bi da pustimo Ukrajinu u NATO. To je čudno. Zašto bi to rekao? Zašto bi politika koja je tako naizgled nejasna – NATO, Ukrajina, Šta? – Zašto bi to bio prioritet za nekog zaboravljenog kongresmena iz Ist Beja?

Pa, jednostavno, jer je ulazak Ukrajine u NATO bio ključ za podsticanje rata sa Rusijom. U to vreme to nismo dobili. Sada je očigledno. Vladimir Putin je upravo napao Ukrajinu jer nije želeo da Ukrajina uđe u NATO. Putin je svakako imao i druge motive. Ljudi uvek imaju više motiva, ali to je glavni razlog što je Rusija izvršila invaziju. Rusi ne žele američke projektile na svojoj granici. Ne žele neprijateljsku vladu u susedstvu.

To je tačno, bilo da vam je sada dozvoljeno da to kažete u javnosti ili ne, to je istina već duže vreme. O tome su mnogo godina pisali ozbiljni ljudi. Niko ko nešto zna i pošten je neće vam reći da je Putin napao Ukrajinu samo zato što je zao. Putin je možda zao. Čini se da jeste, ali on ima i strateške motive u tome. Da li se vi slažete sa tim motivima ili ne, to je nebitno. To su činjenice. Dakle, imajući te činjenice na umu, ponašanje Bajdenove administracije u danima pre invazije na Ukrajinu govori vam mnogo o tome šta ih je motivisalo.

Sa hiljadama ruskih trupa okupljenih na ukrajinskoj granici, Džo Bajden je poslao Kamalu Haris, najmanje sposobnog diplomatu u Vašingtonu, da objasni američku politiku šefovima evropskih država. Na javnom događaju za štampu na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Kamala Haris je ohrabrila Ukrajinu da postane članica NATO-a. „Cenim i divim se želji predsednika Zelenskog da se pridruži NATO-u. Poruka: “Vladimir Putinu, samo napred i napadnite Ukrajinu.” I naravno, Putin je to učinio samo nekoliko dana kasnije.

Dakle, invazija nije bila iznenađenje za Bajdenovu administraciju. Znali su da će se dogoditi. To je bila poenta njihove igre. Gledali smo kako se sve ovo dešava. Ali nam je promaklo. Kako? Iskreno, zato što je to bilo suludo i stoga je bilo teško shvatiti ozbiljno. Zašto bi, za ime sveta, Sjedinjene Države namerno tražile rat sa Rusijom? Kako bismo mogli imati koristi od tog rata? Još uvek ne znamo odgovor na to pitanje, ali je očigledno da su neki u Vašingtonu veoma dugo fiksirani na rat sa Rusijom.

Pre nekoliko godina, možda se sećate, pokušali su da “impičuju” aktuelnog predsednika. Zašto? Zbog pretnji da će uskratiti vojnu pomoć ukrajinskom predsedniku Zelenskom. Neuspeh da podrži proksi rat u Ukrajini bila je jedina stvar koju Donald Tramp nije smeo da uradi kao predsednik. Opet su ga optužili zbog toga i niko o tome nije mnogo govorio, čak ni u njegovoj stranci, jer su, naravno, podržavali i rat sa Rusijom – možda čak i više nego što su to činile demokrate. Još 2016. godine Lindzi Grejem iz Južne Karoline skakutao je okolo, iznoseći svoje ratne fantazije pred ukrajinskim vojnicima. Ko je u to vreme video ovaj snimak, još 2016, Ukrajina mu je delovala kao daleko mesto. Trebalo je da posvetimo više pažnje. (ide snimak)

SENATOR LINDSI GREJEM: Vaša borba je naša borba. 2017. biće godina odluke. Svi ćemo se vratiti u Vašington i pokrenućemo slučaj protiv Rusije. Dosta ruske agresije! Vreme je da plate veću cenu!

TAKER KARLSON: „Vaša borba je naša borba.“ To je veoma čudna stvar za američkog zakonodavca da kaže stranoj vojsci. Zašto bi borba ukrajinske vlade 2016. bila naša borba? Po čemu je to naša borba? Šta to uopšte znači? Ne znamo. A sada je očigledno tačno. Borba Ukrajine je naša borba. Ukrajinski rat je naš rat. Ovde je, ali većina Amerikanaca nije videla da će doći – a duboki Vašington svakako jeste. Taj Vašington je shvatio da ćemo, čim snage Vladimira Putina pređu granicu u Ukrajinu, neizbežno biti na kursu ka ratu sa Rusijom. Oni znaju. Evo šta kaže predsednik Saveta za spoljne odnose na dan invazije.

RIČARD HAS: Sada nam je potreban nužni odgovor na njegov rat i mora postojati povećanje ekonomskih troškova kod kuće, povećanje vojnih troškova na terenu. Mrzim što sam tako otvoren, ali, znate, najranjivija stvar za Putina su mrtvi ruski vojnici. Dakle, moramo da se uverimo da Ukrajina ima sredstva da se…odupre.

TAKER KARLSON: „Mrtvi ruski vojnici?“. U to vreme, to je delovalo pomalo ratoborno. Upravo se dogodilo. Možda postoji neki način da se ovo smiri. Invazija je strašna, ali zar nije uloga Amerike kao upravitelja Zapada da stvari popravi? Ne bi li brzo rusko povlačenje iz Ukrajine bilo najmudriji put za sve, a posebno za Ukrajince u čije ime tvrdimo da govorimo, a čija bi zemlja bila sravnjena sa zemljom dugotrajnim ratom? Mislili biste da jeste, ali to niko u Vašingtonu ne želi. Hteli su rat i sada ga imaju.

Pa, gde ovo vodi? To je pitanje za nas ostale koji nismo imali nikakvu ulogu u donošenju ovih odluka. Treba imati na umu da vladom SAD trenutno upravljaju isti ljudi koji su planirali povlačenje iz Avganistana, oni koji su srušili američki dolar, ljudi koji vode Baltimor, oni koji su pokušali da pošalju crack pipes narkomanima, to su ljudi sa dugom istorijom uništavanja stvari i bez istorije izgradnje bilo čega. Dakle, mnogo toga može poći naopako.

Kažu nam da je Vladimir Putin neuravnotežen. Znamo da Putin ima veliki arsenal nuklearnog oružja. Putin je rekao da će, ako bude gurnut, upotrebiti nuklearno oružje. Bilo bi mudro verovati mu.

Hari Kazianis mu veruje. Kazianis je spoljnopolitički analitičar u Vašingtonu. Kao i mnogi drugi u njegovom poslu, on redovno učestvuje u ratnim igrama koje sponzoriše vlada. Oni su dizajnirani da iscrtaju šta bi se dogodilo ako bi različite zemlje ušle u sukob jedna s drugom. Pre nekoliko godina, uopšte ne tako davno, Kazianis je učestvovao u ratnoj igri zasnovanoj na ratu sa Rusijom.

O tome je pisao pre neki dan u listu “The Federalist”, citat: „U toku onoga što nazivamo ratom NATO-a i Rusije 2019. godine procenili smo da bi umrlo milijardu ljudi. Milijardu. „I ako ne budemo oprezni, ono što se desilo u simulaciji moglo bi da se desi ako rat NATO-a i Rusije izbije oko Ukrajine”.

Taj rat je upravo izbio. Činjenica da izgleda da niko od nadležnih ne brine o tome gde bi ovo moglo da ode trebalo bi da vas prilično brine, ali nuklearni rat nije jedini rizik. Ekonomske posledice ovog rata su već duboke. Oni zapravo menjaju istoriju i ako ne verujete, pogledajte cene roba. One su van kontrole. Pšenica je porasla za skoro 60% u odnosu na prošlu godinu. To je najviša cena pšenice ikada zabeležena. Nije dobra vest ako planirate da jedete i neće biti bolje. Rusija je jedan od najvećih proizvođača đubriva na svetu. Tako, na primer, tona đubriva uree koje je koštalo američke farmere 265 dolara po toni prošlog januara sada košta 846 dolara ove godine. A zahvaljujući sankcijama taj broj će biti mnogo veći. Niko ko se bavi poljoprivredom nikada nije video nešto ovako. Verovatno se ne bavite poljoprivredom, ali kupujete namirnice. Uskoro će vam biti očigledno.

U stvari, zahvaljujući Bajdenovoj spoljnoj politici, sve što kupite raste po ceni i šokantno brzo. Benzin je sada skuplji nego što je ikada bio u istoriji benzina. U Los Anđelesu se prodaje za 7,29 dolara po galonu. Dakle, ako zarađujete ispod 100.000 dolara godišnje, a većina ljudi u ovoj zemlji zarađuje, to se kvalifikuje kao kriza za vas, ali izgleda ne i za ljude koji su zaduženi da brinu o tome. Njihova najnovija ideja, na koju se mnogi ljudi izgleda primaju, jeste da imamo moralnu obavezu da nekako prestanemo da kupujemo rusku naftu.

U REDU. Šta bi se desilo kada bismo to uradili? Pa, nepotrebno je reći da bi cene nafte verovatno skočile na preko 150 dolara po barelu, čak i više za vas, ali ako se taj bojkot proširi i Evropa mu se pridruži, vežite pojas!

Jutros smo razgovarali sa ljudima iz energetskog biznisa, trgovcima energijom, da bismo dobili malo perspektive o ovome. Rekli su nam da će potpuni bojkot ruske energije izazvati „apsolutnu globalnu katastrofu“. To znači recesiju, depresiju, nekontrolisanu inflaciju i ostalo – ekonomsku pustoš za nas i naše saveznike. I u tom trenutku, u stvari, već smo tamo, bili bismo primorani da nadoknadimo razliku dobijanjem više nafte iz drugih zemalja. Pa koje bi to bile zemlje? Daj da vidimo. Saudijska Arabija, Iran, Venecuela.

Da ponovim, da bismo vodili moralni bojkot Rusije, postajemo sve zavisniji od Saudijske Arabije, u kojoj vlada šerijatski zakon; Irana, odmetničke države; i Madurove Venecuele. To bi bila moralna pobeda, pa ćete se osećati dobro zbog toga dok ne bankrotirate. To je kratkoročna slika. Dugoročna slika rata sa Rusijom je još strašnija od toga. Zahvaljujući Bajdenovoj politici, Rusija i Kina sada formiraju blok protiv Sjedinjenih Država. Ovo je bio scenario iz noćne more, sada je stvaran. Kineski ministar spoljnih poslova je upravo danas opisao Vladimira Putina kao „najvažnijeg strateškog partnera Kine“. Dakle, hoćemo li videti bojkot kineske robe u Sjedinjenim Državama? Oni omogućavaju ovaj rat. Oh, nemojte se kladiti na to, to bi bilo rasistički.

Ali treba da se pripremimo da izgubimo poziciju vlasnika svetske rezervne valute. To se dešava usporeno. To je nepogrešivo. Sada se čini da ljudi oko Bajdena nemaju pojma da se ovo dešava, ili možda žele da se to dogodi. Džo Bajden se govoru u State of Union hvalio kako je skinuo 30 poena ruske rublje u jednom danu. Ura! Dobro za nas, ali kada prestanemo da slavimo našu pobedu, uništenje ruske ekonomije, morate se zapitati ima li ovo loše strane? Može li to biti Pirova pobeda? Hajde da vidimo. Ova politika naterala je Rusiju, Kinu, Indiju, Tursku i druge zemlje da ubrzaju bekstvo od američkog dolara.

Da Vam bude jasnije, to je većina globalne ekonomije. Ovo je možda najnepromišljenija i najdestruktivnija stvar koju je bilo koji američki predsednik ikada učinio Sjedinjenim Državama. Kada bi se rat u Ukrajini završio sutra, živeli bismo sa posledicama tog gubitka američkog dolara kao svetske rezervne valute do kraja života.

Niko u Vašingtonu čak ni ne priznaje da se to dešava. Oni traže više moralnih pobeda. I kompanije to vole, Apple, MasterCard, mnoge druge američke kompanije, trčeu pobedničke krugove zbog svoje uloge u kažnjavanju Rusije. Kazniti Rusiju. Nismo protiv toga, ali morate se zapitati. Upravo ste videli šačicu probuđenih korporacija kako sruše zemlju i siromaše njene građane neselektivno. Sada je ta zemlja Rusija, pa većina nas i ne razmišlja o presedanu koji ona postavlja. To je Rusija. Koga je briga?

Ali da li je moguće da će se te iste tehnike jednog dana koristiti protiv nekoga do koga vam je stalo? Šta ako se jednog jutra probudite i neko odluči da ste Vi Vladimir Putin i da morate biti izbrisani? Da li bi se to moglo dogoditi? Verovatno trenutno ne možete jasno da razmišljate o tome, čak i ako pokušate. Zašto? Zato što je u toku moralna panika.

Za zapisnik, ovo je treća moralna panika koju imamo u Sjedinjenim Američkim Državama za manje od dve godine. Ne želite da živite u zemlji u kojoj redovno izbija moralna panika. Želite da živite u zemlji u kojoj mudrost i uzdržanost i racionalno ponašanje i pristojnost određuju ishod, a ne vrištanje. Ali, živimo u zemlji moralne panike.

Prva je počela u maju 2020. smrću Džordža Flojda u Mineapolisu. To je potpuno promenilo Ameriku. Druga moralna panika je bio COVID. Proživeli ste to. Dakle, skoro dve godine vika nije prestala. Histerija je sada zvanični jezik javnog diskursa u Sjedinjenim Državama. To nije dobro ni za koga, osim za one koji od toga imaju koristi. Ko ima koristi? Svako ko laže za život. Lažljivci imaju savršeno pokriće. Zapitajte se: Koliko se od onoga što ste prvo čuli o BLM-u, a potom i o korona virusu na kraju pokazalo istinitim? Malo. Skoro sve su bile laži, ali vi to tada niste znali jer ste bili zauzeti vikanjem. Ako ste se usudili da istaknete da su zapravo svi životi važni (All lives matter), oni su vas osudili kao rasistu. Ako ste izrazili zabrinutost zbog mera protiv vakcine, naravno, oni su vas nazvali anti-vakserom.

Zvuči poznato? Obrazac se nikada ne menja. “Hej, možda rat sa Rusijom nije dobra ideja za Sjedinjene Države”. Reci to naglas, to nije ekstremna pozicija. Većina Amerikanaca bi se složila sa vama, ali ćete odmah biti osuđeni kao Putinovo oružje. Šta je ovo? To je prozivka kao sredstvo društvene kontrole. Odgovorni su odlučili da im je primarni posao da odluče koga treba da mrzite. U ovakvom okruženju sve liči na propagandu.

U četvrtak smo vam rekli da su ruske snage bombardovale nuklearni reaktor u Ukrajini. Činilo se da je to istina. Ukrajinski predsednik Zelenski je to više puta rekao, ali to nije istina. Nijedan reaktor nije pogođen. Neimenovani ukrajinski zvaničnik tvrdio je da je nivo radijacije u toj oblasti porastao. I to se pokazalo kao neistina. Mark Nelson, koji je analitičar nuklearne energije, izjavio je tim povodom: „Bojim se da kažem, ovo izgleda kao koordinisani napor da se izazove panika“. Naravno. To je bilo ono što mi zovemo dezinformacijama i dizajnirano je da vas navede da podržite rat protiv Rusije. E sad, možda ipak podržavate rat protiv Rusije, ali bar treba da znate da vas lažu i manipulišu. Pročitajte ovo iz “Good Morning America” pre neki dan:

DOPISNIK ABC: Majke, ćerke, učiteljice, političarke, kraljice lepote Ukrajine, sada na prvim linijama brane svoju zemlju pod opsadom, a tu je i Anastasija Lena, bivša Mis Ukrajine. Njene fotografije na Instagramu u odeći, sa puškom u ruci. Ispod patriotski heštegovi.

TAKER KARLSON: Mis Ukrajine sa puškom brani otadžbinu. Ima li išta inspirativnije od toga? Bilo bi inspirativnije da je stvarno. Nije bilo. Bilo je lažno. Mis Ukrajine nije branila svoju domovinu. To nije bila puška, već dečji pištolj. Dakle, cela stvar nije bila vest, bio je to propagandni snimak. Trebalo je da te prevari. To je trebalo da vas natera da poželite rat sa Rusijom. Da saosećate sa jednom stranom u odnosu na drugu.

Funkcioniše. Zato to rade. Zbog toga su tehnološke kompanije u poslednje vreme cenzurisale toliko mnogo sajtova sa vestima, uključujući i iz Rusije, ali ne isključivo iz Rusije. Sada bi trebalo da mislimo da je ovo pobeda nad Putinom ili tako nešto, ali pobeda za šta? Manje informacija? Manje perspektive? Da je dolaženje do istine bila poenta vežbe, mi kao američki građani mogli bismo da čitamo šta god želimo. To je pravilo vekovima u ovoj zemlji. Više nije jer istina više nije poenta.

Umesto toga, Tviter i Fejsbuk s ponosom cenzurišu sve informacije koje bi mogle „podrivati poverenje u ukrajinsku vladu“. Stvarno? Od kada se od nas traži da verujemo ukrajinskoj vladi ili bilo kojoj vladi? Ne pitajte.

Inače, Njujork tajms je tokom vikenda, jer je sada u Americi sve nenamerno urnebesno, napao Vladimira Putina zbog cenzure. Ispostavilo se da se bavio cenzurom i pokušavao da kontroliše šta njegovi ljudi mogu da čitaju.

Uzgred, izgubljena je u nemilosrdnom fokusu na rat u Ukrajini svaka perspektiva o svetu ili ratu, koja uvek nedostaje u Vašingtonu, ali nikad više nego sada. Borbe u Ukrajini su strašne, naravno, nijedna pristojna osoba ne bi mogla da ne bude dirnuta slikama. Ali to nije jedini rat u skorijem sećanju ili koji je trenutno u toku.

Mnogo hiljada je poginulo u ratu u Nagorno-Karabahu 2020. između Azerbejdžana i Jermenije. Jeste li ikada čuli za to? Završilo se pre manje od godinu i po dana. Nema izveštaja. U Etiopiji je u toku jeziv rat već nekoliko godina. Desetine hiljada žena su silovane od strane milicionera, od kojih su mnoge namerno zaražene sidom. Može li biti gore od toga? Koliko je ljudi poginulo u ratu u Etiopiji? Ne znamo baš, jer nikome u našim medijima nije stalo dovoljno da prati. To je samo Etiopija… Znamo da je stotine hiljada ljudi, uglavnom civila, poginulo u ratu u Jemenu. To je rat koji Bajdenova administracija nastavlja da finansira. Ne dobija mnogo pažnje. To je samo Jemen. Koga je briga?

Svaki ljudski život je jednak. Svi smo mi jednaki u očima Božijim. Smrt nekoga u Ukrajini je po svojoj važnosti potpuno jednaka smrti nekoga u Jemenu

Pogledajte celu emisiju Takera Karlsona…

Izvor: Fox News Foto: Tucker Carlson Show